Nisam dugo pisala , a i bolje da nisam.Ne volim prenosit svoje lose raspolozenje na duge ljude. A lose raspolozenje uvik dode kad pada kisa Fala Bogu na suncu i cinjenici sta je prolice svaki dan sve blize i blize.No dobro necu o tome i svojim losim meteoropatskim razmisljanjima.Tila san rec par rici o nevolji.I po proslim postovima vidi se da nisam bas naj raspolozenja.I bas kad se desi jedna nevolja i mislis da gore ne moze-opa cupa doskakuta i druga.Bas zanimljivo:izgleda da je stvarno istina da nevolja nikad ne dolazi sama.I normalno da je u pocetku tesko;kukas, jadas se i to, al kad zbrojis dva i dva skontas da nikad neces saznat zasto se to dogodilo. I skontas da od kukanja nema nista. I skontas da moras izvuc maksimalno iz situacije.I skontas da od limuna ne mozes pravit narancadu.I zato dragi moji pozdrav do sljedeceg(nadam se veselijeg) posta…i pravite limunadu!!!
|