Slobs u Iraku

	lipanj, 2004					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Šta Slobs uopšte radi u Iraku?
Pomaže strankama i političarima da se pripreme za demokratske izbore. Razgovara sa ljudima, uči arapski jezik, gleda filmove, izlazi u disko, vozi wake-board na Tigrisu..

Linkovi
devedesetdvojka
Economist
Vreme
Biro
Yahti

Avril
Ćora
Diverzije
Dubai
Eduard Pranger
Hiperborealni vjetrovi
Kikoman
La Lara
Ljubar
Marisi
Nemiri
Ostap i Bender
Rijama
Rockroll
Tramtincica
TV manijak
Zrinsko pismo

Pre neki dan sam čuo da je Gandži oslobodjen. Živeo Gandži!

Kapetan Luka Djurašković
(izvor: SANU Beograd)
Maja meseca 1940. godine, zbog mogućnosti napada Italije,
izvršena je delimična mobilizacija jugoslovenske vojske, sa
koncentracijom trupa u Sloveniji. Manevrima i smotri borbene
gotovosti prisustvovali su i strani vojni predstavnici i
novinari. Prilikom obilaska 40. pešadijskog puka u Brezovici 26.
maja, stenografisan je govor postrojenim vojnicima komandira 1.
čete, kapetana Luke Đuraskovića:

“Slušaj 'vamo! Mi živimo u ozbiljno doba, i svaki od vas znade zašto ste tu. Svi ste skoro stariji i ženjeni ljudi, vi čitate novine, je 1' tako. I ako nam pruže rat, jebo ga otac, mi ćemo ga prihvatiti i ratovati. U tom slučaju, jebo mu pas mater, morali bi mi tako da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas časno, je 1' tako!

Naši susedi Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas
mater, boje se ratovanja a hoće da dobiju zemlju bez krvi. Oni,
fukare jedne, kažu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste,
dobiće, ali kurac. Je 1' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru
i druge naše krajeve!? Pa dabome da imamo! Sada se prave
prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne. Je 1' vam to
jasno!? Jebo im pas mater, samo neka dođu, poslaćemo ih u pizdu
materinu!

Drugo: mi južni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji
vojnici Evrope. Je 1'tako? Dabome da je tako, i tako treba da
bude! Musolini je dosta učinio za Italiju. On je mnogo dao
Italijanima, ali ih nikad neće učiniti hrabrima; makar im kurac
dao neće moći da im da srce junačko. Je 1' tako!? Je 1' vam jasno?
E, drugo, kažu Talijani, oni vele, "kod nas je sve motorizovano.
Naši su mitraljezi FIAT, naši su tenkovi FIAT, naši su avioni
FIAT, i šta ja sve znam... u pičku materinu. Znamo mi to, ali je
u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo, ima
jedno: oni nas ne znaju, pička im materina! Je 1' tako? Dabome,
baš tako, i tako treba da bude.

Drugo: hoće da nam budu kuratori, da garantuju naše granice, pizda im materina. Talijani, i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa čak i Društvo naroda. A šta se nas tiču njihove garancije, pizda im materina! Znamo mi šta su to garancije. Kurac garancije! Jebo im pas mater garancijsku i kurvarsku.

Drugo: Svi vi znate da se naša vojska najbolje hrani. Je 1' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude još sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, i još ne valjaju. Pa dobro, gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima od reda!? Dežurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina...!............... Pa, dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslaću vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li će hrana biti bolja! Jebo vam pas mater kuvarsku! Je 1'tako!?”

(Kuvar Trobec se javlja: "Alo gospodine kapetane, iz griza se ne more...")

“Kuš! Ništa te nisam pit'o! Marš u pizdu materinu, jebo ti pas mater kuvarsku! Kad te raspizdim pretvoriću te odma' u mitraljez! Drugo: Gde je onaj koga su ubile gaće?...... A, tu je... E, baš tebe ću poslati na Talijane, jebo te mitropolit! I ti si mi kurčev vojnik! Ubile ga gaće...

Slušaj 'vamo i šta se smeješ! Svi vi znate da ima i drugih kojima
se hoće naša zemlja, pizda im materina! Šta gore one ciganske
kurve kažu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im
materina tatarska, što ne dođu da uzmu pola Slovenije i Hrvatske,
jebali ih njihovi grofovi; jebo im pas mater njima i Hortiju i
Telekiju i grofici Marici!

