Evo nije me bilo 4 dana pa da malo napišem šta se sve događalo...
Jučer mene frendica zvala da idemo na slapove u Okučane gdje se oni kupaju,pa mislim,si u sebi da odem malo...
I tak je bilo,al ja se nisam mogla kupat,jer imam "one" dane...
Nema veze,mogla sam ja bez kupanja,a i nisam htjela opet izgorit,jer taman mi se koža krenula gulit...
Došli mi tamo,puno sve,vidim ja lijepo,uređeno,čisto,pa tu je stvarno odlično,jebote,nisam ni sumnjala da je tako...
Smjestili se mi,frendice otišle na kupanje,samo je jedna frendica koja je isto imala "one" dane,ostala sa mnom na obali..
I tak se mi zajebavali,bila sam svejedno mokra jer su me isprskali,iako sam molila da ne rade to,bilo je uzalud govorit...
Uzmu vode u ruke i love me tamo na obali,budale...
Onda jedan lik dođe do mene i onak on meni:"Odakle si ti?"
Ja njemu:"Iz Okučana!" Onda on opet:"Nisam te prije viđo ovako negdje."
Mislim si u sebi,ja tebe stalno viđam,jer znam ga iz viđenja...
Onda on opet:"Koliko imaš godina?"
Ja opet njemu:"17!"
Onda on šuti i ponovo se okrene i pita:"Oćeš mi bit cura?"
Kad nisam upala odande u vodu od smijeha,jebote,kud ćeš me prije pitat oću ti bit cura,pa ni ne poznam lika nit on pozna mene,a i nije moj tip dečka...
Ajd dobro,onda opet me stalno zvao,zezo,da se idem kupat i tak to...
Dude,daj ohladi malo...
Uf,preživila sam i to...
Ovi drugi dečki pojačali glazbu iz auta i uživali tako svi,stvarno je bilo odlično...
Onda sam tim dečkima obećala da ću navijat za njih na turniru sinoć,da ću ponijet Hrvatsku zastavu,onak iz fore...
Oni otišli,mi ostali još malo,pa smo i mi krenuli,jer morala sam i ja ranije da se otuširam opet i spremim za navečer...
I tak smo frendica i ja otišle,ja malo onak navijala,još mi falilo da me ubiju ovi tamo koji su protiv njih...
Al,izgubili su i ne idu dalje,žao mi bilo,jer falio im je 1 jedini šugavi bod da prođu...
A bit će bolje slijedeće godine,ja se nadam...
Kad je bio kraj,otišla ja kući,upalim prvo komp da prošvrljam malo,onda TV,jer je bila repriza Zakona braće i tak ja sjedila opet do 2....
Ujutro morala ustat u 8 jer sam trebala u općinu zbog prakse,pa su mi frendica i frend došli i mi tako otišli skupa...
Dogovorili se sve s načelnikom i krećem na praksu od slijedećeg utorka jer od sutra idu prvo druge dvije cure,pa tek onda mi,a ja baš htjela od sutra,but it's OK...
Ja baš mislila da ću cijeli dan bit sama,jer su mi starci otišli u Požegu,a trebali su doć kasnije,al došli su jako,jako ranije...
Otišla malo spavat,al ustala,nisam mogla zaspat...
I sad eto,sjedim ovdje,pišem ovaj post i čekam poruku da mi frendica javi da idemo opet na slapove,hihi,jedva čekam,a onda opet večeras na turnir,ma ja nikad nisam bolje uživala...
Ovo ljeto će mi stvarno ostat u dobrom sjećanju,bit će pakleno vruće,bit će kupancije do mile volje....
Hehe,ode ja sad,budite mi pozdravljeni....

