01.12.2005., četvrtak
voda
|
Sjedim ispred ove crvotočine od štanda i prodajem vodu. Sunce upeklo, ljudi glasni iako im ono lupa u glavu, žene hihoću, djeca klikću, trgovci se deru, vuku kupce za skute, a ja tih, gotovo da me nitko ni ne primijeti. Ipak, prodajem vodu, a voda nije vino. Od vode se ne žeđa, a od vina da. S istoka digla se prašina, sa zapada lelujavi obzor govori o ničemu. Na zapadu se ništa ne događa. Dođe mi malo prije Iesus i kaže da kako je vruće, gotovo nesnosno. Velim mu ja da tako valjda mora biti. Odgovori Iesus da blagoslovio me bog kad tako zborim. A ja ga upitam ta zašto, a on da sve što je otac njegov stvorio mora tako biti. Onda smo obojica zašutjeli, Iesus sa svojim mislima, sav u bogu i čudima, a ja u svojim, sav u dokonici i dosadnom, sunčanom podnevu. Mislim si ajde dobro, valjda on zna. Zbogom, veli odjednom dragi Iesus, a ja mu odgovorim zbogom Iesuse. Čudan čovjek. «Pola litre», kaže Jakov, starog Solomuna, seoskog postolara, sin. «Tri asa», neuvjerljivo mu odgovorim. «Daj mi litru». Bit će da je vrlo žedan. Ispio je vodu u tri gutljaja i pljunuo na zemlju. «Uh!», kaže olakšavajuće i ode. Popodnevna vreva dolazi do svoje najviše točke usijanja. Ljudi se poput mrava zaobilaze, ali ih mnogo ima. Dolaze Rimljani. Oni često ne plate vodu, a popiju sve. «'bardan gos'n Rimljan, bi trebali nekaj?» «Vode», veli Rimljan i vidim da je ljut. «Evo vodice za naše Rimljane, poštovanje drug Maximus, ljubim ruke» Gos'n Rimljan iskapio je vrč skupe vode, pljunuo i produžio. Moja je ruka presahla, ispružena na jarkom suncu. Podne je i pet. Vidim, žamor utihnuo, svi posjedali u hlad i tamo ćaskaju. Voda mi se već ugrijala, nitko ne kupuje. I onda se sjetim... i bude mi žao. |
- 22:06 - Komentari (5) - Isprintaj - #
|
Dnevnik.hr
Opis bloga
ČASOPIS TARZAN glavni i odgovorni urednik: Sisajed izdavač:www.blog.hr novinski majl: objes(e)ne@sise.hr |
