Neke pojedinosti.... uglavnom... znam da je dugačko, ali ako vam se da....
Pa, ovako... odakle da uopće krenem.... Znam da nisam pisala već više od mjesec dana, ali jebeni net opet šteka.... ma, killay me...
Eh, pa, ovako.... bila sam u puli... ni sama ne znam točno prije koliko.... otišla sam dva dana nakon što sam napisala prošli post... ja mislim.... povodom uskršnjih praznika... valjda... evo, znam da sam rekla da ću staviti fotke iz Pule, ali očito je da neću, ali možete ih ak baš hoćete pogledati na blogu moje sestre, http://mjestozamene.blog.hr .. Ne sjećam, se baš dobro, jer sam po prirodio vrlo zaboravna, ali mogu reći da je tamo bilo super.... baš sam se lijepo zabavila i odmorila od te silne nastave i drugih problema...
a sad.... Želim se svima ispričati zbog prošlog posta.... čitajući ga mnogi su stekli sasvim krivo mišljenje o meni.... ne, ja nisam neka depresivna darkerica koja se želi ubiti jer misli da ju svi mrze i da je život jedno ogromno sranje.... ne, inače uopće nisam takva, ali dok sam pisala taj post, zaista sam, bila skroz sjebana i totallno grozno raspoložena... inače sam ja jedna vedra i nasmijana osoba, rijetko sam sama, okružena sam dobrom ekipom, ljudima koji me razumiju.... barem u većini slučajeva.... rijetko me nešto izbaci iz takta, ali, onaj dan kad sam pisala onaj post, očito, da me je iz takta uspijelo izbaciti više stvari i više osoba... Jebiga, ja ponekad znam ispasti takva, ali život je sjebana stvar.... i koliko se god ponekad činilo da ja ne mislim tako, ja zapravo zaista volim tu sjebanu stvar.... zapamtite to, molim vas, prije nego me krenete osuđivati.... =)
Evo, s onom frendicom sam se pomirila... koliko god da sam taj dan bila ljuta na nju, koliko god sam bila razočarana i tužna... ipak, ona je jedna jako dobra osoba, i unatoč svemu tome ja je jako volim i strašno mi je stalo do nje, i ne bih mogla zamisliti život bez nje, njezine priče, smijeha i zajedničkih gluposti... Ona poneklad fakat zna bit čudna, i zna se hmm... onako ponašati, ali ona je drukčija, i svi smo mi pomalo čudni na svoj način.... i bilo bi glupo kada bi svi bili isti.... NE VJERUJ PRIJATELJU BEZ MANA!!!!!!!!!!!!!!!!! Da, svatko od nas ima svoje mane i vrline, i zato, prijatelj bez mana nije ti ni prijatelj, jer se očito samo pretvara, jer osoba bez mana ne postoji, nitko, ali baš nitko nije savršen....
Dok sam bila u puli ona mi je poslala poruku, ispričala se zbog svega, rekla kako zna da se grozno ponaša i pitala ljutim li se jako, možemo li opet biti frendice... pomirila sam se s njom, rekla kako je sve već zaboravljeno..... i sada ću vam reći zašto.... ja ne bih mogla sjediti s njom u istoj prostoriji, u istom razredu bez da pričam s njom, bez da se smijem s njom.... ne bih izdržala... nas dvije smo emotivno povezane, ona je drugačija od svih s kojima sam se dosada družila.... Svi govore kako sam ja nju pokvarila... neki čak govore da je ona mene pokvarila... ali ja znam da oni nisu u pravu.... Ne znam kada smo se mi uopće počele družiti, jer znam, da do prije godinu dana nas dvije bile smo samo na bok i bok... ja sam uvijek bila u jednoj ekipi, družila se s osobama koje su bile isprazne i nisu mi pasale, i bilo je dana kada sam plakala u sobi jer sam znala da ja ne pripadam među tu ekipicu... iako, naravno, svi su mislili da je meni tako super, da se ja ludo zabavljam i da uživam u tome što sam neka jebena glavna faca... no, ta ekipa me gušila... ne u početku... u početku sam bila uvjerena da je sve super... nisam mogla izdržati dan bez dvije cure s koje sam se u to vrijeme super slagala... tada je u toj ekipi bilo sve super... nas tri bile smo the best, ali družile smo se i sa dosta drugih osoba.... Te druge osobe nisu bile direkto uvažene i nisu direktno spadale pod anšu ekipu, lai s njima nam je bilo okeee družiti se, jer smo mislili da su te osbe također kul, pa smo se