Bye

Pošto mi je brat sinoć došao,a sad spava,imam priliku napisati ovaj post,jer ne znam kad ću opet imat tu priliku...
Evo jučer je i službeno završila škola,pa se to moralo i službeno proslavit...
Hehe...
Ovako je to bilo...
Došli mi jučer ujutro u školu na tjelesni,s opremom,sa svime,iako su ocjene zaključene,al ne,naš profesor rekao ko ne dođe snižava ocjenu...moš si mislit...
Al dobro,ipak sam ponijela i tak nismo ništ posebno radili....
Onda smo imali informatiku, i oni koji su morali ispravljat...
Pa se onda trebalo ić na jezero......
Skupili se mi cure,otišle kupit cugu i u torbu i pravac 5 i još nešto km pješačenja,al kad si u društvu sve ti brzo prođe...
I tak mi krenuli,zajebavali se putem,nema šta nismo radili...
Čak je neke i viljuškar odvezao koji se našao na putu,a budala...
Došli mi do jezera,ludnica...
Čuješ ljude kako se deru,vrište,mislim si u sebi,jebote ko da ih kolju pa se toliko deru...
Otišle ostavit stvari,uzele si po Žuju,i polako...
Ja pola popila,još malo onako pijuckala,a pola sam dijelila okolo...
Onda se ovi htjeli ić kupat,rekoh,ajmo!
Došle na drugu stranu do jezera,ljudi se kupaju,uživaju,glazba na sve strane,roštiljada,nema šta nije bilo....
Ove moje cure se prvo bućnule,Ivona i ne znam ni ja ko je još tada,a pošto sam si ja obećala da ću se isto kupat,onda sam i ja ušla onako u hlačama i majici i nisam ni slutila da će bit tako dobro...
Voda fenomenalna,topla,čista,ma joj,sve super...
Ivona,Željo,Alen i ja otišle do nekog čepa i malo skakali,neki nisu smjeli na glavu,neću reć tko da ne bi bilo sramote...
Onda smo se opet vratili plivajući odakle smo ušli i tamo smo ostali neko vrijeme...
Pa smo izašli van,pa smo opet ušli i tako stalno...
Odemo malo do svojih,koji su sjedili i brinuli se za one koji nisu mogli hodat,a kamoli bilo šta drugo radit....
Tad mi je frendica digla tlak jer je htjela kući zato što je njoj bilo dosadno,morala je pazit na ostale i to,pa sam tu malo poživčanila..
Al dobro,nema veze,na kraju smo ostali...
Opet smo otišle na kupanje,sad je bila i Bara s nama,pa je došla i Anita...
I svi smo uživali,zajebavali naše dečke iz razreda,a oni nas potapali non stop...
Jučer sam se prvi put uplašila za svoj život,jer dečki su me toliko potopili i bili na meni,tako da nisam mogla izronit iz vode,a nisam imala više zraka,na trenutak sam bila malo ošamućena,a još me uhvatio grč u listu noge,pa sam nekako smogla snage i izronila van,skoro sa suzama u očima,malo mi je falilo da krenem plakat...
Izašla sam malo na obalu,sjela dok grč nije prošao,onda se oni skupili i pitali kao jesam li dobro,dok sam ja dolazila do zraka...
Toliko sam se tresla da vam to ne mogu opisat...
Al kad sam se oporavila malo,ponovo sam ušla u vodu i išla što dalje od dečki,bila sam sa svojim frendicama...
I onda sam ja rekla da je kraj,pošto sam morala kući,tak da sam izašla iz vode i otišla do tih drugih,malo sjela,popričala i onda smo krenuli kući...
Išli smo opet pješke,al ovaj put je sve brže prolazilo...
Kad smo stigli do puta gdje su se frendice trebale odvojit od nas,pozdravile smo se,i one su svojim putem,a ja i frendica svojim,tj. na želj. stanicu...
Vlak smo imale u 17.55,a stigle smo u sekundu,taman ušle,vlak krenuo,jebote život,čak ni kondukteri nisu bili,jer smo se švercale,ajd hvala Bogu...
Došle kući,crvena ko paprika,lice crveno,leđa,ramena izgorila,ajoj majko mila što je peklo...
Otuširala se opet,jer trebali smo poslije na turnire kod nas...
Namazala se kremom,i odmah kažem staroj da me jogurt čeka kad dođem kući...
Tak je i bilo,ja jogurt na sebe,pa će me valjda proć do sutra..
Al baš i nije,još sam crvena,peče me i nisam mogla spavat cijelu noć....
Jebiga,samo da me prođe...
Ode ja sad opet stavljat jogurt na sebe a vi ljudi moji,uživajte sad bez škole,zabavljajte se,provodite se,radite šta vas je volja,iskupajte se,pocrnite,nađite dečke i cure i šta ja znam,šta još....

