SeDmA Space

Razigranim perom,
kitim svoju dušu,
U prekrasnom buđenju prolječa
Budim se i ja
Nasmijana lica mojih
potomčića.

Otimam od Vremena,
ono što mi je suđeno.
Ono što mi je Bogom dano.
Smijem se
Plačem
Volim

Dobro sam Ljubavi
Dišem
Strepim
I Bogu se molim
Nek je samo zdravlja
sve če bit lakše.

I Danas kao tada,
proživljavam
Tren...
Da želim ga opet

Razigranim perom te Volim.

SeDmA



...nemirni snovi...

...nočima želim mirno spavati,
kraj tebe se jutrima s voljom buditi...
...a ovako svaki Božji dan,
na kalendaru mi je izbrisan...
...u svakom snu mi bježiš,
s moje lijeve strane još ne ležiš...
...dodiri mi u prazno hitaju,
i grozno je kad za tebe pitaju...
...za mnoge to je iskonski grijeh,
a meni jedini lijek Tvoj je osmjeh...
...posrnule olujne Sive Oblake,
tvoje Sunce jednim odsjajem razmakne...

...protresi me..!
...udahni nam novo Svitanje..!
...donesi mi Proljeće..!
...povedi nas u svoje Sne...

..UZIMAM SVE ČAK AKO NI NE NUDIŠ,
ŽELIM DA SE KRAJ MENE BUDIŠ...
..ŽELIM TE SKUTE SA TEBE SVUĆI..
I PRSTE KROZ (HIHIHIH) PROVUĆI...

..NIJE MI DO IGRE, NIJE DO ŠALE
VEČ DO JEDNE ISTINE MALE..
..PORICE TVOJE ZNOJEM NAVUĆI,
I KOŠULJU TVOJU JUTROM OBUĆI..

... UPOMOĆ......