nedjelja, 17.02.2008. - 13:50
pokraj Save, breze male
tvoje oči vesele
ove noci cudno sjaje
mene više ne vole
šetam stazama svog života. mislim da su prazne. mislim da je sve izgubljeno. ipak znam da su tu. bar neki. bar neki su tu. da, morala sam njega vidjeta. njega za koga više ne želim čuti. normalno mi se obraćao. kako je mogao? gad... gadi mi se. dao bog da propadne u kanalizaciju gdje pripada.
nije meni, što te moram
što te moram gubiti
već je meni, da`l ćeš moći
poslije mene, ljubiti
ko ga jebe. ja ne, to sigurno. okrenula sam mu leđa. da, to smo napravili u isto vrijeme. dvoje Bon Joviaca se okrenulo jedno od drugo. tj. jedno protiv drugog. sad imam novi život. tj. isti, ali s novim ljudima. shvatila sam što sam izgubila i shvatila da nije bilo to/on vridno/vridan ičeg.
Sava tiho teče
zadnje nam je veče
draga ostala si sama
Sava tiho teče
zadnje nam je veče
draga postala si dama
gotovo je. točno kad pomislim. nema više. stvori se nova osoba. osoba za koju nikad nisan mislila da bi, ali opet je. da...
slomile se, naše grane
više nemam prava ja,
na te tvoje, oči male
nisi moja curica
vezani. sad. za godinu, misec? tko zna.
nije meni sto ja neću
više tebe vidjeti,
već je meni, neće mi se
nove oči svidjeti
pomislila san da neću moći nove oči voljeti. ali da. volim.
