Šarengrad-Srem https://blog.dnevnik.hr/sgd-srem

srijeda, 18.02.2009.

Ada i Hagl

Eto, malo smo se setili kako je Ada postala, a sad da spomenem i kako je ostala .
Šarengračani su od pamtiveka na prostoru Ade i Hagla puštali marvu na ispašu , alasili po barama, dunavskim rukavcima i limanima, išli u gljive, sekli drva, nosili pesak …
Živilo se tamo u kolebama, bilo i je po celoj Adi.
U početku, oko Ade i Hagla, nije bilo na bačkoj strani benta, pa se dunavska voda slobodno širila oko Bukina, pa sve do Palanke. Celo to područje, skupa sa Adom i Haglom, bilo je veliko mrestilište ribe i boravište divljači. Izgradnjom benta kod Bukina, pa sve do Palanke, to se područje suzilo na Adu i Hagl i tako je do danas ostalo nepromenito.
Negdi sedamdeseti godina Adu su teli, uzduž kanala Novi Dunav, pregradit bentom, a onda isušit i zatrpat Stari Dunav. Zašto? …Evo zašto!
Godine 1965. Dunav je tolko narasto da je provalijo bent nasuprot Hagla u Starom Dunavu, voda prolokala nasip i razlila se po Bačkoj od Bukina do Palanke. Bijo je to dobar izgovor da se kobojage zaštiti Bačku od poplave, a usput bi i Ada i Hagl nestali i pripali Bačkoj.
Kad su vidli šta se tu sprema, Šarengračani su otišli do Zagreba i uspeli sprečit izgradnju benta, a time i Adu i Hagl zadržali tamo di i pripadaju, Sremu. Fala im od srca!
E, a onda su dve lađe u Starom Dunavu vadile pesak i kroz cevi ga gurale na postojeći bent u Bačkoj, proširile ga i pojačale, a time i potvrdile pravu granicu između Srema i Bačke.
Eto, tako su Ada i Hagl opstali, pa se nadam da će tako i dalje ostat. Da, da, sad je na nama red da nešto dobro uradimo i ostavimo iza sebe! Stariji su nam pokazli kako treba, pa ajmo sad mi mlađe nešto naučit!
Saće se neki pitat, pa začeg je to tako važno? E, vidite, važno je zato da bi nam svima lepše bilo.Digod se okrenete, sve se nešto radi i preuređuje, ravna i doteruje, obnavlja i proširuje…
Jel baš sve?… Bome baš i nije! … Kanda da su ljudi malkoc i preterali!…Nešto od otog su pomalo i suzili. Čak i malo više! …Suzili su mi moj Dunav!…Dobro, dobro, ta nije on samo moj, imate Vi pravo,…i Vaš je!…da još bolje kažem, naš Dunav!…
Od lepi rečni obala koje su imale svoje rukavce, limane i bajere, izvore pitke vode, bare i peščane plaže, vrbake i ritove, postali su makarkaki, ravni, često kamenom okovani kanali bez imalo prirode!…Žalosno i jadno!!!…
Tu se nema di izbit ni mrestit riba, tice nemaju di savit gnjezdo, marva nema šta past, nit se mož di sakrit pod vrbu u ladovinu.
E, a sve to naša Ada još uvek ima!!! … Ta to treba sačuvat!
Ja sam uvek voleo prirodu…A ona mi vraćala najlepše šta je mogla…
Kažu da je voda izvor života…Pa ondak je ajmo sačuvat, dok još imamo šta!
Nek se dečurlija imaju di sigrat, veselit, kupat i učit ribu pecat…Trebaće im…Sigurno!
Ta nisu stari bili ludi! U Adi i Haglu bilo je puno koleba, pa i po koja kuća.
Evo kratkog popisa većine nji. Ovo je pisano po sećanju stariji Šarengračana, ako je šta izostavljeno il promaklo, ta oprostite mi, nije iz zle namere. Gazde koleba su :
Štivić Jocan, Đaković Stipa, Tončević Emanuel, Palinkaš Pava, Vidaković Pišta, Francuzević Laza, Tomičić Tuna, Osuski Pera, Maričić Mika, općinska koleba, Đaković Josip, Sabo Željko, Đaković Pera, Kuručević Anka, Komarčević Tuna, Đaković Branimir, Francuzević Mija, Sabo Julius, Đaković Iva, Štivić Pepa, Peričić Mica, Štivić Ivan, Štivić Krunoslav, Osuski Luka, Antolović Đura, Antolović Pepa, Stražić Mirko, šumarska koleba na Selištu (povišena-na stupcima), Đaković Damir, Dorušić Lojza, Til Jakob, Bodalija Mica, Malivuk Nova, Lilih Jožika, Lukić Rade, Janković Iva, Telarović Viktor, Francuzević Pera.

