Slobs u Iraku

<	lipanj, 2005					>
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

24.06.2005., petak

Holiday in Basra

Budim se u goloj vodi. Još uvek se nisam navikao da spavam sa uključenim klima uredjajem. Teturam se do tuša, odvijam hladnu vodu i zaustavljam dah iščekujući 4 sekunde zadovoljstva:

Hoouušhhhhh…

1.. .2.. 3.. 4! Tacno četiri sekunde pre nego što voda opet postane odvratno vruća. Temperatura se u Basri ni noću ne spušta ispod 30 stepeni, a voda se štekuje u ogromnim kanisterima na vrhovima kuća, tako da su jedini izvor hladne vode u stvari cevi u kojima voda tokom noci ostane zaštićena od vrućine.

10 je sati. Spreman sam da da se brzim hodom prebacim do sledece ledene enklave – moje kancelarije. Kancelarija se nalazi 20 metara od kuće u kojoj živim, i tih 20 metara prelazim kao gradjani Sarajeva okruženi snajperima – brzo, bešumno, pognute glave. Toplotni udar je volšeban i na ulaznim vratima kancelarije sam opet u goloj vodi. Ulazak u ledenu kancelariju mi muti svest i bespomoćno mumlam svom asistentu na lošem arapskom: Molim te donesi mi čaj, pašću u nesvest.

Surove promene temperature sigurno nemaju terapeutski uticaj na moje zdravlje, ali se tešim onim snimcima sa TVa na kojima se neki Rusi kupaju u ledenom jezeru, u rupi koju su testerom izrezali u ledu. Zapravo, ceo onaj dril za saunom i ledenim tušem, ljudi kazu da je to zdravo. Možda je i ovo zdravo, ja se super osećam! (uvek sam umeo da ubedim sebe u svoju verziju istine)

Pre neki dan sam sedeo u sobi i čitao nešto na krevetu, kad sam čuh mali prasak 2 metra od sebe, na prozoru. Kao da je neko gadjao kamenčićem u prozor. Došavši do prozora ugledao sam sledeće:

Hole in the window

Da drugovi, metak. Naš šef obezbedjenja kaze da je to neko ispalio sa par kilometara udaljenosti, jer je metak taman imao toliko snage da prodje kroz staklo i padne tu pored mene, na 2 metra od prozora. To su oni zalutali meci koji svakog 1. januara ubiju nekoliko ljudi na višim spratovima solitera na Novom Beogradu. Ovaj je našao put do mene, ali mu je ponestalo snage. Usporio sam ga snagom ignorisanja (efekat Teslino jaje).

Ninja

Prošle nedelje je uvedena redovna avionska linija Basra – Bagdad. Yeyy.. Zemlja se polako dovodi u red. U Bagdadu su počeli čak i da uvode bankomate na ulicama. Zvuči stvarno neverovatno, ne mogu a da ne krenem da zamišljam gerilca koji ispaljuje granatu na policiju, a onda uredno staje u red za keš i preslišava se da ne zaboravi svoj pin. Mozda je cela ta akcija sa bankomatima samo stvaranje nekog privida normalnosti, ali mnoge pojave u životu su samo state of mind. Ako Ameri ubede dovoljan broj ljudi da je sve OK i da je život lep, možda prestanu sukobi..

- 14:20 - Komentari (25) - Isprintaj - #

14.06.2005., utorak

Pozovi 93

Drugari, u ovom postu ću opet da zakinem na tekstu, zahvaljujuci fotkama brilijantne akcije specijalnog vatrogasnog odreda u Kirgistanu. Fotke je poslala drugarica Galja koja je otišla tamo na par nedelja da organizuje izbornu krađu. Šta da vam kažem, ona je iz Novog Sada, pa pogledajte ko tamo vlada.

Pre toga samo da vam ukratko opišem jedan neverovatan fenomen. Radi se o najbrutalnijoj reality emisiji ikad, svako veče na kanalu Al-Iraqia. Gledanost - 90%. O čemu se radi?

U starom dobrom despotskom maniru, policija na očigled miliona gledalaca krši prava zatvorenika prikazujući ih na TV-u nakon hapšenja, i iznuđujući pokajnička priznanja, naravno batinama. Dakle scenario je takav da postoji neki kao major Šljivančanin koji je u par meseci postao heroj Iraka, jer svako veče pred kamerama ispituje nahvatane teroriste. On je klasični junak, uvek za petama narodnim neprijateljima, bez ikakvog straha za svoj život iako živi u Mosulu. Kad nekog nahvata, kreće da ga obrađuje pred kamerama, a ako je ovaj tvd ovah (slomili smo i tvđe od tebe) onda malo ugase kameru, krenu da ga peglaju, pa opet uključe kameru, da opeglani sa vidno promenjenim karakteristikama lica nastavi sa priznanjem.

Iako bi ovo u najmanju ruku bio skandal bilo gde drugde, ovde ljudi to drugačije gledaju. Njima je svakog dana život u torbi zbog tih kretena koji ponekad i za par stotina dolara dignu po 50 ljudi u vazduh. Prikazujući uspehe policije, televizija ljudima malo olakša život, vraća im po malo veru u policiju i kako-tako organizovanu državu.

Često ti teroristi krenu da nabrajaju koga su sve ubili i za koliko love, a ponekad i pokažu slike, pa onda svi gledaju da li će nekog da prepoznaju. Kad je jedna novinarska ekipa intervjuisala gledaoce, svi su se zaprepastili količinom podrške za ovu emisiju. Jedna intervjuisana žena, na pitanje kako gleda na to što se zatvorenici muče pred ispitivanje, kaže: “Za vreme Sadama, kad se uhapsi kriminalac, u zatvor ode još nekoliko članova njegove porodice. Sada bar ispašta samo kriminalac!” Ovome nema šta da se prigovori.

Evo sad Galjinih fotki. Obratite pažnju na entuzijazam vatrogasaca. Aj živeli.

Iskusno posmatranje razmera vatrene stihije
Skillfull measuring of level of the catastrophy