|
Obicno imam srece s ljudima s kojima radim. Rijetko (mozda cak nikada)
dolazim u sukob sa suradnicima. Bilo je povremenih losijih situacija,
ali tada sam uspio rijesiti stvar tako da sam sve sam napravio. Ovdje
prvenstveno mislim na labose na FERu kad dobijes nekog kome je ravno u
koliko mikroinstrukcija mozes napravi jump na [ime procesora, PDS ili
AIOR]. Negativna strana preuzimanja posla u vlastite ruke je da cesto
posao zavrsi bas na jednim ili povremeno svega nekoliko ledja. Sjetimo
se recimo Automata 2. Jedna stvar koju sam dobro tamo naucio je nacin
na koji ne treba upravljati ljudima. Sto je daleko od toga da bih sada
znao kako upravljati ljudima. Druga negativna strana je ta da nisam
siguran koliko bih dobro funkcionirao u timu. Sad, posto imam srece,
uglavnom radim s ljudima koji su podjednako sposobni i entuzijasticni
kao i ja, a mozda i sposobniji. S takvim ljudima je odlicno raditi,
znas da ne moras misliti na sve sam i da mozes pretpostaviti da ce
stvar raditi kad jednom bude gotova. Mozes ocekivati da ce ti pomoci
kad ti zapne i da ces moci razgovarati o razlicitim nacinima
sredjivanja problema. Jednostavno je gust raditi u takvoj okolini.
Trenutna situacija na JRCu je priblizno takva. Super mi je da mogu
otici kad god zelim do nekoga i poceti raspravljati o bilo kakvom
problemu. Ne postoji nekakve stroge hijerarhije. Kad imas problem
pricas o njemu i pokusavas dobiti ideje od ljudi s kojima si
okruzen. Situacija je skoro idealna, jer trenutno radim skoro sam na
jednom zadatku. Sjedim u uredu s Poljakom i Bugarom koji rade nesto
sasvim drugo. Stvar je da se je moglo nastaviti raditi na jednom
dijelu projekta koji je skoro zavrsen, ako se nabavi traineea i onda
trainee zavrsi to. Sad posto sam skoro gotov, trebao bih poceti raditi
nesto drugo na cemu i ostali rade, sto bi moglo biti jos bolje.
Osim ljudi s kojima volim raditi, postoje i ljudi koji me iznimno
motiviraju za rad. S kojima kad razgovaram dobijem ogromnu kolicinu
ideja i jednostavno zelim da dan ima vise od 48h da sve
stignem. Problem je sto je tih ljudi jako malo, ali sigurno postoji
nacin da ih se upozna vise i to ne samo pukom slucajnoscu.
Medjutim isplati li se to? Zasto ne bi jednostavno radili s ljudima s
kojima smo okruzeni? Vjerovatno zato sto vise ne moramo. Danas je jos
uvijek ljudima tesko prelaziti granice, iako materijalne stvari putuju
bez problema. Znam da za ulazak u Italiju treba popuniti ogromnu
kolicinu papira, ostaviti hrpu otisaka i poprilicnu kolicinu
novaca. Situacija s Amerikom pretpostavljam nije bitno razlicita. Bar
imam srece da se nisam rodio u Kazahstanu.
Stvari ipak izgledaju bolje nego prije. Imamo moderna sredstva
komunikacije. I rad s ljudima koji su udaljeni nije vise toliki
problem. Drugacije je nego kad se nalazite u istoj prostoriji, ali
svejedno osoba koja vas moze motivirati da recitirate djikstru u 1min
je sigurno puno bolja opcija, iako se nalazi na drugom kraju svijeta,
od prosjecne osobe s kojom radite.
Osobno, aktivno trazim ljude s kojima cu u suradnji moci dati
najvise. Bilo da su locirani negdje na drugoj strani mreze ili na
stolici do mene debugiraju sugavi algoritam za clustering pisan u
Javi.
Jeste li vi zadovoljni s ljudima s kojima radite? Sto cinite da bi
nasli ljude koji ce izvuci ono najbolje iz vas? Jel itko aktivno
suradjuje s ljudima preko mreze?
|
