purpurna zvona
čuvam te
u razbistrini plavog oka
ne dam da kapneš na tlo
moje si nebo koje gledam
kada se ponosno uzdignem na tren.
tvoj lik
u malenom hodniku mog srca
akvarelu tvog osmijeha
njegovan je
i sav blista.
tvoj glas je okupan
purpurnim zvonima moje duše
koja glasno ječe obrisima tvojim
u moru moje čežnje.