Samo hrpa lima...

Mislila sam napisati neki pametan post. Zapravo ne baš previše pametan, ali komentar na trenutnu devastacijsku situaciju u Zagrebu. Ali nema veze, pričekat će neke bolje dane.

Dok sam sjedila na krevetu, učila fiziologiju i čekala Zvjezdane staze u 00:55 zazvonio mi je mobitel. Mlađa sestra me nazvala. (Grozim se takvih poziva najbliže familije u sitne sate.) Imala je sudar, tip se zabio u nju, proklizao je u zavoju. Ona je bila u vanjskoj traci zavoja i nije bila kriva. Bio je on.

Na sreću, ništa joj se nije dogodilo, malo ju vrat boli, ali ako ne prođe ići ćemo sutra u Traumu. Ali mislim da neće biti potrebno. Auto je dosta oštećen, skoro cijela lijeva strana je oštećena. Ali nema veze, to je samo hrpa lima. Ništa više. Samo mi nije jasno zašto se zračni jastuk nije otvorio.

Nismo zvali policiju. Nije imalo smisla. Dečko je bio sav jadan, bilo mu je strašno žao. Mogao je pobjeć, a nije. Ima 28 godina čini mi se. Bio je popio jednu pivu, pa mu je bilo bed. Ali nije bio on kriv, nije ni brzo vozio, auto je proklizao. Kombinacija ulja i kiše. Ne treba biti bezobrazan, šta da je ona bila kriva? Uvijek treba biti normalan i ljudski se dogovoriti. Zašto zagorčavati život drugome?

Prvo sam ja otišla sa ujakom (uvijek prvo njega zovemo, on nam je ko stariji brat), a onda smo na kraju i starce probudili. Najvažnije im je bilo da se njoj ništa nije dogodilo. Ona se samo tresla.

Susjedi ispred čije kuće se to dogodilo su izašli van, bili su ok, skuhali su joj čaj.

Živim u super kvartu.

Sutra idemo na osiguranje. Nemam pojma kako to funkcionira. Valjda će i ujak ići s nama, on ima iskustva u takvim stvarima.

Sve je to samo lim... Bitno da je mojoj seki dobro. Umrla bih da joj se nešto dogodi.

Oprostite mi na ovakvom postu. U svakom trenutku sam svjesna krhkosti života, ali u ovakvim trenutcima još više.

Znam da volite svoje bližnje. Zagrlite ih. Tek tako. Jer su tu. I život je kratak.