Aj,zaboravi štafetu koju mi je proslijedila Jopa...
Pa evo onda...

1.Izdvoji jedan trenutak koji će ti zauvijek ostat u pamćenju.
Ima dosta trenutaka,pa tako da se ne mogu odlučiti koji bih izdvojila.
Možda neki koji ima veze sa obitelji ili ljubavi,ne znam stvarno...

2.Kada bi od svih mrtvih osoba na svijetu mogla vratiti jednu osobu to bi bila...
Definitivno moj djed koji je bio najbolji djed na svijetu.
Bio je veliki dobričina i najpošteniji čovjek kojeg sam ikad upoznala.
Žao mi je samo što nas je njegova smrt razdvojila,pa ga nisam upoznala toliko dobro,iako sam imala 8 godina kad je umro,to je bilo premalo vremena za nas dvoje..
Voljela bih da je duže živio...

3.Što misliš (ali iskreno),kakvu sliku imaju o tebi tvoji frendovi/ice...
Ne zamaram se time tko šta misli o meni,ali nadam se da je u svakom slučaju dobro.
Ako sam ja dobra prema njima,valjda će i oni bit dobri prema menu pa će onda obostrano mišljenje biti naravno pozitivno,ako ne,onda ne znam ...
Možeš ti bit i super s frendom/icom,a da oni opet misli loše o tebi,ne zna se na čemu si...

4.Najtužniji trenutak u tvom životu.
To je vjerojatno onaj trenutak kad mi je mama bila u bolnici,pošto ima problema s okom,pa kad smo je ostavili i trebali poći kući,ona je briznula u plač.
I ima još puno tužnih trenutaka u mom životu,al ne želim pričati o tome...

5.Kada bih mogla vratiti vrijeme,promijenila bih...
Puno stvari,ne znam kojih,ali sigurno ima nešto što bih sigurno.
Teško mi je sad se odlučit za nešto.

6.Izdvoji 5 najboljih prijatelja i što kod njih cijeniš a što te iritira.
Hm,ne znam koje bih prijatelje izdvojila,jer ako nekog ne izdvojim možda će se ljutit il šta ja znam šta već.
Pa je bolje da onda ne objavim imena.
Sigurna sam da znaju tko su te osobe,tak da...
Ali najviše me iritira ljutnja bez razloga,ogovaranje,podlost i te takve stvari...

Eto,ovo je dosta dugačak post,pa kom se da pročitat nek čita,kome ne,ne mora...
P.S.Štafetu nek si uzme tko hoće...

Toliko od mene...

Pozdrav...

