Spoznaja

Spoznaja nije dobra. Nije dobra ona spoznaja o samome sebi. Meni se ne sviđa spoznaja o meni, ona spoznaja koja se tiče samo mene i isključivo mene. I nikoga više. Nije bolno, nego je samo čudno. Zahtjeva određene promjene. Zahtjeva određen preustroj. A teško je sebe mijenjati, to svi znaju.

Ta spoznaja je dobra jer daje odgovore na mnoga pitanja, zato jer postaju meni samoj jasni neki postupci koji su prije bili gotovo instinktivni, a ni sama nisam znala zašto sam ih napravila. Napravila sam samoj sebi štetu, mnogo puta. I dugoročno i kratkoročno. I zato je spoznaja dobra, jer će me spriječiti da sama sebi štetim. Da sama sebi kažem što mogu i hoću, a što neću i ne želim. Bez laži, bez lažnih samozavaravanja.

Spoznaja je dobra jer me tjera da budem iskrena sama prema sebi. Do kraja, do krvi. Da preispitam i najmanje kutke svoje nutrine i da budem sigurna u ono što želim. Toliko sigurna da me nitko i ništa ne može pokolebati.

Spoznaja je dobra jer ne želim i neću više raditi iste greške, iste gluposti, ista sranja, koja me samo maltretiraju na kraju i vuku se za mnom.

Ne žalim za propuštenim prilikama, očito sam ih morala propustit dovoljno da bih shvatila. I to je škola. Očito se moraš nekoliko puta dobro okupati u septičkoj jami da bi shvatio da smrdiš i to ne samo sebi, nego i okolini.

I zato ja volim svoju spoznaju. Spoznaju da budem bolja prema sebi. Zato glasno i jasno izjavljujem da sam sama sebi najvažnija i da bez imalo lažne skromnosti sebe ipak volim najviše. A vi ostali možete lagati mene i druge ili možete priznati to isto.

I zato volite sebe, spoznajte da druge ne možete uistinu voljeti dok ne volite sebe.

Mislim da sam emocionalno evoluirala.

A sada idem mijenjati sebe, zato da bih kasnije mogla i svijet promijeniti ;)