Jučer smo bili kod javnog bilježnika.
Kak je tim ljudima lijepo u životu!


Al nije TO poanta priče.

Čekamo ispred zgrade javnog bilježnika našu odvjetnicu.
Šetka se striček (dečko od niti 30. godina, daklem mlađi od mene:) ) i traži zamazane aute. Poprska s Arf-om staklo sa lijeve strane auta, skroz otraga (ono malo). Obriše i ode dalje.
Na ulici vrećice sa smećem. Svaku hrpu isto poArfa.

Ja sam umrla od smijeha kad sam skužila kaj radi. (Čekala sam da ode iza ugla da se počnem smijati.)

Kaže on da mu je to valjda fetiš. :)