rudjo17

eto i ja se ponovno bacio na moj zaboravljeni blogić(hahaha). šta da pišem? ima puno toga. kao prvo nisam više u slatini i to je najveća novost u mom životu. službeni oprost sa slatinom još nisam imao tako da... možda budem 18. Rođendan (7.8.) slavio u slatini, ali baš ne vjerujem. trenutno sam u zagrebu gdje se odmaram od prve ture napornih treninga u ljubuškom, no to neće potrajati već slijedeći tjedan idem nazad. Bio sam na maturalcu u španjolskoj gdje sam imao svakakvih iskustava, ali sve u svemu je bilo dobro. Upoznao sam jednu osobu koja me je iznedadila i uvelike promijrnila moj život: IGOR ZELIĆ. i prije smo se mi poznavali, ali je to bilo više onako bok!, sta ima. ali u španjolskoj je bilo ludo. jednom zgodom se ja iz protesta iselim na hodnik i ostanem tamo spavati na svom madracu, kad evo ti zeleta i ja i on pijani a on ide iz sobe na kraju hodnika do svoje sobe koja je bila na drugom kraju. Vidi on mene i onako hladno kaže: "Ruđo, mogu ja tu malo kod tebe odmorit?" i ja mu naravno dozvolio. priča se nastavlja, budim se ja a mene zele zagrlio ko maminu sisu,ja se smijem, a on mene pita:" Jel te boli guza?" i odvali se smijat kao konj i ja zajedno sa njim. Ma bilo je tu svega. nikad neću zaboravit nađevo upucavanje ženskama, matino interpretiranje thompsona, beneševo cjenkanje majmun spustio dres sa 80eur na 20eur, sinetove sablje, beru u discu, vedrana i vanju na bračnom putovanju, đuzi i silvu cajkaruše.Juru i Zeleta kao najvažnije ostavljam za kraj, hvala vam na svemu!!!!!