meseca veljače , dve hiljade devete godine

Oznake: šarengrad, srem, Dunav, čikla

utorak, 18.11.2008.

Ada Šarengradska

E moji Šarengračani , dogodine ćemo u svečare. Pa začeg? Možmo mi slavit i ove godine.
Ta nemož prije neg dođe vreme za slavit. Kirbaj je prošo, Petrovo smo otračili, ima i drugi razloga za slavit, al ovo će bit samo jedared.
Opet naša Ada. Ta kazli bi , okani je se već jedared, dodijo si nam s njom. Ako baš neko neće, nemora dalje čitat. Svejedno ću vam kasti , jel bi puko da vam to ne kažem.
Dogodine, dve hiljade i devete, Ada nam slavi prvi sto godina!
Ja bi voleo da to proslavimo u Adi. Jel na Ključu, Selištu, Spomeniku – Glavi kamena, u Petkovači, il na Dunavcu, nije važno , al da bude negdi u Adi.
Pa kako prvi sto godina? Lepo.
Prije sto i više godina Ade nije bilo. Dunav vrludo kako je teo, pa tako i ispod Opatovca skrenijo na severo-istok, pa do Bukina, a od njeg na jug prema Renovu. Od Renova na istok kraj Šarengrada i dalje prema Iloku. Godine hiljadu devetsto sedme, osme i devete , prokopan je kanal od Opatovačkog Dunavca ( današnji 1313 km Dunava ) do Renova ( 1308 km ).
Tako je nasto Novi Dunav. Dunavske vode prolokale i proširile kanal Novi Dunav čijim je tokom posto i nov otok – Ada. Od te 1909. godine, eto nam, postoji Ada Šarengradska.
Na karti koju vidite, iz 1935. god., piše : O Šarengrad i O Hagel .
O Šarengrad je današnja Ada koja skupa sa Haglom spada u Srem, nekadašnja Zemljišna zajednica Šarengrad.
Al je nekad bilo lepo u Adi. Bome i u Haglu! Leti najlepše. Puno je Šarengračana tamo uživalo.Pa i ako su nešto išli radit, nisu to osećali ko poso.To je nekako više izgledalo koda idu malkoc i na odmor. E , saću vam nešto kasti. Nekako mi izgleda da je u celoj Adi najveći odmor bijo Dunav. Pa kako sad Dunav? E, pa lepo. Tako!
Ako iz Šarengrada idete u Adu, morate kakogod išli, preć Dunav. A to odmara! Pa čak i na veslu. Jest da je teže terat čiklu neg motorom, al opet odmara. Kudgod pogledaš, voda. Al nije makarkaka voda, neg prava, dunavska. Meni je tu najlepše na svetu! Obišo sam nešto sveta, al što sam dalje bijo, to sam se sa većom radosti vraćo mom Dunavu i mom Sremu.Eto, valda su tako i drugi Šarengračani osećali, pa razumu mene, ko i ja nji.
Čudna je ta dunavska voda. Koda leči. Mož je samo stat i gledat iz kraja. Mož se kupat u njoj, vatat ribu, vozat se čiklom, ić po drva jel pesak, ranit marvu u Adu, gledat lađe…, al ona je stalno tu. Voda dunavska…Da nje nema, čak ni Ade nebi bilo.
E , zato bi valjalo proslavit!

meseca studenog, dve hiljade osme godine

Oznake: šarengrad, ada, srem, Dunav

nedjelja, 19.10.2008.