Eto vraga,imala priliku otić jučer na Thompsonov koncert sa svojim tetkom,al na kraju ništa od toga,pa je stric onda išao s njim...
A ja cijeli dan u kurcu,tužna,sva nikakva,ne mogu ić na najveći spektakl u posljednih par godina,na koncert mog najdražeg i najboljeg pjevača...
Negdje u ovo vrijeme jučer počela neka kišica,crni oblaci zavladali plavim čistim nebom,mislim si u sebi,ne daj Bože da i u Zagrebu pada,bila bi velika šteta...
Da bi meni brat negdje oko 19 sati poslo poruku da tamo pada ko luda,nevrijeme i da je bolje što nisam došla...
Ja onak,ajd dobro,valjda će se smirit vrijeme...
Odem negdje oko 20.15 na ljetnu ligu kod nas odbrojavajući svaku minutu do početak koncerta,tj. do 21 sati...
I onda kad je sat otkucao 21 sati,ja onak u sebi:"Počeo je"
Jebemti,šta bi dala da sam sad tamo,Maksimir 100% ludi,gori...
Al,šta se može...
Dođem ja kući oko 23 sati,stari sjedi u boravku,ja pravac u sobu na komp i pustim njegove pjesme...
Gledam njegove slike i tak...
Onda gledala neki film i na spavanje...
Što je najgore,sanjala sam da sam na njegovom koncertu na punom Maksimiru,onda me uhvatio grč u listu noge,pa sam se i tu derala,jer je užasno bolilo,pa je na kraju prošlo i onda sam opet zaspala...
Probudim se ponovo u 9 sati ujutro,pa onda opet zaspim i tako do 12.35,jer bila sam preumorna...
Dođem ja u boravak,stari mene pita:"Šta misliš koliko je ljudi sinoć bilo na koncertu?"
Ja onak:"60000,možd manje malo."
Kaže on:"Nitko."
Ja opet pitam:"Molim,kako,jel zbog kiše il...?"
Kaže stari:"Da,i odgođen je za večeras."
Pa ja ne mogu vjerovat,nije moguće,svi ti ljudi koji su došli,došli su džabe..
A jebote,bađ mi je žao...
Poslije saznam od jedne cure da je ulaz večeras besplatan,jer mnogima je karta uništena,pa onda...
Ja se onda opet mislim u sebi:"Joj,pa mogla bi ić onda večaras,nema veze što nemam karte."
A onda mi sjedne u glavu da sutra moram u školi bit u 8.50,zbog jednog jedinog šugavog sata,da bi ispravila šugavu matematiku da imam 2 zaključeno...
E onda su mi suze potekle,pa koja sam ja budala da sam si dopustila to...
Jebemti matematiku,čak bi sad radije da imam komad,pa da odem na koncert,koliko sam luda to bi i napravila,al moram to riješit zbog staraca....
Poslije pitam staru,da ne moram sutra u školu na taj sat,jel bi smjela ić na koncert?
Kaže ona,pa normalno,sjedi na vlak i idi,vrati se kad oćeš...
Tu sam onda opet pukla,suze potekle niz lice,ja se pokupim i odem u sobu...
Tamo sam ostala nekih 10-ak minuta,pa sam se smirila i onda opet upalila komp i opet pustila njegove pjesme...
Pomolim se Bogu da se večaras održi koncert,zbog svih tih ljudi,od kojih pola ne može doći,jer sutra je radni dan,i to bi bila još veća šteta,al jebiga...
Možda kad bi koncert odgodio do slijedeće subote,možda bi onda još više ljudi došlo,al to se neće dogoditi,danas im je obećao i to će obećanje održati...
Ne znam više šta da pišem...eto...

Pozdrav svima....

