|
Sve je počelo s idejom o ziguratu ali tko bi reko šta će se iz toga izroditi. Dva tekstića napisana prije nekoliko minuta.
Restoran
Sjeo sam za drugi stol, ovaj mi je bio suviše odvažan, narančast s plavim mladićima. Konobar se već satima nije javljao; koliko ja uopće sjedim tu. Oh gospodine ispričavam se ali ja zaista nisam gladan. Možete li mi molim vas donijeti čašu vode, ovaj, čašu vode, da. Oh pa vi ste ovdje, molim vas čašu mineralne vode. Di je više taj konobar. Ah! Napokon konobar. Oprostite gospodine ali ja zaista nisam gladan, biste li mi mogli donijeti čašu vode. Mineralne vode; čašu molim. Pa nisam se stigao ni odlučiti a eto ga već konobar. Hm... Mogao bih nešto.. hmm..., dajte mi molim vas jedan kotlet i čašu vode, mineralne. Vi biste kotlet. Mineralna, da. Izvolite gospodine. Hvala. Mogu li vam preporučiti nekakvo vino. Ma ne, nisam gladan, rekao sam već, ali bio bih zahvalan ako biste mi donijeli jednu čašu vode. Dakako. Sjeo sam za drugi stol, ovaj mi je bio suviše odvažan, ne razumijem kakvi su to ljudi koji objeduju za ovakvim stolom
Ovaj tekst je samo zapisivanje onoga što mi se u trenutku kada trebam napisati novu riječ pojavi u glavi stavljeno u "smislene" rečenice.
Deminutiv je prva tvorevina koju je Napolen preko svoga konja prebacio šibajući biserje kroz zrak prepun rose.
Milioni su židova pojeli sve skakavce, opustošili polja, povadili svinje iz bunara te ih naslagali jednu na drugu, bumbar za bumbarom tj. žega je u posušju.
Malarija, oh dakako gospodine, odavna se zalažemo za kriminalizaciju debilnih dikobraza, mala im je plaća, oči slabe.
U Makarskoj sam provela veći dio svoga života, otklopila sam napokon kacu i što nađoh: otpatke, abortirane fetuse, smrt, Odoljen, Medulin, škare, papir, ljepilo, Sokrata, vlasničke papire, glomaznu vitrinu, debelu babetinu koja priča gluposti, ahagarsko pravo, oleandar, grobnicu jezerskoga kralja, čik, cipelice, muhe i mušice, sve mane svoje majke, balu sijena i plavo stop svjetlo.
|
