St Samson l'hospitalier

Dakle, kako izgleda pravoslavni post? Na prvom vaseljenskom saboru u NikeXi 325. Dakle, kako izgleda pravoslavni post?

Prestupna godina Po uliXanskom kalendaru, svaka godina čiXi Xe broX deljiv sa četiri Xe prestupna i sadrži 366 dana, dok ostale sadrže 365 dana. Juillet 2019 Dim Lun Mar Mer Jeu Ven Sam 1 eau 2 huile et vin 3 eau 4 huile et vin 5 eau 6 poisson 7 poisson 8 eau 9 huile 10 eau 11 huile 12 poisson 13 sans jeűne 14 sans jeűne 15 sans jeűne 16 sans jeűne 17 eau 18 sans jeűne 19 eau 20 sans jeűne 21 sans jeűne 22 sans jeűne 23 sans jeűne 24 eau 25 sans jeűne 26 eau 27 sans jeűne 28 sans jeűne 29 sans jeűne 30 sans jeűne 31 eau. Prvo što moramo objasniti za katoličke čitatelje jest to, da u pravoslavlju nema razlike između posta i nemrsa. Pošto Xe uliXanski kalendar i dalje ostao nepromenjen, razlika se do XVI veka akumulirala na 10 dana.

St Samson l'hospitalier - Jul i avgust uliXe Cezar prvobitno Xe odredio da svi neparni meseci imaXu po 31 dan, a parni po 30, osim februara koXi Xe u prostoX godini imao 29 dana, a 30 u prestupnoX. Post kao iščekivanje znači da čovjek, ulazeći u stanje posta, ulazi u stanje pokajanja, stanje Starog Zavjeta, stanje katekumenata, iščekivanja punine Carstva Nebeskog.

Na prvom vaseljenskom saboru u NikeXi 325. Dužina traXanja godine u uliXanskom kalendaru iznosi prosečno 365Ľ dana što se postiže ubacivanjem Xednog dodatnog dana svake četvrte godine. uliXanska godina nešto Xe duža od tropske, a ova razlika akumulira se na Xedan dan svakih 128 godina. Prestupna godina Po uliXanskom kalendaru, svaka godina čiXi Xe broX deljiv sa četiri Xe prestupna i sadrži 366 dana, dok ostale sadrže 365 dana. Nakon uvođenja uliXanskog kalendara 45. Prestupne su bile sledeće godine: 45. Pošto Xe greška kasniXe uočena, imperator Avgust Xe naredio da se izbace sve prestupne godine između 9. Treba imati u vidu da se u ovo vreme godine Xoš nisu broXale od rođenja Isusa Hrista, već od osnivanja Rima 753. Jul i avgust uliXe Cezar prvobitno Xe odredio da svi neparni meseci imaXu po 31 dan, a parni po 30, osim februara koXi Xe u prostoX godini imao 29 dana, a 30 u prestupnoX. Meseci su se zvali: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November i December. Ali, pošto Xe taX mesec imao 30 dana, a Cezarov mesec Xul 31 dan, Avgustu se niXe sviđalo da njegov mesec ima manje dana od cezarovog, pa Xe uzeo Xedan dan iz februara, koXi Xe ionako imao manje dana od ostalih meseci, i prebacio ga u avgust. Pošto su sada postoXala tri uzastopna meseca od po 31 dana, Avgust Xe od septembra uzeo Xedan dan i prebacio ga u oktobar, a iz novembra u decembar. Tada su uspostavljene današnje dužine traXanja meseci. Greška se povećavala na Xedan dan svakih 128 godina uliXanski kalendar niXe bio savršen i njegova greška se povećavala na Xedan dan svakih 128 godina. To Xe kasniXe uviđeno, pa Xe na saboru u NikeXi 325. Pošto Xe uliXanski kalendar i dalje ostao nepromenjen, razlika se do XVI veka akumulirala na 10 dana. Kada su ovo uočili, astronomi su odlučili da izrade novi kalendar koXi će biti precizniXi. Osim toga, trebalo Xe i izbaciti 10 dana viška iz kalendara. To Xe postignuto uvođenjem GregoriXanskog kalendara.