 Umorna sam ko đavo i zato me nemojte ljutiti jer bi mogla napraviti OVO => . Jučer smo konačno odnesli školski list u tiskaru. Zato nismo bili na zadnja dva sata (tjelesni i sat razrednika). Kiša je padala, a Lara, Dina, Sara, ja, Antonia i ostatak novinarske družine smo po onoj kišurini morali ići u tiskaru s nastavnicom hrvatskog, knjižničarkom i nastavicom informatike. I znate kaj je najgore, išli smo pješke!!!! I onda dojedemo u tiskaru, bili smo tam oko deset minuta i onda nam nastavica iz hrvatskog veli: "Mi budemo još ostali, ali nema smisla da se sad vraćate u školu! Sjednite na tramvaj i idite lijepo kući!" Mislim si ja, najrađe bi sebi pucala u glavu! Mislim, nema veze kaj sam unatoč tome kaj sam imala kišobran pokisnula, bitno da su nas otkantali nakon 10 minuta!!! Ali, još nije ni završil predzadnji školski sat (tjelesni), a da se vratimo u školu, morali bi trpjeti rasku i njezin izvještaj o lošem ponašanju dečkiju iz razreda na zadnjem satu (sat razrednika). Zato smo mi otišle do centra, pa sa žičarom se popele gore i otišle u naš najdraži kafić, s okruglim stolovima i na svakom od njih lava lampa. U tom kafiću radi Larina mama ko konobarica, a njezina šefica nas sve jako dobro pozna, pa ponekad dobijemo dva soka po cijeni jednog. Hehehehe,  i onda smo mi tam popile vruću čokoladu i mogu reći da nam je baš godila s obzirom na vrijeme vani. Onda, smo otišle natrag sa uspinjačom do centra, pa sjele na tramvaj. Dina i Sara su sišle već nakon treće stanice, a Lara i ja smo se vozile još dvije i onda smo sišle. Dok sam došla doma, Neven mi je rekel da je skuhal ručak. Ja si mislim KONAČNO, a onda vidim da je samo skuhal četiri jaja i hrenovke. Ali nema, veze bar se potrudil. Jooj, kak ja volim svojeg brata! Onda smo se Neven i ja smjestili u dnevni boravak na kauč, zabarikadirali smo se čipsima i gledali Kuća voštanih figura na DVD - u. Onda je u pola četiri došla mama i rekla da bu baka Višnja došla s nama živeti! Baka živi na Jarunu, ali živi sama od kad je deda umrl, pa joj je poprilično dosadno. Baka je jako super, ima 57 godina i nije ko neke bake dosadna pa samo sjedi. Moja baka s nama uvijek karta poker peče samo kolače koje volimo njezin domaći sladoled je bolji od svih Ledojevih, a uvijek je zabavno pročitati neku njezinu knjigu. Baka, naime, piše krimiće za djecu. Mi ju svi nagovaramo da izda neku od tih knjiga, ali ona samo odmahuje glavom! Eh, sad moram ići: obećala sam da bum očistila svoju sobu, kupaonicu i učila se kemiju jedan sat. Imam posal preko glave! Ma, možda kemiju ostavim za sutra...Book, i komentirajte me!
|
