Kamenje
Mlačić je spomenuo kamenje u komentaru, pa je red da objasnimo o čemu se radi...
Naime, jednog lijepog i sunčanog dana krenula crvenkapica... Ne, kriva priča... krenuli Mlačić i ja u istražiti nove svjetove, hrabro ići gdje nitko nije išao, suprostaviti se svim nedaćama, poraziti sve zvijeri...
Ali smo se umorili i seli 
I tako... Sjedimo mi, kad Ivan baci kamen koji pogodi drugi kamen koji napravi cing (koje li onomatopeje za zvuk udarca po metalu). Nama još ništa ni bilo čudno, ali smo onda skužili da svi drugi gredu tup, samo ovaj gre cing... Taj smo tren odlučili skinuti ga s brda i ponest u školu da ga Cica istraži... a gromada veličine Rimčeve glave puta 2. Ali naravno, treba donest još i dva kamena za usporedbu, iste veličine... Željka i Franko će volontirat... Samo to još neznaju
I krenuli mi neki dan skinuti cing-kamen s brda... Namučili se mi, pratili Mlačićeve prečace koji su 3 puta duži od pravih puteva i zarasli, našli konop, došli do kamena, od obližnjih borova napravili nosiljku (skužili da je kamen efikasniji od pile, ako ga hitiš na pravo mesto i ako je dovoljno velik. Mlačiću je to sada nova disciplina), stavili kamen na nosiljku, digli i puče nosiljka... Pa jebemu Iruda!
Ništa... krenuli mi na stari način... rivaj po podu... a kamen 20-30 kg. Rivali mi naizmjence kad se umorili i ja sjeo na taj isti kamen... Onda je pao plan da ja rivam toga, a Mlačić drugoga, da i on ima kadi sest ako se umori... uvjeravanja da ako ne bude rival taj kamen da se neće umorit pa neće trebat sest nisu mu došla do mozga... Najbolje od svega je ča je moj kamen bil koliko-toliko okrugal, a njegov najveća kocka ku je mogal nać... I rivali smo nekih 200m sa odmaranjem svakih 10m... Neš ti kondicije! došli smo do pola puta... sad moramo drugu polovicu... A ja iman išijas... i prostata me neš zajebava... a ni mihur ni ča je nekad bil...
