| < | rujan, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Kako ovih dana učim, život mi se svodi na relaciju TV-kompjuter (primetićete da knjige spomenute nisu) pa mi tako pažnju okupiraju uglavnom političke teme ili kukanja zbog toga što se serija "Tko živ, tko mrtav" izgleda završila. Ipak, ovih se dana dogodilo i nešto što nisam mogla da ne primetim. Pre nego što me zakucate za krst jer je tema opet vezana za Hrvatsku – opustite se, to mi je samo poslužilo kao inspiracija i ništa više. Dakle, štovano moje čitateljstvo, recite mi – šta mislite, zašto se države ne razračunavaju sa huliganima i njihovim nasilništvom? Neki od ponuđenih odgovora: 1.Državu mrzi, misli da to nije prioritet 2.Država se plaši da joj od te borbe ne zastane kost u grlu 3.Država huligane ostavlja na miru zarad neke koristi koje od njih može da ima (teorija zavere by Domaćica) Vidite, u Srbiji postoji određena grupa navijača koja živi potpuno iznad zakona. Njihovo se nasilništvo kreće od "manjeg" - devastacija objekata, većeg – pretnje, prebijanja ili ranjavanja i ekstremnog – ubistva. Da, dobro ste pročitali – oni ubijaju. Poslednja osoba koju su ubili je dečko koga posredno poznajem. Način na koji se ubistvo odigralo ukazuje da je ono prethodno isplanirano a odigralo se u vozu na relaciji Beograd-Bar dok je dečko putovao na more svojoj devojci (inače, mojoj prijateljici). On nije bio huligan niti se kačio sa bilo kim – bio je običan navijač koji je voleo svoj klub i koji nikad nikome ništa nažao učinio nije. Jedino u čemu je "grešio" jeste da je voleo klub koji su huligani mrzeli. Na sebi u tom trenutku nije imao nikakva klupska obeležja niti je putovao u vozu punom navijača a oni su ga ipak našli i zaboli mu nož u vrat. Imao je samo 29 godina. Znam da će mnogi sada pomisliti kako je to sigurno nečim isprovocirao ali verujte da nije. Sigurna sam. Oni su dovoljno ludi i obesni da to naprave bez ikakve provokacije – događalo se to i ranije, nekoliko puta. Sada ćete poskočiti i pitati – pa šta je policija uradila po tom pitanju?! Reći ću vam – ništa. Kako su u pitanju navijači jednog drugoligaškog kluba, nema ih puno. I kad ih pogledate – sve samo lice sa poternice. Policija vrlo dobro zna svakog od njih, poimenice. A opet ovo ubistvo nikako da se rasplete. I ono prebijanje na Slaviji nikako da se rasplete. I ono paljenje restorana ... Ma, shvatili ste. Oni divljaju, a policija – tjah, zauzeta je - pa mora neko da naplaćuje kazne za prelazak ulice 20cm od zebre! I sad, kada pričam sa poznanicima i govorim kako moramo da dignemo javnost na noge i kako je skandal da u ovoj državi čitava jedna skupina ljudi neprestano divlja dok policajci ćute i gledaju u drugu stranu oni mi govore "Ma pusti, sigurno imaju dobra leđa" ili "Ma pusti, mora da im gledaju kroz prste zato što im ovi odrađuju neke "prljave" poslove" ili još gore "E, mojne u to da se mešaš pa da roknu i tebe!" E jebeš mi mater ako me takvi odgovori ne teraju da progutam granatu. A što je najgore, verovatno su tačni. E sad, posmatrajući stvar krajnje idealizirano, da bi se država obračunala sa takvim banditima, prvo mora da ima jasnu volju da se sa njima obračuna. Ne može da donese neki traljavi zakon pa onda, tamo gde je to politički potrebno – tamo ga primenjuje, a tamo gde je to politički nepotrebno – tamo ga ne primenjuje. Ona mora sasvim jasno i nedvosmisleno da donese dobar zakon i da ga primenjuje – vrlo dosledno. Jebem li ga, Tačerki je uspelo, ne znam zašto ne bi moglo i nama. Problem je, čini mi se, više u tome da država nema volje da se time dosledno bavi. Ne ulazim u razloge za nedostatak te volje samo u nedostatak volje as such. Ako dozvolite primer: oko ovoga što je bilo na Malti će se sada sigurno podići dosta buke i Hrvatska će nesumnjivo propisno kazniti izgrednike (i to sa pravom!) ali zapitajte se da li bi reakcija na taj incident bila istog intenziteta da se izgred npr. dogodio ovde ili na nekoj lokalnoj utakmici u Hrvatskoj. Ne želim da nagađam da bi ili ne bi ali želim da kažem da se u borbi protiv huliganstva zakon mora sprovoditi dosledno i to isključivo iz osećaja da to tako treba a ne sa nekom političkom konotacijom. Takođe, kazne treba da budu stroge i treba ih se pridržavati – znači, ako je kazna za ulazak na teren 1 godina zatvora onda 1 godina zatvora i ni dana manje! Kad se dosledno kazni jedan, drugi, treći i ostali će dvaput da razmisle pre nego što naprave nešto protivzakonito. Engleska je za to odličan success story, pogledajte gde su bili pre 20 godina a gde su danas – ma nema govora o huliganstvu, a i onim poslednjim zametcima istog se iz dana u dan sve uspešnije staje na kraj, svaka njima čast. A kod nas? Divlji zapad ... Sve to isključivo zato što države nemaju volju da tome stanu na kraj i kažu «eee budalo, gde si krenuo, aaalooo». Hrvatska to radi iz jednih pobuda, Srbija iz drugih ali i jednoj i drugoj je zajedničko to da, osim mrtvog slova na papiru, nisu odmakle baš daleko. Zbog toga delimično krivim i javnost – mislim, javnost, pitanje je da li taj koncept uopšte postoji, svejedno – čim se nešto izgubi iz novina javnost momentalno prestaje da razmišlja o tome i da se bori da se to istera do kraja. Jebi ga, svi se nešto kao uzrujaju, tamte-vamte, dižu buku i onda ih posle 5 dana nema ni od korova a huligani slobodno jašu kao da sutra ne postoji. I tako u krug. Nego, htedoh ja nešto vama da poručim za kraj, onako, prijateljski – makoliko se to ljudima sad tako činilo, ovo što se desilo u Malti na globalnom planu neće mnogo da oštetiti ugled Hrvatske niti naškoditi njenim pregovorima za ulazak u EU. Ok, neće tome baš ni doprineti ali nije to ništa što se ne može ispraviti. Tenzije će za par dana da splasnu, političari će da izglade stvari, ostatak će ionako da zna da su to pojedinci a ne ceo narod – nismo mi jedine države sa huliganima mada divljaštvo naših nekako budi loše uspomene ... nego, iako će to na kraju sve biti ok, treba se potruditi da se takvi incidenti ne zaborave i da se propisno kazne – bez obzira na kojoj su se utakmici desili. Nadam se da će hrvatski državni organi iz ovoga izvući neku pouku i da će nadalje biti bez milosti. Ovo mi ujedno nameće i pitanje: šta je još potrebno da se dogodi pa da to učine i ovi naši? |