Drugo: Je 1' idete vi onako, preko noći, malo u Domžale? A? Znam ja vas dobro. Sve ja znam, je 1' tako? A vidite, to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema više šale. Odma' te streljaju, jebo te faraon! Da li vi mislite tako? Evo - ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici šta ja znam gde, jebo ih Bog i onako ništa ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domžale. Pa sad lepo dođu Talijani, pizda im materina! Kako bi sve to izgledalo? I kako bi nas fino udesili... Majku im zicarošku! Pa to ne sme da bude, je 1' vam jasno!? Ne može to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Čeha. A, jok! Eto, i to su kurve koje se uopšte ne bore nego samo polažu oružje, kukavice jebo im pas mater i njima! Pa eto ovi Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se borili... a njihova
gospoda ministri - tup u avione, beže kurve avionima pravo u
Pariz. Ništa manje, u pizdu materinu, da tamo tobože vladaju; ali
samo kome, pička im majčina! U nas ne sme da bude tako, naravno.

Drugo: Nije to sve što sam vam kazao. Ama svi vi tu znate,
pametni ste ljudi. Išli ste po svetu i sigurno ste videli lepu
varoš Temišvar? E vidite, kažu Rumuni jebo ih Bog otac, "To je
naše!". Pa dobro sad, pička mu materina, šta je onda naše!? Za
koji smo krasni kurac mi onda ovde i šta mi da branimo, kad ništa nije naše!? Pizda im materina! Pa šta mi plaćamo toliki porez, kad je
tuđe!? Je 1' tako? Onda od nas neće dobiti niko ništa! Daćemo im
tvrd kurac, i to tvrd za mnogo godina. Neka dođu, ako su junaci, a
mi ćemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli! Je 1' tako!? E, pa, dabome da jeste, jer drukčije
ne može i ne sme da bude! Naravno! A sad vodniče, daj ljudima
voljno!”

[Arhiv SANU, A-36-119-263] Kapetan Luka Đurasković poginuo je u
toku II svetskog rata.

Slobsova e-mail adresa:
odidedi@gmail.com

Hronologija odiseje:

2004

April: Irak, Jordan

Moja prva evakuacija
Pejzaži u magli
Amman, zar u Amman

Maj: Jordan

Leto u Jordanu

Jul: Jordan

Svaka reč ima tri značenja

Avgust: Jordan

Septembar: Irak

Ponovo u Bagdadu
Glasajte za Moqtadu

Oktobar: Irak

Hotel Palestina

Novembar: Irak, Egipat

Ramadan u Iraku
Osma ofanziva
Ajatolah razrezao procente
Faludža, tri dana pre roka
Egipat, zemlja obećana

Decembar: Irak

Z Džrmns
Izbori
Lijanoviću, kurvo!
Kao da je malo bolje..

2005

Januar: Irak

Proslava Nove Godine na okupiranim teritorijama
Rodjus
Komunisti uzvraćaju udarac
Trash patrola
Elvis glasao u Iraku

Februar: Irak

Barbika i Ken kidnapovani!

Mart: Srbija, Irak

Lepo li je biti u toploj kući, zatrpan u 2 metra snega
Samo loš dan, ništa više
Sećate se Halliburtona?
Krhko je znanje
Trash patrola opet ulovila kapitalca

April: Irak

Pogled kroz ključaonicu
Prvi dan u Basri
In Memoriam
Gromče oboren

Maj: Palestina, Izrael

Jerusalem, here I am
Gaza
Jedna molitva u Jerusalimu vredi koliko i 40 000 bilo gde drugde (arapska izreka)

Jun: Irak

Fabrika Pepsija u Iraku
Pozovi 93
Holiday in Basra

Jul: Irak

Sadam na klupi
Mustaći
Ugrožena muškost

Avgust: Irak

Malo mi je muka od ove zemlje

Septembar: USA

Welcome to Texas
New York, New York
S one strane njihovi, s ove strane naši

Oktobar: Irak

Ramadan karim
Zapisi iz mrtvog doma

Novembar: Irak, Kuvajt

Šah je mrtav, živeo šah
Kuwajte, bekrijo

Decembar: Engleska, Irak, Palestina, Izrael

10 dana u Engleskoj
Ozbiljan post o izborima
Samit u buregdžinici Jerevan

2006

Januar: Palestina, Izrael, Turska

Nešto sasvim lično
Kako sam postao Palestinac (part I)

Februar: Irak, Srbija

Dugo putovanje u Evropu

Mart: Irak

Pucam po sahranama

April: Irak

Tražimo nove mlade

Maj: Irak, Škotska

Kečap ratnici
Edimburže, gothic čaršijo..

