savršena prepreka

Napokon malo sunčeka jutros.
Sa sunčekom došle i suknjice.
Sa suknjicama i štiklice.
Tu nastaje problem.
Svi znate da sam ja tajnica. Dakle, pretpostavlja se da bi mi po nekakvom dress code-u bile propisane i cipele s visokom petom. Ako zanemarimo dress code ostaju puste želje mojih kolega koji stalno njurgaju zbog toga. Kolegama se pridružuje i moj dragi. Trebaju mi cipele. Veli da bu mi kupil pet pari ako pristanem na one s petom. Tu i tamo se dam nagovoriti i kupim si jedne koje onda stoje u ormaru, a ja hodam u starim, pohabanim mokasinama. Zašto je tome tako, ne znam. Jednostavno se ne osjećam dobro u visokim petama. Nemam čak niti problem sa održavanjem ravnoteže kao niti sa vožnjom auta ali nekak mi ne leže i gotovo. Maksimum koji podnosim su zimske čizme s petom i to ispod hlača. I tako dok ostatak ženske populacije i mlade i stare i debelih i tankih nogu, veselo poskakuje na visokim peticama ja muku mučim.
Da li je to zbog struka koji se više ne nazire niti u tragovima pa mi se onda šlaufeki još jače tresu?
Ili zbog guze koja se onda talasa ko Tsunami sa tendencijom da se odtalasa u neželjenom smjeru?
Stvarno ne znam.
Samo znam da se sa visokim petama osjećam ko krava sa sedlom.