|
Oduvijek sam volio stvari koje izgledaju kao da su hrapave a zapravo su glatke. Prethodna je rečenica apsolutna laž. Napisao sam ju jer mi se činilo da bi bila sasvim dobar početak teksta. Radi se o tome da sam pred nekih dva i po sata bio u jednome klubu te me potjeralo pišat. Otišao sam u wc do pisoara i pažnju su mi privukle pločice. Tirkizne su boje s naboranim vodoravnim linijama nešto svjetlije nijanse. Na pogled djeluju zaista hrapavo. Naravno da sam dotaknuo pločice i iznenadio se kada su na dodir bile sasvim glatke. Odmah mi se ta ideja urezala u glavu. Nekako prvi izraz koji mi pada na pamet u pokušaju njihova opisa je da su nepretenciozne. Sviđa mi se kako glume osobinu, hrapavost, koja je u svijetu pločica, gotovo sam siguran, nepoželjna. Glume da su hrapave a zapravo su sasvim glatke. Simpatično, čini mi se da pločice imaju sličan smisao za humor kao i ja. Sad da sam kreten pomislio bih da sam i ja pločica no sasvim je očigledno da nisam; nisam ni približno dovoljno glatak, pa čak ni za pločicu koja glumi da je hrapava. |