Dnevnik maštanja

Akvarijsko ludilo

Čini mi se da uzalud trošim život jer sam Eva..žena..Osjećam se kao ribica iz malih akvarija..koja iskače iz vode..da bih se oslobodila ektoparazita..iliti da bih izbjegla napasnike ili neugodne susrete...Osjećam bol u leđima..Bila sam sretna , u ekstazi,prvi put nakon dugog vremena..Jedan telefonski poziv..prijateljska intervencija..je moju ekstazu pretvorila u agoniju..Iskočila sam iz vode../ Žao mi je što sam se upleo u nešto što me se ne tiče.Žao mi je što sam uopće sve započeo ovim tel.razgovorom./..Da li ti jeeeeee ??? NIJE.. / Najbolje da zaboraviš da sam ti bilo što govorio. / KAKO DA ZABORAVIM...Iskačem kao ribica od jučer..iz akvarija da bih izbjegla napasnike..ili sam u centru borbe za moj teritorij / PIČKMA /..Tvoja sućut ili sažaljenje mi nije potrebno..ili ljubav tipa / Stvarno bih prevrnuo i nebo i zemlju za nekog tko me voli i koga volim./ Da, znam i prevrnuo si..upleo si se u nešto što te se ne tiče.. Da li ti je žao?? NIJE...NE ...NIJE...Osjećam se kao ribica koja iskače iz vode da bih izbjegla napasnike..ali sve je uzalud..ni samoj sebi ne mogu objasniti naš telefonski razgovor..ti si me uplašio../ Kada sam se na kraju osvrnuo imaš pravo. / Da, znam da imam pravo..zato iskačem kao ribica iz akvarija čini mi se uzaludno..crv sumnje je u meni..uspio si...