Info

---

Click here: Posao u njemačkoj dijaspori

---

Ako ga niste poslali zajedno sa prvim upitom, vjerojatno će vaš potencijalni poslodavac tražiti od vas da mu životopis što prije dostavite mailom. Prema podacima iz 2008. Delić kaže da je Njemačka posebno zadovoljna radom lica iz BiH, jer je njih osamdesetak, koji su putem pilot-projekta otišli na rad u ovu zemlju, svojim kvalitetnim radom dokazalo da su osposobljeni za ove poslove, što su potvrdili poslodavci.

Ma i vise bre. Imigranti, problem mnogih zemalja i gradova, su dobrodošli u nemački gradić Goslar.

SRBI, EVO KAKO DO POSLA U NEMAČKOJ: Koga traže i koja su vam dokumenta potrebna! - Uz radnu dozvolu vodite i porodicu Ljudi će brzo doći do posla koji ne može biti plaćen manje od 12 evra po satu.

Kako žive Srbi u Nemačkoj? Ako naše ljude u Nemačkoj upitate kako u toj državi žive Srbi, dobićete najrazličitije odgovore. Od odgovora punih optimizma u smislu odlično, dosta dobro, preko umerenih -solidno pa do tihog odgovora, gotovo mrmljanja — loše, dosta loše! Istina je kao i uvek, negde u sredini. Ubrzo smo se uverili da je Todorović u pravu. Prva generacija Srba koja je u Nemačku stigla od početka šezdesetih pa do sedamdesetih godina prošlog veka, kažu mnogi pokazatelji, živela je i tada, ali i danas, dosta loše. U to vreme plate su bile male samo od 250 do 400 maraka mesečno, a potrebe za pomoć svojima u otadžbini, za izgradnju kuća ili kupovinu stanova i za opšte poboljšanje standarda života, ogromne. Da bi se obezbedilo što više gotovog novca mnogi su pristajali da rade na crno, znači bez prijave socijalnom i penzionom osiguranju ili su prihvatali prijave na manje prihode od stvarnih. Štedelo se gde god se moglo, mnogi su neuslovno živeli u barakama firmi u kojima su radili, hranilo se nedeljnim kuvanjem za nekoliko dolazećih dana u zajedničkoj kuhinji ili, ako je neko imao sreću da firma ima sopstvenu menzu, u tim menzama gde su naši tek trebali da se priviknu na nemačka, u to vreme dosta neukusna jela. Ukratko — živelo se teško. Osim što dužeg rada od i po 12, 13 časova dnevno, ishrane, spavanja i opet rada, drugih sadržaja nije bilo. Mesta izlaska su bile kafane čiji su zakupci bili naši ljudi tako da je socijalni kontakt sa Nemcima bio sveden samo na ono što je na poslu bilo neophodno. Ljudi iz te generacije žive i danas dosta loše jer nisu bili odgovarajuće prijavljeni i zato imaju male penzije, u proseku 700 do 900 evra. Žene imaju još manje penzije. Od tih primanja se u Nemačkoj samo sa mukom i uz velika odricanja teško preživljava. Tačnije — normalno, slično nemačkom življu. Bili su obrazovaniji, potrebe za radnom snagom su bile ogromne pa su poslodavci morali da plaćaju bolje da bi dobili radnike. Zarađivalo se više, a time su porasli i prohtevi. Na listi želja su bili bolji stanovi, a ne barake, moderno odevanje, automobili, češći izlasci, odlasci na godišnje odmore. Povećali su se i socijalni kontakti sa Nemcima i ljudima iz drugih nacija koji su bili kolege na poslu. Osim toga, ta druga u Nemačkoj rođena generacija Srba, nije morala da po Srbiji, kao njihovi očevi ili dede, grade kuće ili da kupuju stanove, manje je davano za pomoć delu porodice koja je ostala u otadžbini itd. Ono je, sa prekidima zbog kriza koje su pogađale i Nemačku, trajalo sve do devedesetih godina prošlog veka. Jaki sindikati su tih godina izborili zagarantovanu veliku socijalnu sigurnost za opstanak zaposlenja i očuvanje radnih mesta uz stalno povećanje zarada! Mnogi Srbi koji su o godišnjim odmorima odlazili u postojbinu, želeli su da pokažu svoj novi standard sve siromašnijim rođacima i prijateljima u vidu nove kuće, novog automobila, velikog troškarenja po kafanama ili kod svakodnevne kupovine, letovanjima u skupim hotelima na Jadranu itd. Vremenom se situacija i u Nemačkom promenila. Dislokacijom mnogih pogona iz Nemačke u države jeftine radne snage, sve većom automatizacijom i robotizacijom proizvodnih procesa i sl. Nova radna snaga se primala na vremenski ograničene ugovore o radu koji su važili najduže godinu dana sa mogućnošću produženja za još godinu. A posle toga — automatski je sledio otkaz! Naravno, ti ljudi su dobijali samo deo para koji su posrednici inkasirali jer je ostatak išao za njih. Tada je postalo uobičajeno a to važi i danas, da npr. Na tržištu rada, polako ali sigurno, svakodnevno se krnji ranijih decenija izborena socijana sigurnost dobrih plata i sigurnih radnih mesta što itekako pogađa i Srbe. Bogati postaju sve bogatiji, srednji stalež se osetno smanjuje, a siromasi postaju sve siromašniji, pogotovo kada odu u penziju. Njihovi proizvodi su u odnosu npr. Poseban udarac dobrom životu u Nemačkoj zadalo je uvođenje evra