Dnevnik maštanja

U svezi virtualke...

Svake večeri se "vidimo" preko virtualke..Divna si i fascinantna osoba. Drago mi je što sam te kroz ovaj prozor upoznala.Svi smo tu da nas ona druga strana opazi..Svi smo krvavi pod kožom i mnogo toga imamo ili nemamo..Mislim na majčicu prirodu..Započinjemo svoje stilske vježbe..opisujući se kao objekt a završavamo na subjektu..Svi pomalo sramežljivo otkrivamo istinu o sebi..Ali da ja sada tebi ne kradem vrijeme..iako bih te sada rado ukrala preko ovog virtualnog prozora..pa da krađa bude kompletna kako virtualna tako i stvarna..Sve sada "izgubljeno"nadoknaditi će ljubav koja nas veže i spaja u realitetu..ada ćemo dati onaj najljepši dio sebe..koji smo ostavili za nas..Polako dolazi vrijeme naše ljubavi..Više nećemo igrati igre zavođenja preko ove virtualke..