*Autobusna poezija
22.05.2007.,
*Nemoj da to budes ti

Kad gomila odluci da sam nepodobna,
da sam previše ili premalo,
preljevo ili predesno.
Kad mi pokažu nauljene zatiljke...
Nemoj da to budeš ti.

Kada svi pruže glave da ih pogladim,
ali ne ruku da im pročitam
na dlanu ušća istine.
Kad ljudi skinu maske
i pokažu lica veprova i kozje oči,
nemoj da to budeš ti.

Nemoj biti u redovima ljudi
za koje ja nisam čovjek
nego izvor
s kojeg se mogu napiti,
nadjenuti mu ime,
baciti novčić neke prošle vladavine,
očekujući da im povratim
ispunjenu želju.

Molim te,
Da me ne vodiš, nego ideš uz mene.
Da da me čuješ, a ne slušaš.
Da pišaš sa mnom protiv vjetra.
Da se pobuniš sa mnom protiv gravitacije
pa okrećeš naopake osmjehe
...tvoje ili moje...
...moje ili tuđe...

Da se veseliš borbi,
a ne pobjedi.

Pa kad se slikamo s jednom rukom na pušci osmjeha,
a nogom na Crnoj Panteri Zla,
kad objesimo fotografiju na zid,
pa kad i on, i on, i on počne zaboravljati potjeru,
prođe ne sjetivši se,
nemoj da to budeš ti.

Sluša se: Dire straits - Tunnel of love
Želi se: mislim da sam dovoljno jasna bila. i da se zna da ja znam da žene ne mogu pišati protiv vjetra.
Osjeća se: mah, nek je bitka, venem u miru
14:15 - K ( 10 ) - * Drž/Nedaj