Danas otpada supa

<	travanj, 2006					>
P	U	S	Č	P	S	N
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Pisati blog ili ne? Čemu sve to?
A što da ne!

btw Siboney je naziv pesme iz soundtracka od 2046. Izvodi je Connie Francis.

Linkovi

Blog.hr

Free Hit Counter

lignjoslav@gmail.com

Ne pitajte šta možete učiniti za svoju zemlju, pitajte šta ima za ručak.
Orson Vels

Beware of the man who works hard to learn something, learns it, and finds himself no wiser than before. He is full of murderous resentment of people who are ignorant without having come by their ignorance the hard way.
from The Books of Bokonon, Cat's Cradle

I stumbled out of bed
I got ready for the struggle
I smoked a cigarette
And I tightened up my gut
I said this can't be me
Must be my double
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

I'm burning up the road
I'm heading down to Phoenix
I got this old address
Of someone that I knew
It was high and fine and free
Ah, you should have seen us
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember who

I'll be there today
With a big bouquet of cactus
I got this rig that runs on memories
And I promise, cross my heart,
They'll never catch us
But if they do, just tell them it was me

Yeah I loved you all my life
And that's how I want to end it
The summer's almost gone
The winter's tuning up
Yeah, the summer's gone
But a lot goes on forever
And I can't forget, I can't forget
I can't forget but I don't remember what

Pixies - I Can't Forget
(Leonard Cohen cover)

-------------

...
...
Davno je to bilo. Sada je Nađenjka već udata; udali su je, ili je sama pošla - svejedno, za sekretara plemićkog masalnog fonda i sad već ima troje dece. Ono, kako smo ja i ona nekad išli na sankanje i kako je vetar donosio do nje reči "ja vas volim, Nađenjka" nije zaboravljeno; za nju je to sad najsrećnija, najnežnija i najlepša uspomena u životu.
A meni sad, kad sam postao stariji, nije više jasno zašto sam izgovarao one reči, zašto sam se šalio...

Anton Pavlovič Čehov - Šala

17.04.2006., ponedjeljak

Kuvam retko
pa se hranim lahko
kad na kraju skuvam
bude nešto slatko

Jedan od prvih motiva da porastem, (a kasnije - motiva da živim u sopstvenom domaćinstvu) je bila autonomija i hedonizam za stolom. Pre svega - da ne jedem supu uvek za ručak (nije da je ne volim - ali ipak); zatim da jelo koje mi se sviđa jedem danima ako hoću; pa da smućkam piće koje hoću kad god mi se prohte, i tako dalje.

Digresija: jedna od prvih knjižica, za koju sam mučio deku da mi je čita, je bila iz edicije o psu Bobiju ("Bobi je uredan pas"), koji živi sam i obavlja sve poslove u kući. Najviše mi se sviđala epizoda kada Bobi kuva, i koja počinje rečima "Danas otpada supa...". To Bobi!!!

Nu, a šta sam hteo reći? Budući da u svojoj samačkoj kuhinji kuvam par puta nedeljno i stalno vrtim u krug 5-6 recepata (retko me spopada želja za eksperimentisanjem), nekako prirodno dolazim u fazu dan-za-danom klopanja jela koje mi se sviđa. Ovih dana, aktuelan je ne tako davno razrađen laki italijanskoliki obrok.

Recepat se u raznim varijantama pojavljivao svuda - pre svega na blogovima - te se odričem svake ekskluzivnosti i upozoravam na mogućnost deja vu efekta.

Ali to ne umanjuje moje oduševljenje istim.

Na vruće ulje baciti nekoliko čenova belog luka, oguljenih ali čitavih. Uzeti nekoliko usoljenih sardina ili usoljenih inćuna iz Vera (otkriće istih je izgleda bilo presudno da ovaj recepat zaživi u mojoj kuhinji). Sardine valja očistiti od krljušti (inače ćete iste pljuckati celog dana, što se meni desilo prvi put kada sam ih probao). Pri tome se sastruže višak soli, ako se i dalje sumnja na preslanost, možete ih blago proprati. Usput ćete usmrdeti ribom prste i kuhinjske alatljike. Inćuni su manji i suvlji, i mogu direkt u ulje. Promešati malo, dok riba počne da se raspada, i sunuti par konzervi sa celim paradajzima (kad ovogodišnji rod paradajza pristigne, naravno ići će sveži, očišćeni, možda prvo blanširani radi ljuštenja). Promešati i ostaviti da se krčka.

Da ja imam djevojčicu, dao bih joj majicu, dao bih joj pusicu, a da imam bosiljka ili majčine dušice malo toga bih sasuo u šerpu. Ali nemam. Drugih začina ne treba. Usoljena riba je dala so. Četvrt žlice vegete ipak neće škoditi.

Ostaviti da se krčka nedefinisano dugo. Gnječiti varjačom paradajze koji odbijaju da se dezintegrišu. Kad sve dobije kašasto-sočnu formu, gotovo je. Ako je riba bila sardina, njene koske se baš nisu dezintegrisale, pa vodite računa da upozorite konzumente na mogućnost da im za zube zapadne fosilna riblja kičma - tek da se ne iznenade. Beli lukovi su ostali celi, i treba ih izvaditi pre serviranja, mada su se već raskuvali i u suštini ne smetaju ništa.

Na drugoj ringli u međuvremenu skuvati špagete.

Ako je državni praznik ili ako dolaze gosti ili ako postoji volja za tim, očistiti malo brokolija, usitniti, ubaciti u posoljenu kipuću vodu na dva minuta, ocediti i preseći hladnom vodom. Uživati u zelenoj boji.

U istom onom Veru, kupiti ovčiji kačkavalj. Nije jeftin, ali je (čini mi se) jeftiniji od parmezana, i daleko aromatičniji i univerzalniji. Može dugo da stoji zaboravljen u frižideru i ništa mu se neće desiti. Koristiti kao začin, sitno narendan čuda čini.

Dakle, servirati špagete, sos, i opcioni brokoli. Misliti na italijansku zastavu. Narendati odgore sira i raspametiti se.

Ali to nije sve!

U šerpi je u neko doba ostalo samo malo sosa, šteta je da propadne, a špageta više nema. U pomoć priskače hleb od prekjuče. Malo je počeo da se suši i mrvi, ali se može iseckati. Sipati ulja u tiganj i propržiti komade hleba. Raditi usput neki drugi posao, tako da poneki komadić skoro zagori. Kada je gotovo, sunuti u onaj sos, pa vratiti još malo na vatru, uz mešanje. Gotovo!

- 15:15 - Komentari (3) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>