Šta mi Srema više nema, ni Dunava Starog ?

Ada Šarengradska




- napomena – Čitaj polako, ne žuri, jel neš ništa razumet !

Znatel Vi di je Srem?…, A Dunav?…
Jestel ikad jeli ribe, dunavske?…Teško. Ta nema je nigdi za kupit. Mož je samo sam uvatit, il možda kupit kod alasa. Al i nji slabo ima. E…, nestalo ribara, pa ni ribe nema. Još malo ko vode dunavske razgrće veslom i strukari, il kecari. I u vrški slabo ribe, tek nešto u mreži, pa ti kupi kad nema di, ni šta. Al ono malo šta se nađe, e to valja u fiš, il na tavu, pa ispržit.
Ja o ribi, Dunavu i Sremu, a njega sve manje.
Kad kažem kome da sam iz Srema, nekako me čudno gledu. Nestalo sremske kobasice, sad je drukčije zovu, sremskog bećarca,…ajd još čujem da su tambure sremskog štima, al i to sve ređe.
Nešto se svi Srema stide. Pa sve više i Sremci. Kako je to zlo i naopako došlo da se ljudi svog odriču? Jesul kome šta skrivili?…Nisu!…Malko sam študiro…A.a.a… Kanda da sam nadošo.
Kad je počeo taj rat, proterali ljude iz njiovi kuća i avlija, pa u beli svet. Kud koji ,mili moji.
Raselijo se narod svud po Hrvatskoj, a neki i dalje.
Znatel šta je prvo zasmetalo ljude kad su sreli Sremce? …Govor…Njiov govor. Jezik drukčiji od ostali jezika…Al ipak njiov…Njim su pripovedali njiovi stari, pa tako i oni naučili. E…da u Sremu, al kad odeš od kuće, drukčije se tamo pripoveda. Kažu, pričate ko Srbi,samo e, pa e, a to smeta. A ne smeta kad kogod pripoveda i pa i, il možda ije pa ije. Kanda nije važno kaki si čovek, već kako pripovedaš. E, sad malkoc i lažu, jel i kod nji se priča sa e pa e, al to ne pripovedaju Sremci, pa i nije onda važno.Onda im je važan naglasak. Ajde de.
Bijo ja u Zagorju. Kazli bi kod mene u Sremu, dobar neki svet. Kažu oni : belo, mleko, cveće, pesak. Slušam ja i razumem i. Razumu i oni mene. Gledam i vidim , piše : Pekara. Isto ko i kod nas. Nije pekarna. Dobro, pa začeg ja sad ne pripovedam dobro, a drugi da? Kažu, nije ti dobar naglasak…O, blago meni, kod mene ništa nevalja.
Stari Zagrepčani kažu : forcimer, badecimer, cveće, belo, mleko, pesak, …pa opet dobro. Kod mene to isto nevalja.
Ima jedno naselje, piše lepo : Ivanja Reka, drugo, Sveta Nedelja. Jedno kratko vreme pisalo je : Ivanja Rijeka, al ga sklonili. Pisalo je i Sveta Nedjelja, pa i njeg sklonili. Valda poštuju ljude i njiov govor.
Slušo ja Dalmatince. E, nji sam neke reči slabo razumeo. Ponjestra, kampanel, pomidor, kapula. Jel to kanda talijanski?…Pa neka i... Ljudi tako govore...Ako nešto baš i ne razumem, ja pitam. Dobri ljudi, pa mi objasne. A znatel vi šta ja kod Dalmatinaca volem? To što Sremci izgleda mi nemaju, volju da sačuvaju svoje, ma di god došli i bili...E…, nije more, neg govor.
Svoj govor. Znam i koji žive u Zagrebu i po 50 godina, al još uvek kažu : bilo, mliko, cviće.