Sinoć sam objavila jedan post,ne znam jel ga ko pročito il ne,al uglavnom u tom sam postu opisala svoju krizu,i probleme s kojima sam se nosila već par dana....,pa sam ga obrisala.....
Na 1. mjestu je bilo to hoću li iz matoša imat komad il pozitivnu,to me psihički doslovno ubijalo...
Svaki dan skoro u suzama i s jednim te istim pitanjem:"Što je meni ovo trebalo?"
Onda je tu svađa sa bratom što se tiče Thompsonovog koncerta u Zagrebu,nije htio ić sa mnom pa sam ja pukla,naljutila se na njega,da bi meni stari sinoć rekao da kupim dvije karte...???????
Ja onak:"Zašto,pa ne idem ja!"
Kaže on da će ić mama sa mnom,al onda sam opet ja rekla da ne želim da ide sa mnom samo iz sažaljenja što toliko prokleto hoću ići...
Pa sad ne znam još uvijek jel idem il ne...
E a danas sam dobila rezultate testa iz matoša,pazite ovo,5 učenika nije bilo u školi,pisalo nas je 26...
24 dobilo je komad,samo dvije učenice dobile 2 jedva,na granici....
I sad ona upisjue ocjene i onome kome može zaključi za kraj...
Došla do mene,kažem ja 1 iz testa,ona onak gleda 1.pol (imala sam pozitivnu),gleda 2,jer imam dvije pozitivne i dvije negativne,pa mi na kraju kaže da dođem u ponedjeljak to ispravit i vjerojatno ću imat 2...
Ja sva sretna,nisam mogla doć sebi od radosti...
Tako da je moja kriza danas završila,ponovno sam ona stara Martina,vesela,otkvačena cura,jupiiii!!!!!!
Moram sad malo vježbat do ponedjeljka,i lijepo ispravim i sa 2. razredom sam završila,sve će mi ocjene onda bit zaključene i gotovo...
Prolazim s 4,što sam i očekivala,i svi sretni...
Hehe,ma ja sam vam danas luda,al moram kosit travu večeras...jao...
Al nema veze,sad mi se sve da radit...
Joj,ljudi moji...
Sad još samo da idem na koncert i bit ću najsretnija osoba na svijetu...
Rođendan nisam slavila,nit sam šta dobila,jer sam ja rekla da ne želim poklone,samo sam htjela na koncert...
Samo da mi se to ostvari i to će mi bit najljepši poklon za rođendan...
Najviše zahvaljujem Bogu što mi je pokazao da se sve može uraditi,bez obzira koliko to bilo teško...
Ne mogu zaspati dok se ne pomolim,jednostavno,mislim da će mi On pomoći,a tako uvijek i bude...
Eto,to bi bilo to....
Ljudovi moji,uživajte,zabavite se...
Još samo malo,i gotova škola,moramo izdržat i to....
Idem ja sad,veliki pozdrav svima....

Bye

Evo opet sam dobila štafetu od moje frendice CHIKITE,pa i ja moram na osnovu ovih riječi napisati što mislim o tome...
Riječi su:LJUBAV,SREĆA,ISTINA,PRIJATELJSTVO,PRIJEVARA...i onom kome proslijedim ovo mora na osnovu istih ovih riječi napisati štafetu...
Pa da krenemo...

LJUBAV-što drugo reći,najljepši osjećaj na svijetu.
Iako ponekad zna jako boljeti,bez obzira na to lijepo je kad osjetiš one leptiriće u trbuhu,zar nije tako?
Ja sad trenutno ne znam dal' volim ili samo simpatija,al nešto od tog dvoje je sigurno i to jako...
Naime,dva dečka su u pitanju,pa ne znam kog izabrati...
Teška mi je odluka,samo se bojim da ne donesem krivu...
Al htjela bi je što prije donijeti jer za jednog će mi poslije bit prekasno zato jer odlazi,a za drugog ne znam...
Situacija nije najbolja što se tiče tog drugog,ne mogu o tome pričat,ali nemoguće je da išta među nama bude,tak da....

SREĆA-ja sam vam uvijek sretna,uvijek nasmijana,vesela,samo kad nešto bude,onda mi na prvi pogled vidite tugu u očima a i ponašanje,jer tad sam potpuno drukčija...
No,uglavnom me prati sreća,još pogotovo kad ustanem iz kreveta ujutro,vidim sunce,lijepo grije,odmah se i ja bolje osjećam i upravo zbog toga,bilo šta da se desi tog dana ne može mi pokvarit veselje...
Znaju moji kakva sam ja po prirodi,a čim me i upoznate vidite odmah da sam vesela cura...
A ne znam šta drugo reći,pa pišem šta mi padne na pamet....

ISTINA-kao i moju frendicu Chikitu,odmalena su me učili da ne lažem i da uvijek govorim istinu...
U očima osobe znam kad mi govori istinu,a kad laže...
Iako je istina katkad bolna,reci je pa šta bude,bar si iskren i prema sebi i prema drugima....
Ja ne volim laž,zapravo ne podnosim je...
Zbog tog ne volim ni osobe koje lažu,iako poznam mnoge takve,govore ti laž,a poslije otkriješ koliko je okrutna istina koju je zadržao za sebe...

