This is the place where all the junkies go,where time gets fast ,but everything gets slow

ponedjeljak, 26.06.2006.

You want her and you can't have her

znate ono kada kao pričate sami sa sobom samo ne na glas...u biti,razmišljate:)mislim vama se to događa,jeda??vi razmišljate koji put?tu i tamo?ok,bar neki put?eek...ok,dosta...i da,danas ja tako razmišljala i meno i to uvijek izgleda ko neka pričica i uvijek se dogodi da ja ne znam kako je započela
pa tako ću ja ovaj post početi tako jer ne znam kako drugačije,od nikud

jednom mi je prijateljica dala valjda najbolji kompliment ikada,samo ja ni sada nisam sigurna da li želim takav kompliment.rekla je da,kada bi ju netko pitao da me opiše ona to ne bi mogla jer sam ja "neukalupljiva",ni jedan me pridjev ne opisuje u potpunosti jer uvijek postoji iznimka i ono ali,makar,jedino kada,osim i sl....a skužila sam da je sa mnom ista stvar.jednostavno više ne znam tko sam,što sam.i to mi je dobro jer su ti sve mogućnosti otvorene,ali samo neki put,jednom želim znati,želim imati odgovore,želim pripadati nekomu ili nečemu,želim mogućnost da kažem da,to sam ja.al ja jednostavno ne znam.ubija me to što putujem autoputom i imam sto izlaza i ulaza u nove ceste koje su kao labirint,ali,naravno,kako to inaće biva,samo je jedan pravi put,a ja sam se već tolko pogubila da ni ne znam da li sam blizu jer svaki dan je drugačije.jednan dan sam tamo,drugi sam na drugom kraju,jednom sam blizu,a drugi put putujem sve dalje i dalje od cilja.
više ni ne znam što želim,jedan dan želim pobrat svu pamet svijeta,a drugi mi dođe da dignem ruke od svega,sve pošaljem u park maksimir i odem kamo me moje noge odnesu.
sve je u kosi,eto ni ne znam,opet jedno te ista stvar,jedan dan želim ju pustiti,a drugi:cut the crap,tj. da se ošišam pa da se ne moram previše zajebavat s tim.makar znam da to nema veze s onim o čem ja pričam,al ti zapravo objasni situaciju.kosa ne mjenja mene,kaže meni prijateljica tijekom jednog razgovora koji je potaknula famozna sanja iz big bradera,al problem je baš u tome kaj ja ni ne znam ko sam......ma mislite kaj oćete,da sam razmaženo derište u žaru puberteta koje ne zna kaj će samo sa sobom,frankly,i don't care.....ma koga opće briga


danas nam je bila podjela svjedodžbi,čovječe koja je to svečanost bila,po meni potpuno nepotrebno,dali nam čak i ruže,pazi sad:CRVENEheadbanglud.mislim,ajde da nam daju žute,il koje su već znak prijateljstva(makar bi i to bila ironija),al opet crvene nemaju veze s bilo kakvim oblikom logike.ma kaj me briga,ionak je crkla u roku odmah
it's the end of the school as we know it and i feel fine

ajde ljudi,pozdravmah
- 22:34 - Komentari (7) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>