Ništa pametno :)

Izgleda da sam alergična na nešto. Prašina po svemu sudeći. Prekrasno, baš prekrasno. Teško je to reći na glas, jer ja sam osoba sa fix-idejama. Odbijam biti alergična. To jednostavno nije prihvatljivo. Ali dobro, sve ako i jesam, neka to ostane na prašini, tj. između prašine i mene. Bila bi ironija sudbine da budem alergična na biljke. Da, baš bi bila ironija.

Sinoć sam zaspala i danas se probudila sa nevjerojatnim idejama. To su zapravo snovi, koji su do sada bili nekako mutni i nedefinirani, ali sada su se definirali. Konačno. Imala sam neke mutne ideje oko toga što bih i kako bih, ali eto, sada znam. Teško su ostvarivi, puno treba raditi da bi se to toga došlo, ali ništa nije nemoguće. Treba i hrabrosti, no danas je takva situacija da za sve što radiš moraš biti hrabar. Ne, nemojte misliti da su to neke nerealne ambicije, jer nisu. To je samo jedna lijepa ideja, koju bi bilo jako lijepo provesti u djelo i koja bi me činila sretnom. To bi bio moj posao iz snova – savršen. Ali, treba puno kamenja iz cipela izvaditi da bi se došlo do toga. Korak po korak...

Zadnjih dana puno vremena provodim sama s vlastitom malenkošću. Učim, još dva ispita treba pregrmiti, ali i kontempliram. Ne može se samo učiti, zar ne?

Znam da ovo čudno vrijeme nije zdravo i znam da je mnogima teško, ali ja vam ne mogu opisati koliko mene veseli ovo sunce. Moje Sunce. Čak sam neki dan bila u kratkim rukavima vani i nešto čeprkala oko ruža i grabljala travnjak ispred kuće. Ima još hrpa posla, to tek sad vidim, ali ispiti su prvi.

Volim tišinu i toplinu. I svoju zelenu dekicu koju sam dobila od A. i M. Čak sam počela voljeti i svoju veliku zelenu knjigu – biokemija i mol.biol biljaka. Bila je to i velika investicija, ali za ovu se stvarno isplatila svaka kuna (još sam imala 20% popusta jer mi je stigla taman za vrijeme Interlibera, morala sam ju naručivat). Uglavnom, odlično je pisana, skoro mi dođe da zavolim to područje biologije. Ah, kako literatura ponekad može stvarno razveseliti.

Jedva čekam subotu, baš jedva čekam. I jedva čekam 3. mjesec. Čekam da mi se čaj od lipe ohladi. Čekam ručak/večeru. I tako, stalno nešto čekam, ali nema veze i proces je zabavan :).

Eto, piskaram gluposti. To je zato jer moram učit. Ali evo, idem.

Uživajte :).