boli me piton...

e pa jebemu, vidim da svi lagano skupljaju neke živine po blogovima. prvo onaj spaljeni pas, onda supersale posvojio žohara, pa reko nije fora da ga ja nemam. malo sam čačko po netu i naišo na jednog supernadrkanog perzijskog mačora. zove se arnold i ima tri godine. stari vlasnik ga poklanja uz nadoplatu od 100 €. zašto, pitate se? e pa ovako:

već kao mali je bio užasno dlakav (nešto ko prsa miča bjukenona). gazdi to nije smetalo dok nije malo naraso. onda su dlake postale veliki problem. kuda god bi prošo, ostavljo bi dlakavi trag. na parketu, na tepihu, na kauču... liku je konačno dopizdilo pa je uzeo škare za živicu i extra-oštru mašinicu (poput onih kojima šišaju merino ovce) i primio arnolda pod ruku. dalje i sami možete zaključit šta je bilo. od tog trenutka arnold ima težih problema sa kontroliranjem živaca. redovito ide na terapije na neurološku polikliniku na veterinarskom fakultetu. doktori kažu da ima nade. al nisu rekli u šta.