slagali, i oni su bili dio koji okružuje naš trio, našu ekipicu... no, nismo baš bile neke dobrice... jeste li gledli film mean girls?? e, pa ponašale smo se upravo kao cure iz tog filma... Uvijek smo nekako bile u centru pozornosti i imale taj krug tu ekipu, a osobe za koje smo mislile da su ispod nas, nismo ni gledale.. to je bila niža klasa, ne naša... Ponašale smo se kao da smo iznad svih, a nismo ni shvaćale koliko smo bezobrazne i koliko nas ljudi zapravo ne voli... Bile smo previše zauzete same sobom da bi uopće vidjele druge.... Bile smo složne i malo toga nas je moglo izbaciti iz takta... kada su neke dvije bile zajedno, uvijek bi tračale onu treću... i tako neprestano, u krug... a kad smo bile sve tri zajedno, tračale smo sve druge... To s tračanjem postajalo nam je sve jasnije, i sve nas je više smetalo... znale smo se nekoliko puta posvađati, ali ništa onako veliko... no, očito da su tada i velike svađe postale neizbježne... uvijek su se dvije okretale protiv ove treće.... svađe su znale trajati i do mjesec dana... i upravo kada je bila izbila ta prva velika svađa, tada mi je došlo do glave da više ništa neće biti isto... odmah sam rekla: Ja znam da ćemo se mi kad-tad pomiriti, ali više ništa neće biti onako idilično, jer, mnogo toga se promijenilo, mi smo se promijenile.....
I zaista, nakon mjesec dana smo se pomirile, i počele se opet družiti, no ne, nije bilo isto... koliko god da smo se trudile, svađale smo se oko svake sitnice... i tu je pukla i druga big svađa.... opet je trajala mjesec dana... Ta druga svađa, promijenila mi je život... počela sam shvačati kako sam bila glupa, i kako me to druženje polako uništava... no, ipak, ni sama više ne znam kako, pomirile smo se, iako sam tada sama sebi bila obećala da se nikada neću početi opet družiti s njima.... i evo, ljeto smo kolko-tolko provele u tim dobrim odnosima, izlazile smo van i družile se, no razlike su počele izlaziti na vidjelo.... Mišljenja su nam se grozno razlikovala, počele smo slušati neku drugu glazbu, kretati se u nekim drugim društvima.... Počela je škola, i iako ne u istoj ekipi, još uvijek smo si bile dobre... bile smo na bok i bok.... nismo se svađale, ali nismo se ni družile.... i to mi je odgovaralo, jer, konačno sam mogla samostalno razmišljati... ja nisam ništa pričala o njima, niti govorila izmišljotinje i različite gluposti.... nisam ih mrzila, bila sam sasvim fer, za razliku od nijh.. postale su grozne, pričale su sve i svašta o meni, ništa dobro, naravno, tračale me na sve strane i pokušavale sve okrenuti protiv mene... nisam bila ljuta na njih, bila sam razočarana... i to me uvelo u pravi svijet... shvatila sam s kakvim sam se osobama družila, kakve sam osobe smatrala prijateljicama.. nisam mogla vjerovati kako su bezobrazne i umišljene, a najgora je bila spoznaja da sam i ja bila takva dok sam se družila s njima.... Počela sam se družiti s njom... ona je bila drugačija... iako sam već dvije godine išla s njom u razred, tek tada sam je zapravo upoznala.... ona me je shvaćala... i ja sam se družila sa svima... nisam pravila razlike... i shvatila sam kako su one osobe s kojima se prije nisam ni u snu mislila družit, zapravo sasvim dobre i normalne.... postala sam otvorenija i smirenija... nitko me nije gušio niti navodio na krive puteve... ja sam konačno postala ja, postala sam ona osoba koja se dugo skrivala u meni... dala sam svima priliku da me zapravo uopznaju... neki su je iskoristili.. i te osobe stvarno me poznaju i znaju da zapravo nisam umišljena i puna sebe... poznaju onu moju drugu stranu, stranu koja se ne vidi na prvi pogled... stranu koja je bila skrivena dok sam se družila s onim curama... i shvatili su da nisam tako loša, da sam zapravo sasvim normalna i društvena osoba, kao i svi drugi... nakon svega, pružili su mi šansu, prihvatili su me.. zahvalna sam im na tome, i neću to nikada zaboraviti...
