Opet ona. Ta djevojka. Ne znam da li ona zna da je promatram. Prošlu noć je opet jedva zaspala. Jako slabo spava, i loše. Ne znam razlog tomu. Mogu biti brige ili višak energije, ne znam. Iz njene sobe se jutros mogao čuti metal. Velški bend, Bullet For My Valentine. To je samo jedan u nizu mnoštva bendova koje ona sluša. Promatram je otkad znam za sebe, ali ona to još ne zna. Svaku slobodnu sekundu provodim u promatranju, po tome se može zaključiti da imam i previše slobodnog vremena.

Jedva je zaspala... i opet se kasno ustala. Otišla u dvorište po krpu koja je pala sa ograde balkona. Visoki zidovi dvorišta branili su mi da vidim što se zbivalo. Ali onda se začuo škljocaj. Vrata dvorišta su se otvorila, a tu je stajala visoka silueta djevojke duge smeđe kose s pramenovima. Crna majica joj je skrivala blijedo tijelo, a pri tome su joj pomagale kockaste hlače, hlače koje svakoga čude, dok nju vesele. U ruci je držala ključeve. Učinila je nekoliko sitnih i elegantnih koraka naprijed i otvorila poštanski sandučić. U njemu je bila bijela kuverta naslovljena na nju. Osmijeh se razvukao njenim usnama. Onda se okrenula prema meni. Vidjela me. Srce mi je lupalo kao ludo, već sam mislio da je gotovo, da će početi vikati na mene ili nešto. Ali umjesto toga, uputila mi je iskren osmijeh, a onda se vratila unutar zidina dvorišta, popraćena škljocajem stare brave.

Na njoj se vidjelo da je krhka, pa čak i jadna. Iako je to pokušavala sakriti. Ne troši ona previše vremena na odabir odjeće, već na odabir detalja. Nosi kožne narukvice i slično, čak mi je i pokazala sve narukvice koje ima. Ima ih i više nego za svaki dan u tjednu. Ne šminka se. Osim kad ima želje i volje. Ne voli izlaziti vani, što je čudno za djevojku njene dobi. Nedavno mi je otkrila jednu tajnu. Ima najbolju prijateljicu, od koje je udaljena kilometrima. Mrzi tu udaljenost, te se nada skorom susretu s njom.

Oznake: udaljenost, najbolja frendica, Djevojka