PRIJATELJSTVO-e tu se već ima o čemu pisat...
Ja sam osoba koja ima malo pravih prijatelja,a puno poznanika...
I ti pravi prijatelji su stvarno pravi prijatelji,nisu oni koji će te ostavit kad ti najviše treba,kad te najviše boli,ne...
Oni su tu kad ti treba pomoć,utjeha i veselje...
Tako ćeš i ti njima biti pravi prijatelj...
Mnogi se zeznu,pa za najboljeg prijatelja saznaju da je osoba koja ti iza leđa radi šta stigne...
Tu se mnoga prijateljstva nažalost raspadnu...
Iako sam u osnovnoj školi imala najbolje prijatelje,s kojima sam još i danas u nekim prijateljskim odnosima,tek sam u srednjoj stekla prijatelje koje ne bih htjela mijenjat nizašto na svijetu....
Poznamo se tek 2 godine,al to je kao da se poznamo cijeli život...
Zapravo to su samo prijateljice,jer nemam najboljeg prijatelja...
A to su:ARIANA,TATJANA,NINA,CHIKITA...
Cure,volim vas puno,znate to već....

PRIJEVARA-ne bih mogla oprostit prijevaru,bilo u ljubavnom smislu ili ovako...
U ljubavi ne volim bit prevarena,jer to nikad ne bih oprostila,pa tako ni ja ne bi varala,i ne bih to mogla učiniti dečku kojeg volim...Jednostavno je...
Ma bilo koji način prijevare ne bih oprostila,jer je preteško to učiniti,a i kad oprostiš,možda će se to još par puta ponavljati i onda je stvarno kraj...Nema se više o čemu pričat...

Eto,ja sam našvrljala nešto,nije Bog zna šta al se bar razumije što sam time htjela reći...
Ovu štafetu prosljeđujem ovim osobama:ARIANI i NINI

Evo došao je napokon...
Moj 17. rođendan,ah...jedva sam ga dočekala...
Jutros došla u školu i odmah svi puse dijele,cure,dečki,ma svi....
A bilo je super,još da ga slavim bilo bi još bolje...
Naime,u svađi sam sa starcima nekih tjedan dana upravo zbog toga...
Ja htjela u Novsku,malo u Pivnici,malo vani bilo gdje...
Al,neda meni stara u Pivnicu,zato što joj je raska nakljukala stvari kako se tamo vrti droga,kako ovo,kako ono...
Ma boli me kurac više za sve,rekla sam im da neću poklone uopće i da im nije palo na pamet kupit...
Pa nek vide poslije...
A baš bi nam bilo dobro tamo,jer slavili bismo čak 3 roćkasa,al ja ne mogu...
Nažalost...
Ah,šta da drugo kažem...
Oni oće da pozovem ljude kući,al kako ću kad svi skoro trebaju i kod moje druge frendice i kod one treće u Novsku...
Nikako ne može tako...
Zbog tog sam na kraju odlučila NIGDJE....
Neću ni u Okučane,nemam tamo šta radit...
Samo se nadam da će mi brat uspjet nabavit ulaznicu za Thompsonov koncert na Maksimiru...
Otići ću lijepo u Zagreb kod njega jer se upravo jučer preselio,tak da imam gdje i spavat i ujutro kući i to je to...
Molim Boga da nisu rasprodane sve ulaznice...
Bar da tamo idem kad ne mogu nigdje drugdje.....
A šta'š,takav ti je život...
Eto,u školi ništa posebno,ocjene se zaključuju,kraj je blizu...
Jezero,ahhhhhhhhhhhhh.....jedva čekam da se bućnem...
Hehehehehe....
Ovo nije bio baš dug post kao ostali,al eto sad trenutno nemam o čemu pisat...
Pa stoga,pozdravljam Vas do slijdećeg posta...

Bye