Znaju mi reći da ne mogu vjerovat da sam ja ista osoba koja sam bila pred godinu dana, mnogi su mi priznali kako me nisu podnosili dok sam se družila s tim osobama... Ni ja sama sebe nisam podnosila.... i dalje ne mogu vjerovati da sam ja nekad bila takva, prazna....
I sad, da nije bilo te cure, možda neke stvari ne bih nikada ni otkrila... lutala bih okolo i tražila sebe, tražila prave prijetelje... A to pravu prijateljicu našla sam u njoj, i ona mi je rekla da me nije podnoosila dok sam se družila s njima.... e, pa, to nisam bila ja.... to je bila neka druga osoba... ovakav život volim, naučila sam voljeti druge, ali voljeti i sebe... sretna sam i ne želim to mijenjati...
Još uvijek ima onih koji se nisu potrudili upoznati me, eh, pa, oni me i dalje mrze, ali meni to više nije ni važno... ne poznaju me, i ne žele me upoznati, e, pa onda, neka slobodno misle što žele... očito je lakše nekoga jednostavno mrziti nego ga pokušati upoznati... Sretna sam jer, ipak postoje osobe koje su se potrudile, koje me zaista poznaju i kojima je stalo do mene..... takvim osobama zahvaljujem... hvala vam, hvala vam što ste me se uopće potrudili upoznati...
Evo, sada možda shvaćate zašto sam se pomirila s tom curom, zašto mi ona toliko znači... nedavno mi je napisala: MISLIM DA JA IDEM DOBRIM PUTEM... I TI ZAJEDNO SAMNOM... ŠTETA ŠTO DRUGI NE KUŽE DA JE MENI OVAKO SUPER... DA SE ZABAVLJAM I DA MI JE OVAKO BOLJE NEGO PRIJE....
To je jako lijepo napisala.... i istina je... i meni je bolje nego prije... iako nam svi govore da smo nekakvi propaliteti, to uopće nije istina.... mi se samo zabavljamo i znamo uživati u životu.....
A što se tiče one dvije cure. moje ex best friends... pa, mogu reći da se ne mrzimo.... ni ne volimo se.... jednostavno smo si okeee... Mi smo na bok i bok... .. tu i tamo popričamo... ništa čudno, jer ipak, dosta toga prošle smo zajedno.... Ali, kada me pitaju hoću li se opet početi onako družiti s njima, bez razmišljanja odgovorim da neću... ne zato što ih mrzim, već zato što mi je sada život predobar da bih ga mijenjala....
Volim vas sve i kissam vas puno....
p.s. Ispričala bih se i curi koju sam u prošlom postu izvrijeđala (Miss X)... Popričale smo i riješile nesuglasice..... ona je zapravo jako dobra cura, i bilo bi mi glupo biti posvađana s njom... Više nismo best frendice, ali pričamo, i sve je skroz okee... baš onako kako je oduvijek i trebalo biti....
A ona druga cura koju sam izvrijeđala u prošlom postu(Miss Y) ... E, pa da ne bi došlo do zabune, to je snježana b. Jedna od dvije osobe na svijetu koje istinski mrzim... prvo je grozno izvrijeđala moju sestru i moju frendicu, a uopće ih ni ne poznaje, jer one su obadvije zaista dobre cure, i nikad joj nisu napravile ništa loše, a ona je išla pričat stvarno grozne stvari o njima, onda joj to nije bilo dosta pa je u tu svoju pričicu punu spletki i laži dodala i mene.... I tako je ona izlagala cijeli roman o nas tri i mi ispadamo neke... a zapravo je ona takva, neka prvo malo pogleda sebe, a tek onda krene izmišljat pričice o drugima... Našla je vrijeđat nas tri baš prava osoba.... glupačica koja hoda s ogavnim dečkom za 200 kuna, i to još u isto vrijeme dok ima dečka u drugom gradu.... e, pa takve osobe fakat mrzim.... to treba poubijat....
I, da... samo da kažem kako sutra idem na izlet u Istru i probat ću svratit do Pule kod svojih, ali još nisam ništa sigurna...
Pa, valjda ćemo se dobro zabaviti...
Evo, i to bi bilo to.... probat ću uskoro napisat post... probat, kažem.... eh... kissam vas sve puno.... =)
UŽIVAJTE.... Dok možete.... =)
|
