darkness in me...

nedjelja, 17.09.2006. - 21:52

dosta mi je svega. nitko ne želi sa mnom pričati. danas je bio dan za poludit. digla sam se u 7 ujutro i odma je počela kiša. znala sam da dan neće biti onakav kakvim sam ga poželjela. opet san zapsala u 10 - 11:30. javila mi se prijateljica i ići ćemo vanka. je kako si. cilo smo vrime bile u mojoj sobi. pivale, pa amo tamo: slušale mozarta, pa židovsku hava nagila i mnoge druge. s njom su mi provoi najluđi. poznamo se od 3. razreda (kada sam se doselil ana Smiljevac) i ona je jedna od rijetkih ljudi s kojima mogu pričati o svemu. No ostalisu: najbolji ljudi na svitu Marijana, moj mali Seljak iz Zemunika (već navedena rpijateljica), te moja sisterica, također je tu i jedna jedini BB i moj najbolji prijatelj (koji je u 7. razredu) Elvis.

čim je prijateljica došla kod mene odma je zazvonija mobitel: Uskraćeni Broj. ja se javim, a ono nekakav ženski glas mi spominje nekakav dom. ja prekinem. opet zazvoni mobitel: Uskraćen Broj. ja se javim i opet isti ženski glas kaže: kako mi se usuđuješ prekinuti kravo. ja opet prekinem. no glas mi je djelovao tako slično za dvi osobe: moju frendicu Katu ili Sistericu. ko god bija neka zna da ja ne podonosim zajebancije (oprostite na rječniku).

kako bilo. ja sam poput munje koja prošara nebom, samo na tren sretna i samo za pomoć. nikakva i tamana. nikoga nije briga za mene.

zbogom!!!

Komentiraj [4] On/Off

<< Arhiva >>