kao zajedničke valute. Dok su plate bile odmah prepolovljene, samo nekoliko meseci posle uvođenja evra, cene najvećeg broja proizvoda na tržištu su počele da se iskazuju dvostruko veće —u evrima. Slično je i sa mnogim drugim cenama. Zato nije čudo da bi se više od polovine Nemaca prema provedenim anketama, rado vratilo na staru, dobru marku, stare cene pa i na stare plate. Ipak, obrazovani Nemci, a uz njih i Srbi iz tzv. U odnosu na situaciju u Srbiji, gde su se cene mnogih proizvoda izjednačile sa nemačkim cenama uz najniže plate u regionu, jedan sloj Srba u Nemačkoj, čak i pet do petnaest puta bolje živi nego prosečan Srbin u otadžbini. Ali, kao što rekosmo, ne svi. Prosečna penzija u Nemačkoj je oko 900 do 1000 evra, prosečna plata oko 1300 do 1500 evra. Inženjeri — početnici su nešto bolje plaćeni, imaju malo veću platu. Partije koje su bile na vlasti su gotovo planski uništavale Srbiju, zato ne čudi nedavno objavljeni podatak, da bi, posle završenog školovanja, 80 odsto mladih odmah napustilo Srbiju — rekao nam je naš sagovornik. Ako se neko od čitalaca sa dobrom platom u Nemačkoj upita, žašto se penzioneri sa malim penzijama ne vrate u Srbiju gde bi, navodno, mogli bolje da žive, starina Dragan Jovanović iz Ulma odgovara u ime mnogih: — Ne mogu, ovde teško živim ali imam dobre lekare, ne moram da podmićujem nikoga, lekova uvek dovoljno i ne moram satima da dreždim u nekom domu zdravlja, čekajući da se neko smiluje da me pregleda! Penzija stiže ne iz dva puta nego tačno kao sat svakog prvog, sve službe funkcionišu, čekanja su svuda minimalna. Džabe mi kuća u mom selu kod Smedereva koju sam napravio, a stoji prazna, zidovi se ne jedu, niti ih lekari hoće kao mito! Rakočević gledam ove komentare i sta da kazes. Ko kaze da Nemci ne vole Srbe. Koje si nacije to je nebitno. Bitno je kakav si covek i sta znas da radis. Nema razlike u ceni placanja srpkog inzenjera i nemackog. Da li Srbina voli Srpska vlada i sefovi? Ako je tako dobro, onda ostani tamo i cekaj beli hleb da padne sa neba. Kredit uzmes i pravis kucu. Za 15 godina je prosecno otplacena. Zaboravi 70 godine kada su nepismeni dolazli. Sada se traze visoko obrazovani kadar. Moja poruka je uci samo ci i uci. Ako ti se jednog dana ovde ne svidja onda pakuj kofer i idi dalje. Cinjenica je ta, da ovde nema mita kad ides kod lekaara u opstinu itd. Uredjen sistem i mozes da planiras svoju buducnost. Ja kao obrazovani covek Fakultet u Srbiji nisam mogao bolje ziveti od prosecnog radnika. Muka me naterala da napustim Srbiju 1994 godine. Kajem se samo sto to nisam jos ranije ucinio. Pogledaj danas ko lepo zivi dole. Samo ko u mutnom lovi i kriminalci. Srbija se ssastoji samo od Beograda. MOzes ovde knjige pisati ali ne vredi para. Ti si kovac svoje sudbine i tako ti kako radis. Nigde u svetu se ne dolazi brze do bogatstva nego u Srbiji. U Nemackoj se radi generacijama, da bi nesto stekao, mislim firme itd. Kod nas u Srbiji? Mahom nepismeni vlasnici firmi i mocni ljudi. Oni sa Diplomama, Lekari, Inzinjerri i td. Oni drugi voze besna kola vile pogradise itd. Zalosno, zalosno i samo zalosno. Svabetine piše: Dobro i? A sta bre mozemo da ocekujemo od svabe kad nas ocima ne moze da gleda? Ljudi, mi srbi treba doooobro da porazmislimo o svemu. Niko nas ne voli i ne ceni u Jevropi. U se i u svoje kljuse braco srbi! Vojna neutralnost i to van EU. Ne zavaravajmo se da mozemo bolje jer nam nece dati. Pa gledamo to vec 15 godina. Ma i vise bre. Moramo napraviti svoj standard zivota i svoj nacin zivota i prestati da jurimo zapadne vrednosti vec da gajimo sopstvene, one koje mozemo da realizujemo i u kojima smo u svom prirodnom okruzenju. Ne vidim srbe medju ostalim plemenima evrope. Gadovi su to ljudi moji, zli. Ne zele nas shvatate li da nas ne zele tamo a i po prirodi ne pripadamo njima. Mnogo sam prosao, celu Evropu znam i sva plemena dobro. Zato ovako i govorim. Zao mi je da gajimo iluzije. Treba se trgnuti iz ovog ludila. Regierungen in Athen standen immer wieder vor der Frage, was stärker wiegt: die Anbindung an die sogenannten westlichen Strukturen, oder die alten orthodoxen Bande? Schon vor genau 16 Jahren musste eine griechische Regierung einen schwierigen Balanceakt absolvieren — wenn auch unter anderen politischen Umständen. Zum einen musste sie damals Bündnistreue zeigen mit ihren Alliierten in der Nato. Doch zum anderen wusste sie auch von der Stimmung in den Straßen des Landes. Das Oberhaupt der griechisch-orthodoxen Kirche, Christodoulos I. Fast wortgleiche Schelten waren aus Moskau zu vernehmen, wo Patriarch Aleksej II. Ende März 1999 hatte der Krieg im Kosovo einen neuen Höhepunkt erreicht. Die Nato eilte den Kosovo-Albanern zu Hilfe und