05.06.2004., subota

Pejzazi u magli

"Pojavi se duga, posle duge kise.." - besmrtni stihovi velikog Bobana Zdravkovica!

Dramaticne dane u Bagdadu smenili su hedonisticki tripovi u kraljevini Jordanu. Opustam se kao nikada do sada, mislim, nikad nisam bio bolje placen da ne radim nista!

Jordan je super mesto za odmor, za istrazivacki odmor preciznije. Mitska zemlja u regionu u kome su se zacele 3 od 4 velike svetske religije, region koji je prednjacio razvojem nauke i naucnim otkricima tokom par milenijuma, za vreme kojih su se zapadni evropljani klali po pecinama i obozavali muzjaka koji je imao najvece ochnjake i toljagu. Mi Jugovici smo se u to vreme verovatno jos uvek bezali od medveda po nekim kavkaskim pustarama! U stvari kako ko, siguran sam da su Tijanicevi preci radili PR za medvede!

Za ovih 10-tak dana sam uspeo da obidjem nekoliko fantasticnih mesta u Jordanu. Bio sam u crkvi u kojoj je sahranjen Mojsije, na jednom brdu sa kojeg se vidi Mrtvo more i iza njega Obecana Zemlja (Izrael, u stvari Palestina).Obisao sam nekoliko fenomenalno ocuvanih krstaskih utvrdjenja, odakle su braca hriscani sirili hriscanstvo ubijajuci domace stanovnistvo i paleci njihova sela. Video sam i fenomenalne ostatke rimskog carstva, palate, pozorista, crkve, ali cu vam u ovom mailu opisati samo dva mesta, oba dovoljno magicna za vasa istancana chula.

Prvo mesto se zove Petra

(Petra na grckom znaci stena) i to je jedan mali grad cije su gradjevine isklesane u ogromnim stenama. Nesto kao manastir Ostrog, samo sto je takvih gradjevina jedno 200. Sa fotki vidite da su to vanredne gradjevine, a ono sto se na fotkama ne vidi to jedan jako dobro osmisljen vodovodni sistem koji omogucava da ovaj grad i pod opsadom neometano dobija i vodu za pice i vodu za irigaciju. Pored toga, sve ove stene su, ne pitajte me kako, nekada bile morsko dno, pa se razliciti slojevi razlicito presijavaju, u zavisnosti od foslinih naslaga. E sad zamislite zalazak sunca, kada je svetlost sama po sebi cudne boje, kako cela Petra zasija bojama profesora Baltazara.

U Petri se snimao jedan do yaya poznat film - Indijanac Dzons! Mozda cete se sa fotki prisetiti neke scene iz filma. Inace, svi u Petri maksimalno iskoriscavaju imidz Indijanca Dzonsa. Mnogo kaficca i butika se tako zove, prodaje se garderoba u njegovom stilu, a svim vodicima, vlasnicima kamila i magaraca mobilni zvoni melodijom iz filma.

Petra je inace bila prestolnica Nabatejaca, jednog pustinjskog arapskog plemena, poreklom iz Jemena i Saudi Arabije, koje je u Petru doslo krecuci se ka zapadu. Petra je tako strateski ususkana medju stenama da je prakticno neosvojiva, mada je kasnije ipak padala u ruke, Egipcana, neizbeznih Rimljana, krstasha i Turaka. Nabatejci su ziveli od trgovine, Petra je bila na putu karavana. Istorija kaze da su bili i dobri politicari, jer su izmedju dve tadasnje super-sile Egipta i Persije, uspevali da kupe svoj mir sto novcem, sto izazivanjem sukoba izmedju velikih.

............................................................................

Jedan jos poznatiji film je snimljen na drugom istorijskom mestu koje sam posetio. Wadi Rum je selo na pocetku jedne velike pustinje, i bilo je omiljeno mesto jednog velikog avanturiste - Lorensa od Arabije.

