- Nemojte se plašiti! – rekao sam joj šapatom. – Nije to prvi put da jedna žena poludi za čovekom. – Osetila se toliko nezaštićena da je napustila radionicu i ne pogledavši nove modele, i celu noć provela prevrčući se u krevetu i plačući od ogorčenja. Riđokosi Severoamerikanac, koji je, u stvari, počeo da je interesuje, ličio je na dete u pelenama. Bilo je to onda kad je primetila da žuti leptiri prethode dolasku Mauricija Babilonija. Već ih je ranije viđala, naročito u mehaničarskoj radionici, i pomislila je da ih privlači miris boje. Ponekad je osećala da lete iznad njene glave u pomračini bioskopa. Ali kad je Mauricio Babilonio počeo da je proganja, kao duh koji je samo ona prepoznavala u gomili, shvatila je da su žuti leptiri s njim imali neke veze. Mauricio Babilonio uvek je bio u publici na koncertima, u bioskopima, na bogosluženju, i njoj nije bilo potrebno da ga vidi da bi ga otkrila, pošto su joj ga pokazivali leptiri.
.....
Međutim, tokom nedelje tako ju je zaokupila vatrena čežnja da je u subotu uverila oca da je ostavi samu u bioskopu i da se po nju vrati po završetku predstave. Jedan noćni leptir lepršao je iznad njene glave još dok su svetla bila upaljena. I tada se zbilo. Kad su se svetla ugasila, Mauricio Babilonio je seo do nje. Meme se osećala kao da se koprca u močvari opasnosti, iz koje ju je mogao spasti, kao što se dogodilo u snu, samo taj čovek koji je mirisao na motorno ulje i koga je tek nazirala u tami.
- Da niste došli – rekao je – ne biste me više nikad videli.
Meme oseti težinu njegove ruke na svom kolenu i shvati da su oboje u tom trenutku bili u stanju predavanja.
- Ono što me odbija od tebe – nasmejala se ona – jeste da uvek kažeš točno ono što ne treba reći.
Poludela je za njim. Izgubila je san i apetit i povukla se u duboku samoću, tako da joj je čak i otac smetao. Izmislila je ceo splet lažnih obaveza da bi prevarila Fernandu, izgubila je iz vida svoje drugarice, izdigla se iznad svih konvencionalnosti samo da bi se sa Mauricijem Babilonijem videla u koji bilo čas i na bilo kom mestu. U početku joj je smetala njegova grubost. Prvi put kad su se nasamo videli, na pustom polju iznad mehaničarske radionice, on ju je bez milosti doveo u jedno životinjsko stanje, od kojeg je ostala iscrpljena. Bilo joj je potrebno izvesno vreme da primeti kako je to takođe jedan oblik nežnosti, i tada je izgubila mir i živela samo za njega, luda od želje da se utopi u njegov zadah od ulja u ceđi, koji ju je ošamućivao.
.....
Bila je to Pilar Ternera. Čim ju je spazila da ulazi, pogodila je njene najskrivenije razloge.
- Sedi – reče joj. – Nisu mi potrebne karte da bih saznala budućnost jedne Buendije.
Meme nije znala, i nikad nije ni saznala, da je ta stogodišnja vračara bila njena prababa. Ali, isto tako, ona joj to ne bi verovala ni posle surove stvarnosti kojom joj je otkrila da ljubavna žudnja može biti zadovoljena samo u krevetu.
.....
Meme nije pokazivala nikakve znakove žalosti. Naprotiv, iz susedne spavaće sobe Ursula je primetila da je ritam njenog sna miran, da je staložena, da uredno jede i da je u svakom pogledu zdrava. Jedino što je probudilo Ursulinu radoznalost posle skoro dva meseca kazne bilo je da se Meme nije kupala ujutro, kao što su svi radili, nego u sedam naveče. Ponekad je poželela da joj skrene pažnju na škorpione, ali Meme je bila tako hladna prema njoj, verujući da je ona izdala, da je više volela da joj čukunbaba ne smeta svojim upozorenjima. U predvečerje žuti leptiri su zauzimali kuću. Svake večeri po povratku iz kupatila Meme bi nailazila na očajnu Fernandu kako pumpom za insekte ubija leptire.
- Ovo je nevolja – govorila je. – Uvek su mi govorili da noćni leptiri prizivaju nesreću.
Jedne večeri, dok je Meme bila u kupatilu, Fernanda je slučajno ušla u njenu spavaću sobu, i u njoj je bilo toliko leptira da se nije moglo disati. Zgrabila je nekakvu krpu da bi ih uplašila, i srce joj se sledilo od užasa kad je povezala noćna kupanja svoje kćeri sa oblogama od slačice koje su se vukle po podu.
.....
Te noći straža je oborila Mauricija Babilonija kad je podizao crepove da uđe u kupatilo, u kome ga je Meme, između škorpiona i leptira, čekala gola i sva uzdrhtala od ljubavi, kao što je radila gotovo svake noći poslednjih meseci. Jedan metak zariven u kičmu prikovao ga je za krevet do kraja života. Umor je u starosti u samoći, bez jauka, bez protesta, bez želje za osvetom, mučen uspomenama i žutim leptirima, koji mu nisu davali nijednog časa mira, i javno žigosan kao kradljivac kokoši.