twisted mind
20.05.2007., nedjelja
|
da prošlo je mnogo vremena....mnogo dana i tjedana od mog posljednjeg posta.ali tako mi je sve jedno,tako me briga..ionako to je moje i nema nitko pravo očekivat niti nešto ma nemam ni neta rijetko kad imam ideja a još manje imam vremena. sve mi je tako bezveze više mi se ne da puno puta pomislim kako bi bilo drugačije da mi je za sve sve jedno ili barem za nešto određeno vezano za neke određene ljude.onda bi isto tako bilo več sve gotovo. tako zakomplicirat se mogu jako nekada jednostavne stvari. tako teško može past sada i samo jedna misao,a prije je trebalo više. ne znam,nešto prokleto nije uredu. sitnica je sasvim dovoljna da ja puknem samo mala. sad je malo smiranija situacija,ali bilo je tako čudno preživčano nemoguče i teško izdržljivo. nemate pojma o čem pišem,niti me briga,pišem sebi...ne tiče me se kom je jasno kom nije. ne znam kako je došlo do svega tog ni zašto ,ali postoje mnogo "zašto" a tako je teško pronač svako "zato".ma ludilo. samo znam da postoji netko,netko tko .....nije bitno.ja znam. jedna draga osoba,a mene tako strah,a opet mi je žao. kako mi je samo bilo žao kad sam shvatila da nisam to ja tamo nego netko drugi,a u drugu ruku bilo mi je drago jer sam mislila da je taj netko drugi vrijedan. iako je i sama moja pomisao kratko trajala jer sam shvatila što če na kraju biti kraj. nažalost netko nije posumljao i razmišljao o kraju tog što je bilo. zvuči sve besmisleno,čak če i meni jednom tako zvučat,ne pišem tko je,ni što se točno dogodilo,jer ne želim.a opet imam tako potrebu da pišem sebi pa eto i pišem u neobičnom obliku gdje samo ja i još jedna osoba može shvatit o kom i o čemu,iako bih voljela da se to i ne dogodi,jer postala bi neugodna situacija. iako se čini da tu ni nema nikakve teme onom tko zna shvača da skačem s teme na temu,ali opet su nekako povezane jedna sa drugom jednom tajnom niti koju samo ja poznajem,ja i nitko više,za sada..a kako stvari stoje čini mi se i od sada pa na dalje če tako ostat,nažalost. možda bi onaj strah dobro utjecao na neki sljed događaja kojeg uzalud očekujem. e kad bi barem...............samo če ostat moj san. nekima jednostavno nije suđeno. svašta mi odjednom prolazi kroz glavu koju još uvijek imam. nekad me tako muči to svašta da ne mogu više tako izdržat pa se hvatam zadnje grančice dok tonem,i često skliznem. nekad dugo znam čekat pa čak i satima i na kraju popizdim i ne moguuuuuuuuuuuuuu i ponovno "zašto". pitali se ikad itko kakav osječaj je imat omču oko vrata,pa provajte,večina ih ionako odustane...iako bi bilo ironično kad bi se izrealiziralo također nekima nepoznata misao. tako je nekad prebijel onaj zid u mojoj domskoj sobi da bi bio ljepši s crvenim dodacima,a opet zabrana. možda mi ipak jednom postane sve jedno...a onda nekim drugima tek onda neče biti svejedno. prazno je svugdje...a nekad prenapunjeno. hej ,ti da ne znaš a vjerojatno nečeš ni znat,jer vjerojatno ne želiš,a mene je i dalje strah. sve što pišem moraju bit tek samo neke svima prazne riječi,a meni kad zavirim dublje znače mnoge misli,misli koje me polako izluđuju, a kreču i brže..... još jednom,ispada kao prijetnja, MOŽDA I MENI JEDNOM POSTANE SVE JEDNO |