Fensi Šmensi ?!?!

Treba li mi liječenje?!

Ma, je li to moguće, ljudi moji?! Napokon sam nasla vremena da napišem post i istovremeno da mi komp radi. Nadam se da će tako biti i dalje. Ovaj tjedan je bio odvratan. Još se sad čudim da nisam pukla i završila u nekoj ustanovi. Najbolje da krenem od samog početka tjedna.
Ponedjeljak
U 16 sati sam trebala biti na faksu zbog upisa ocjena iz statistike. Dobila sam pravu carsku ocjenu. Bila sam i više nego zadovoljna. To valjda ide po onome treća sreća. Da ne duljim, čekala sam preko sat vremena da dođe do mojeg prezimena (sve ide lijepo po abecedi – kao što bi štrumpf Mrgud rekao – Ja mrzim abecedu). Tako da sam izgubila pola dana samo na sjedenje i čekanje, no bar se isplatilo.
Utorak
Tu sam donekle imala mali predah. Malo pospremanja suvišnih stvari na tavan, malo razgovora s mamom pa malo sa S3, donošenja nekih zaključaka i tako svega malo po malo. Ništa previše zanimljivo.
Srijeda
Stvari su se počele lagano zahuktavati. Prvo opet pospremanje, onda malo odmora i eto popodneva kad sam se našla sa S3 da mi da upisni materijal. Ajme veselja. Onda je trebalo popuniti sve te gluposti, papire za koje ne znaš čemu služe. Sve u svemu, to je išlo malo polakše. Onda ići platiti školarinu, slikati se za pokaz i mic po mic vrijeme je prošlo. I šećer na kraju mjesečni shopping namirnica. I to u roku manjem od sat vremena jer se mama morala žuriti zbog nekog dogovora. Naravno, pola toga smo zaboravili kupiti. Vratimo se doma, ja sjela za komp i probala pokrenuti bilo koji program , ali ne, nema šanse da se išta pokrenulo. Zblesirao se, i ni makac, probam restartati, ništa se ne događa, probam ponovno, ništa. Na kraju sam podivljala i isključila ga iz struje. Poslije nisam više imala volje ga paliti. Baš mi je lijepo završila večer.
Četvrtak
6 je sati, ustajanje. Krećem sva još umorna i snena na faks na upis u višu godinu. Jupi! Došla sam pola sata prije nego što je referada počela raditi samo da budem čim prije gotova, no nisam ni slutila da ću biti gotova za 2 min. Oni koji stajali ispred mene u redu su trebali nešto drugo tako da sam bila prva na redu. Super! Još sam malo švrljala po gradu i otišla doma, misleći kako ništa mi neće ovaj dan pokvarit…, no prevarila sam se. Sve je bilo ok, malo sam pričala sa S3 kad zazvoni telefon, tko li drugi nego moja baka. Kaj se radi, bla bla bla, dajte dođite do mene, familija (koja dođe svake prijestupne je došla k njoj) je tu, pa bi vas htjeli vidjeti. Crnina, mrak pred očima, muka mi je. Što joj reći? Ako odbijem, imat ću sranja, ako kažem da ćemo doći onda to treba biti u rekordnom roku. Da stvar bude gora, auto je uzela mama, tako da smo tata i ja morali stići na drugi kraj grada za nekih 20 min. Uspjeli smo. Stavili smo osmjehe na lica i družili se kojih pola sata sa dražesnom nam rodbinom. Pola sata!!! Za to smo jurili i spremali se kao luđaci – uspjela sam majicu krivo obući, dobro da nisam negdje i glavu ostavila. Da stvar bude bolje nismo se još izvukli. Za petak je dogovoren opet sastanak, ali ovaj put na malo dulje. Vraćamo se tata i ja doma, negdje oko 20 sati, kad dobijem ja poruku da je sutra u 9 ujutro usmeni. Podivljala sam. Nisam znala što bi prvo, bacila se pod auto, došla doma i bacila se s balkona ili prezala žile u kadi. Za usmeni pogledala nisam, ne želim to pasti, ali kaj sad? Prelistala sam papire i otišla spavati, pa kaj bude, bude. Noć je bila očajna, sve neki ludi snovi, više sam se okretala po krevetu nego spavala.
Petak
Opet ustajanje u 6, autobus, krećemo na faks, spava mi se i to užasno, ništa ne znam. Razmišljam da ću imati pola sata na faksu da pročitam papire prije usmenoga. I evo iznenađenja, kod Lisinskog mi krepa bus. Sva sreća da je tamo krepao, bar sam lako mogla doći do faksa. Nakon petnaestak minuta bila sam na faksu, listala papire. Čekam curu koja je trebala odgovarati sa mnom i nikako da ju dočekam. 8:55 evo nje, ali profe nema. Super. Čekale smo ju do 10 sati kada je napokon došla i rekla da nas danas neće stići pitati. Onda mi je puknuo film. Skoro sam ženi rekla kaj ju ide, ali suzdržala sam se, ipak još treba proći taj predmet. Naručila nas je za sljedeći petak u 11 sati. Sad barem neće biti iznenadnih poruka. Stići ću sve ponoviti i proći ću. Iznervirana, otišla sam doma i čekala da mama donese ručak. Nakon finih lignji krenule smo baki na druženje sa rodbinom, opet. Prošlo je 2 sata kad su rekli da moraju ići, ali da sutra opet dođemo. Objema nam je pao mrak na oči. Pa kaj ovo nije bilo dovoljno?! Umjesto da se zadnje dane prije početka predavanja odmaram, mene muče. To valjda tako mora biti. Na kraju mama je spasila stvar i odvela me u shopping. Obećala mi je, da ako dam godinu da će mi kupiti što hoću. Danas sam ju koštala cipela i trenirke (za sad), ali to još nije sve. Bit će tu još stvarčica. Došla sam doma, bila dobra curica oprala suđe i otišla van. Dobro smo se zabavili, odigrali smo par partija bilijara, napravili planove za sutra i otišli doma. Napisala sam vam opširan post i stavila ga na blog. Pogledala što ima kod ostalih i otišla spavati. Zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz

s1