startete Luftschläge gegen das Jugoslawien des damaligen serbischen Machthabers Slobodan Milošević. In Athen protestierten Tausende gegen die Nato, und die Regierung setzte sich für ein rasches Ende der Bombardements ein. Zugleich stellte das Nato-Mitglied Griechenland dem Bündnis aber auch den strategisch wichtigen Hafen Thessaloniki zur Verfügung. In der Kosovo-Frage im selben Boot Athen hatte schon im Jahr zuvor bei der Ausweitung der Wirtschaftssanktionen gegen Jugoslawien gebremst. Teile der griechischen Elite hatten enge Beziehungen zur Familie Milošević. Dazu kam die strategische Sorge, der Rivale Türkei könnte gleichsam über die mehrheitlich muslimischen Kosovo-Albaner seinen Einfluss auf dem Balkan ausdehnen. Und über all das legten sich die historischen griechisch-serbischen Bande — die von den Aufständen gegen das Osmanische Reich im 19. Jahrhundert bis zur Waffenbruderschaft im Ersten Weltkrieg reichten. Schon während des Kosovo-Kriegs 1999 zeigte sich die alte orthodoxe Achse vom skeptischen Nato-Mitglied Griechenland über Serbien bis hin zum serbischen Verbündeten Russland. Geht es um Serbien und den Kosovo sitzen Athen und Moskau auch heute noch im selben Boot. Russland denkt nicht daran, die Eigenstaatlichkeit des Kosovo anzuerkennen. Und auch Griechenland gehört zu den fünf EU-Staaten, die einen unabhängigen Kosovo nach wie vor nicht akzeptieren wollen. Jetzt, da wegen der Ukraine-Krise der Ton zwischen Russland auf der einen und der EU und Nato auf der anderen Seite wieder rauer wird, versucht Moskau erneut die Bruderschiene in Richtung Südosteuropa zu nutzen. Verstärkt werden die Fühler etwa nach Belgrad ausgestreckt, das weiterhin auf Russlands Hilfe in der Kosovo-Frage zählen kann. Serbien hat zwar bereits den Status eines EU-Beitrittskandidaten. Einige Thinktanks warnen aber davor, dass sich Belgrad wieder stärker an Moskau anlehnen könnte, falls die EU bei den Beitrittsgesprächen zu große Steine in den Weg legt. Das gilt auch für Griechenland. Die Regierung in Athen kokettiert gegenüber den europäischen Partnern zwar gern damit, sich notfalls dem alten Freund Russland zuzuwenden. So wie Serbiens Regierung ist aber auch ihr klar, dass es zur EU keine Alternative gibt. Auch 1999 blieb Griechenland letzten Endes auf der Seite seiner westlichen Partner: Trotz allen Unmuts über die Luftschläge gegen Serbien scherte es nicht aus der gemeinsamen Nato-Politik gegen Milošević aus. A sta bre mozemo da ocekujemo od svabe kad nas ocima ne moze da gleda? Ljudi, mi srbi treba doooobro da porazmislimo o svemu. Niko nas ne voli i ne ceni u Jevropi. U se i u svoje kljuse braco srbi! Vojna neutralnost i to van EU. Ne zavaravajmo se da mozemo bolje jer nam nece dati. Pa gledamo to vec 15 godina. Ma i vise bre. Moramo napraviti svoj standard zivota i svoj nacin zivota i prestati da jurimo zapadne vrednosti vec da gajimo sopstvene, one koje mozemo da realizujemo i u kojima smo u svom prirodnom okruzenju. Ne vidim srbe medju ostalim plemenima evrope. Gadovi su to ljudi moji, zli. Ne zele nas shvatate li da nas ne zele tamo a i po prirodi ne pripadamo njima. Mnogo sam prosao, celu Evropu znam i sva plemena dobro. Zato ovako i govorim. Zao mi je da gajimo iluzije. Treba se trgnuti iz ovog ludila. Jeste, bili su pametni, pa pobegli. I danas su pametni koji beze iz Srbije. Za to je vlast uvek odgovorna. Samo…nas imidz, imidz Srba i Srbije je prilicno ruzan ma gde god da ode covek. Gradili su ga nepismeni zidari, odbegli krimosi i drski ljudi. Zato i danas gde god da se pojavis kao SRBIN, imas problem sa poverenjem koje traje mnogo duze nego za ostale nacije. Za njih smo prevaranti, ubice da da i lopovi i neradnici i to dobro znaju svi koji su glodjali taj gorak lebac. S druge strane, svaki od zapadnjaka nas posmatra kao da smo poreklom iz africkih zemalja. Ej, objasnjavaju nam kako koristiti usisivac! Oni misle ako ne govoris njihov maternji jezik da si tele. Kad im pojasnis da oni nisu volovi jer ne znaju srpski a ne mogu da komuniciraju sa tobom ni na jednom drugom svetskom jeziku, kojeg ti govoris, zabezeknu se — kako si ti toliko pametan zaboga! Istinita prica iz Francuske : Covek je zenio sina i pozove gazdu fabrike gde je radio na svadbu, da vide nase obicaje i svadbe. Radost iskrene srpske duse i goveche je dalo coveku otkaz. A znam da ima milion slicnih prica. Bes ti pare brale … ne mooogu da se toliko saginjem. Redakcija zadržava pravo da ne objavi ili da obriše komentare bez objašnjenja, ukoliko se u njima krše pravila civilizovane komunikacije. Lažno predstavljanje prilikom ostavljanja podataka u poljima za slanje komentara nije dopušteno. Nikola Janić, osnivač i odgovorni urednik.

