Dnevnik maštanja

Zametnute misli moje II...

Imala sam svoju verziju pravila,pa sam promjenila pravilo.Sada razrađujem teorije tuge,suza i boli.Sumrak je neki u mom umu.Ustvari poričem samu sebe.Puno pitanja bez odgovora mi se vrti u glavi.Nešto nije u redu sa mojom fotkom.Povlačim neke zamišljene granice,pokušavam se zbrojiti,ali nikako ne uspijevam sa samom sobom.Nešto nije u redu.Imam neprilika.Dobro mi je.Ne trebam se brinuti još!Malo je ludo,imam problem,stvarni problem sa samom sobom,istinsku ovisnost koja se potpuno izmakla kontroli.Kako da pobijem to zapažanje svoje.Još me nisu uhvatili trenutci utvrđivanja nekih činjenica.Najgore je što se stalno pitam u čemu sam pogriješila?Zašto su se moja pravila sa lakoćom istopila!?Okrnjila sam sebe ,svoju cjelovitost.ali sam to ipak učinila.Dobro mi je.Ne trebam se brinuti još!Vjerovatno sam postala prava bezveznica.Uh..što sada???Mislim da je prirodno tražiti razloge u sebi,možda je to nagonski.Samo ako razmišljam o svojoj prošlosti,jedno znam da nikada nisam znala koliko ću zamišljenu granicu prijeći i predvidjeti ovu ranjivost u meni.Nikada je nisam ni mogla predvidjeti.To se jednostavno dogodilo!!!Sa ovim postom odustajem od ranjivosti u sebi,vraćam se razumu,odbacujem osjećaje i prestajem da ratujem sa samom sobom.Prestatiću žaliti samu sebe.Takav život me samo iscrpljuje.Danas sam spoznala da moram samu sebe prestati sažaljevati.To sam odlučila nakon što sam plakala od tuge,čuđenja i osjećaja krivnje zadnjih pet dana.Moram opet postati prisutna u svom životu i početi ponovo funkcionirati ali sa razumom.Jednostavno moram...