Dnevnik maštanja

Televizor...

Svaku večer gledam televiziju..Ne gledam je ja kao ja,ali sam je prisiljena gledati.Kao u nekom transu sam i ako me baš i ne zanima što je na telki.Nisam fascinirana događajima na ekranu moga televizora, ali imam osjećaj da sam na neki način povezana sa telkom.Ponekad mi se plače, ali su mi suzni kanali nešto začepljeni pa se pokrijem preko glave da ne gledam u ekran moga televizora.Nešto mi štekaju receptori u mozgu kada je u pitanju ekran moga televizora.Danas je stigao i veliki tanjur.Imati ću sada preko moga televizora vezu sa svijetom.Ne znam kako ću tu vezu sa svijetom ubaciti u moje osjećaje, ali lice mi je već u jednom grču pri samoj pomisli na to.Mislim da ću nešto promjeniti u svom životu i da ću uzeti uzde u svoje ruke i otići kamo ja želim,ali u spavaćoj sobi više neće biti televizora.Biti će to veliki datum u mom životu i neće me više televizor uništavati,duboko,oštro i bolno.