OGLAS ZA POSAO U NJEMACKOJ /strucni konsultant Damir Lenart/
Dobar dio dobije posao tek poslje tromjesecne prakse, naravno ako se pokazu da vrijede cemu. U svakom slucaju posao nije za ljude sa slabim zelucem jer je atmosfera dosta depresivna i psihicki ubija. Molim da mi kazete dali je moguce da apliciram kod vas za posao. Jaki sindikati su tih godina izborili zagarantovanu veliku socijalnu sigurnost za opstanak zaposlenja i očuvanje radnih mesta uz stalno povećanje zarada! On je zajedno sa suprugom Zeminom i djecom Aminom 17 , Esmom 12 i Abdullahom 9 ove godine prvi put dočekao Bajram u njemačkoj dijaspori. Odmah smo ih otvarali i garderobu oblačili i odlazili na bajramske proslave koje smo imali. On objašnjava da je dovoljno preko rođaka i prijatelja koji već rade u Nemačkoj napraviti kontakt sa tamošnjim poslodavcima, pogledati konkurse ili se javiti Reintegraciji koja održava stalne kontakte sa biroima rada i stotinama poslodavaca u Nemačkoj. Izvor: 24sata This entry was posted in and tagged , , , on by. Dr Alen Keni, vlasnik lokalne ordinacije u kojoj je posao procvetao poslednjih godinu dana, kaže da uprkos svim ovim beneficijama, četiri meseca ne može da nađe lekara koji bi mu pomogao, iako je ponudio čak i pola svoje ordinacije.

[Nocne dame zagreb|Slobodne cure za vezu i brak|Sex oglasi gdje muskarci vole tudje zene jebati]

Oznake: info