Gosn. Lawrence je u dobrom delu sveta klasicna slika heroja sa pocetka 20-tog veka. Nosio je slobodu Arabije u srcu, ujedinio posvadjana plemena, poveo ih u rat protiv Turaka 1916. i pobedio u ratu. Noseni holivudskom slikom o ovom heroju, krenuli smo da sa lokalnim stanovnistvom veselo pricamo o velikoj arapskoj ikoni, ali avaj. Slika ovog avanturiste izgleda totalno drugacije iz ugla arapskih plemena.

Njihova verzija price: Lorens je bio obavestajac britanske armije koji je dobio zadatak da se zblizi sa arapskim plemenima, a narocito sa saudijskim princom Fejsalom, koji je 1916. godine zaratio s Turcima. Cilj mu je bio da na svaki nacin onemoguci gradnju pruge Berlin-Bagdad, pa ju je, kao nepoznati pocinioci Skadar na Bojani, svake noci dizao u vazduh. U filmu je ovo prikazano kao taktika da se Turskim vojnicima onemoguci snabdevanje prugom iz Damaska. Kao savetnik princa Fejsala osmisljavao je taktiku borbe protiv Turske vojske, i pomagao u razresavanju plemenskih sukoba. Promovisao je cilj slobodne i ujedinjene Arabije, otisao je 1918. na posleratni kongres u Pariz da zastupa arapske interese, ali je rezultat kongresa bila podela Arabije na francuske i engleske teritorije. Ovo mu Arapi nikad nisu oprostili, te se vise nikad nije vratio u svoj omiljenu Wadi Rum. Zivot je skoncao je 1935. padom s motora.

U Wadi Rum smo ujahali na kamilama. Kamile su super zivotinje, vrlo su graciozne i mirne.

I dobro su se pokazale kad je pocela pescana oluja. To je tek zabava, drugovi. Vetar duva toliko jako da se kamila jedva krece, a pesak se bolno zabada u delove tela koji su ostali otkriveni. Tada sam ukapirao zasto se beduini zavijaju u dish-dash (beduinsku haljinu) od glave do pete.

Lep osecaj je bio kada smo se popeli na vrh neke stene, i ispod sebe ostavili oluju. Jedva sam stajao na nogama od snage vetra, ali ispod mene je tek bio haos. Na fotkama mozete da vidite da se u pojasu od jedno 10-tak metara pri zemlji stvori magla od sitnog peska, i kretanje kamilama postaje skoro nemoguce.

Sreca nasa te moderni beduini imaju i dzipove, pa smo se istim uspeli izvuci iz oluje. Bilo nam je zanimljivo da gledamo kako dzipu u sred pustinje rade brisaci i farovi.

Beduini su, inace, ovde organizovani u neku vrstu sindikata. To je njihov dogovor sa vladom, da cene prevoza turistima naplacuju po jedinstvenoj tarifi, a cenu dogovaraju sa vladom. To je dosta prakticna stvar, imate jasno istaknut cenovnik, i ostaje vam samo da izaberete da li cete uzeti kamilu sa koznim sedistem, klimom, CD plejerom i alu felnama. Cetvorocasovni obilazak Lorensove kuce i ostalih znamenitosti kosta 12 jordanskih dinara (JD – svi to izgovaraju kao jay dee), a isti aranzman dzipom kosta oko 35 JD (u dzip staje 5-ro ljudi). Jedan JD vredi koliko i 75 nasih D.

Za kraj jedan kuriozitet. Tinejdzer koji radi u prodavnici u kojoj kupujem vodu me pita odakle sam, i ja pomalo ravnodusno odgovaram da sam iz Srbije, ravnodusno jer ne ocekujem da je ikada cuo za Srbiju. Stariji Jordanci jako dobro znaju Jugoslaviju, i Juga je dobar brend i dan danas, ali mladji nemaju pojma. Medjutim, decko rasiri osmeh oko glave i kaze: “Srbija, Beograd, pa nash kralj je 80-tih studirao u Beogradu! Dobrodosao u Jordan!” Malo sam se zbunio, otkud sada on tako mali zna gde je kralj studirao, ali sam ukapirao da je verovatno tih dana u skoli ucio i najsitnije detalje iz kraljevog zivota, posto je kralj veliki brend ovde, njegove slike su u svakoj prostoriji i svi ga vole. Ovo vam zvuci poznato?

Pozdrav

- 19:42 - Komentari (0) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>