Intermezzo

Fascinira me kada par uvijek istih riječi naprave neki tekst uzvišenijim, akademskijim, boljim, superiornim.

Divim se ljudima koji puno pričaju, a ne kažu ništa. I kod sebe sam otkrila taj talent, koristila sam ga u srednjoj školi na nekim usmenim odgovaranjima, ponajviše iz biologije. Da.

Nevjerojatno je da opet više nisam anonimna. Jedina stvar koju u životu želim jest ta da budem u nekoj štakorskoj rupi, gledam svoja posla i to je to. Ali ne. To želi moj razum, ali me karakter redovno sjebe u svim mojim nastojanjima. I onda mi se događa da me ljudi zaustavljaju na cesti, faxu, bilo gdje... ej Semiramido (naravno uz redovno krivi naglasak pri izgovoru mog imena, imam neuobičajeno ime za ove krajeve, ali 700 puta sam ponovila kako se izgovara, is it so hard to remember?), htjela/htio sam te pitati u vezi... a meni 76 upitnika iznad glave i pogled u stilu wtf koji si sad ti? No da, pristojnost i sve ostalo što ide uz dobro odgojenu djevojčicu izlazi u prvi plan. Nije mi jasno kako mi se redovito događa da preuzmem ulogu vođe neke grupe. A baš to ne volim, dobro mi ide, ali tako mi se prokleto ne da. Znam koliki potencijal imam u sebi, ali bez obzira što sve to skupa itekako godi mom egu, s druge strane mi i ide na živce. Mama mi je rekla da mi u natalnom horoskopu vidi neki javni posao. I sami znate da sam skeptik po pitanju horoskopa, ali ako se ostvari nešto u tom smisl, moj razum će istući moj ego skupa sa karakterom. Ajme al sam zabrazdila.

Bila sam u subotu navečer na misi u crkvi, nije bitno kojim povodom, sama sigurno ne bih otišla. Ali ono što znam sigurno već neko vrijeme jest to da ne vjerujem. Priznala sam to sebi i dalje više neću pričati jer će ispasti da pametujem. Što nikako ne želim. Svakome njegovo.

Mirna sam i sretna. Ma što drugi mislili o tome.

Jedva čekam kraj mjeseca, po svemu sudeći idem u jedan lijepi kraj zemlje naše.

Ali sam i umorna, znam da dobro funkcioniram pod stresom, ali nakon što sve prođe osjećam se kao ispuhani balon.