Dnevnik maštanja

Tužan dan

Danas sam potištena i tužna..Mrzim to..Odsutna i kao da nemam izbora..Imam ga..ali ga svjesno neću..Slušam glazbu..Tuga me opsjeda..Pao si u komu..Bila sam nepripremljena.. iako sam znala da ti je kraj blizu..Čekala sam..znakove života još si imao u sebi..Užasavala sam se od pomisli da bi mogao umrijeti sam..Znam ,svi ćemo u tom trenutku biti sami..Nisam ti stigla dotaknuti tvoju ruku..jer nisam ti bila blizu..Plačem..Vrištim u sebi..Volim te tata..Htjela sam biti sa tobom..Voljela bih da sam ti mogla reći : Sve će biti u redu..Tu sam kraj tebe..Ali nisam ti tada bila niti blizu..Htjela sam te čuti bar kako dišeš..Vrištim u sebi..Kada sam došla ti si već bio mrtav..a ja ti ni toplu ruku nisam mogla dotaknuti..Nisu mi dali ni da te vidim mrtvog..Vrištala sam i tada samo u sebi..Jer oprostila se od tebe tada nisam..Da znaš samo kako to boli..jako boli..Možda se sada na ovaj način opraštam od tebe..Još uvijek plačem..vrištim u sebi..Treba mi to..Moram se osloboditi toga što je u meni..lakšeg riješenja nema..olakšanje mi je danas trebalo..Možda upravo kroz ovu moju priču posvećenu tebi..