E to me baš veseli. Ne lažem. Samo mi je teško da se moji Sremci tako isto ne drže. Kog se stide? Čeg se boje? Jesul oni manje vredni?
Neznam jestel čuli za Jelačića bana? Jeste. E lako je meni s vama. A znatel možda otkale je on? Neznate? Ta nebi verovali. Iz Petrovaradina, a uz to još i iz Srema. Kojeg li veselja, iz
Srema. Ta nije on jedini poznat, pa iz Srema, al Sremci sve tiši i tiši…E moj narode, jedni galame i kad ćutit treba, a drugi ćute i kad treba zagalamit.
Jedno malo parče Srema još nemogu zagrlit,… obić čiklom,… stat bosonog na pesak u Starom Dunavu, na Selištu,…da, da,…to je Ada, …Šarengradska Ada.
Otok na Dunavu, u Hrvatskoj, a nemož na njeg stat. Kažu Hrvatska je slobodna. Kome? Njima da… Meni ne…Kako oni mogu na svaki otok, ja na jedan ne. A na Adu ni oni.
Zašto?…Eto kako mi se Srem smanjuje. Malo rečima, malo odlukama Hrvatske vlasti, al on se smanjuje. Baš im fala! Kažu:' Hrvatska je cjelovita!' Mož mislit. Tek kad mi Adu vrate . Od silne brige za Hrvatsku mi ostali kratki rukava. Ta nadam se ja boljem, al dodijalo mi više čekat. Ako ovako nastavi, umrću od čekanja i silni obećanja.
Sad su mi i Šarengračani počeli terat uz batinu. Pročito sam nekaki ' bilten'. Ima tamo karta Ade. Nisam mogo verovat očima. Za kanal Novi Dunav napisali da je Stari. Za Stari Dunav napisali Dunavac. Da ne redam dalje. Pa kako će nam drugi verovat šta je šta kad ni sami neznamo. E moji Šarengračani na čeg ste spali. Taj mi 'bilten' više izgleda na bilten nečije taštine. Ja kad neznam, pitam, posavetujem se s nekim. Al to je stari i izumro način za neke iz tog biltena. Mene nemoraju pitat. Puno toga neznam. Al ima ko zna. Izgleda mi da baš nije podoban ko zna, neg ko sluša.
Ko konje tera, a zateže kajase, bome neće daleko doć. Možte me jel volet, jel mrzit,zapalit mi Dunav, ta briga mene, samo ne radite štetu drugima. Nek ostane nešto iza nas na ponos, košto su i nama stari ostavili.
Ako pitate kaki je to pravopis kojim se ja služim, evo da znate, Šarengradski, kaki su mnogi zaboravili. Ali ne svi!
Ja još uvek kažem : ' Faljen Bog !' , a sve manje mi odzdrave : ' Uvek faljen !' Uglavnom nema ko. Čast retkima ! Ja se još uvek imam s čim ponosit. Kako Vaša savest, ako je još imate? E, nije lako bit dobar. Al se isplati ponositi se time.
Znatel kako se prepozna zlo? Možda čudno zvuči, al istinom. A istina bole i vređa. Kad neki ovo pročitaju, gadno će se uvredit. Da i drugi lakše prepoznaju.

meseca rujna ,
dve hiljade osme godine

Zvonko

Oznake: šarengrad, srem, Dunav, riba

<	studeni, 2017
P	U	S	Č	P	S	N
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

Studeni 2017 (1)
Ožujak 2009 (1)
Veljača 2009 (1)
Studeni 2008 (1)
Listopad 2008 (1)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Broj posjeta


Komentari da/ne?

Opis bloga

Šarengrad

Linkovi

Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV

Blog.hr
Blog servis