sarajevski
11.11.2005., petak
Hitan odgovor!
Pitaju mene tako, vrli pitci neki: A zašto ti Sarajevski, tako mlad, lijep, zgodan, pametan i nadasve fenomenalan u krevetu, ne pišeš više blog, koji su sa oduševljenjem čitale sve generacije i koji ti je donio toliko novca, popularnosti i razvratnih užitaka?Upitan odgovor sad hitan daje: Pa...zato što...ovaj…jer…BOLIO ME PRST! Jeste…toliko me je bolio da ja uopšte nisam mogao kucati na tastaturi...evo i sad me malo boli…jao, jao… A imao sam ja želju za pisanjem, nije da nisam…čak sam pokušavao parapsihološkim moćima (k'o Perhan) kucati ali nije išlo. Nema gdje nisam išao i tražio spas. Konsultovao sam i Tarabiće – po preporuci jednog muzičara, kad sam bio tužan sjećao sam se Makedonije – po preporuci drugog, ali ništa nije pomoglo...ništa, nix, njente… Onda sam se sjetio da lijepa riječ i zajebana vrata otvara i odlučio razgovarati otvoreno sa svojim prstom. Do dugo u noć smo sjedili i razgovarali, jadali se jedan drugom i plakali. Sjetili smo se svih lijepih trenutaka koje smo zajedno proveli…i shvatili smo…shvatili smo da jedan bez drugog ne možemo, da neke glupe razmirica ne smiju da upropaste odnos koji imamo… Dogovorili smo se da još jednom pokušamo i da je suživot na ovim prostorima jedini garant opstanka…odmah smo pokrenuli proces povratka… I evo, ponovo smo tu…sretni ko nekada, trčimo po mirisnim livadama i pišemo ovaj blog…iz oka lije suza radosnica… Elem, ponovo mi je došlo da pišem, nakupilo se tema, godine su donijela nova iskustva, lice se naboralo, a kose postale sijede…i ne znam šta još da kažem…možda jedino da ovaj rat stane…u stvari stao je… ;-) AJ ZDRAO! |