Još i danas tu je kuća
kuća stara malena
od večeri do svanuća
žalim što me tamo nema.

Kada noću budeš sjala
moja draga zvizdo mala
malo bliže priđi toj
mojoj kući malenoj.

Sjaj nad kućom i avlijom
nad grudom mi najmilijom
na prozoru nema škure
fali ona škura liva
ona desna bez piture
čemu li su škure krive.

A ni vrata nisu lipša
isto su nepiturana
još po njima vitar,kiša
udaraju s više strana.

Kako tugu tako radost
srce moje još ne skriva
provedena moja mladost
sjećanja su na te živa.

Kućo moja kućo mala
nekad si mi puno dala
i sada se jasno vidi
da prid tobom netko sidi.



Druga kuća ispod one
što je ištan spomenuta
isto je u srcu mome
vrata k buri okrenuta.

Nešto lipšu sliku pruža
jer škure su piturane
odrna je na vidiku
sve sića na mlađe dane
ovdje vidim ispred vrata
i sestru mi a i brata.

Zvizdo,moje srce plače
zasjaj ali malo jače
da ja kuću i avliju
i grudu mi najmiliju
mogu vidit iz daljine
priko mora i planine.



Kuća stara u avliji donjoj
ružnu sliku daje duši mojoj
za njom nitko kao da ne haje
to bol veću mome srcu daje.