| < | travanj, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Možda nikada nećete probati moju kuhinju ali će vas uvek zanimati šta imam da kažem
____________________________________
____________________________________
Domaćica i neki od boljih postova iz daleke prošlosti
Domaćica u Parizu
Domaćica i prosjaci
Domaćica i Nova 2006
Domaćica u Bratislavi II
Domaćica u Bratislavi I
Domaćica o televizijskom programu
Domaćica o dnevnoj politici II
Domaćica na moru IV
Domaćica na moru III
Domaćica na moru II
Domaćica na moru I
Domaćica na EXIT-u 2005
Domaćica na EXIT-u 2001
Domaćica za volanom
Domaćica i njena osebujna spoljašnjost
Domaćica i blogocoolerske liste
Domaćica i Evrovizija
Domaćica i članak sa kojim je dospela na naslovnu stranicu blog.hr
Domaćica o poštama i zašto ih mrzi
Domaćica o dnevnoj politici I
Domaćica i nepozvani gosti
Domaćica i Branko Kockica
Domaćica i holandski studenti
Domaćica u kozmetičkom salonu
Domaćica u Albaniji
Domaćica i drug Tito
Domaćica o zvezdama koje su svi jedva čekali da zaborave
Domaćica i institucija braka
Domaćica i udžbenička problematika
Domaćica i njena iskušenja na putu ka fakultetskoj diplomi
Domaćica i porodica Milošević
Uz pomoć Hala njušim:
Manualno posećujem sledeće fellow-Srbiće:
Azizamku
Beogradoholika
Jelo i ostalo
Kanidju
La Laru
Markomaniju
Natty
Ostap Bendera
Sibonija
TV blog
Fiesty Kitten
Shoshona
I drag mi komšiluk:
Big Mamu
Beštijicu
Blogistiku
bugenviliju
Chipi Chipsa
Cranberrie
diverzanta
divljakušu
draguljčeta
Espadrilu
Egotripp
Jade
Jazzie
Kulericu
Ma kaj got
Neve-neru
Odu jagodi
Parah dox
Rabljenog političara
Ribca
Riječanku
Skalicha
Utvaru iz pakla
Yellenu
YogaGirl
i druga Tita, naravno
Autentična ili ne, naša Belle de jour
Blogovi mojih real-life drugara iz prijateljskih i svrstanih zemalja:
Bettina
Tommi Laitio
U suzama su nas izgleda napustili:
Bankrobber
Cookie
Oko promatrača
Pastoralna kupusica
Pinacolada
Poetik
Portobello Belle
URLanje
I ja bedz za trku imadem!
online
___________________________________
rijama@yahoo.com
___________________________________
Moj vodič kroz teskobe svakodnevnog života
Žal za mlados'
Pop Boks
Leksikon YU mitologije
Na poslu je dosadno? Zabava je one click away
SpaceJap
Apsolutni hit
Najbolje otkriće trash patrole
Dobra reklama govori sto jezika
Nešto actually korisno
Linkz to my hall of cool
Vincent Price
Peter Sellers
Michael Caine
Peter Greenaway
Matori seronja koji mi je još uvek drag
The Housemartins
Billy Bragg
They might be giants
Jeff Buckley
The Faint
James
Kings of Convenience
4AD klika
Inspirativni tepisi
Delboy and Rodney Trotter
Rođendan, kažeš?
Rođendan mi je prošao a na poklon mi niste kupili:
Knjige
John Fisk "Popularna kultura" (izdavač Clio)
Vida Ognjenović "Put u putopis"
Sue Towsend - bilo koji od nekolicine dnevnika Adriana Mole-a
P.G. Woodhouse "Jutro donosi radost"
P.G. Woodhouse "Hvala ti, Dživse"
Oto Oltvanji "Crne cipele"
A o ovome ni da ne govorimo ..
USB kabl za moj telefon
Jednu dobru masažu
Biotherm mleko za telo (da, ono sa limunom)
|
Danas se osećam nekako srećno - zato što sam se konačno obračunala sa svim smećem u svojoj kući? - zato što toliko puno učim da ću fakultet završiti već sledeće nedelje? Ne. Danas sam srećna zato što sam u novinama pročitala sledeću vest: Snimaju se nove epizode Branka Kockice Za sve one koji imaju manje od 10 godina ili su televizijski izazvani, evo šta Leksikon YU mitologije ima da kaže na temu Branka Kockice Krivac za utopijski idealizam kojim su inficirane generacije, naročito budnicom: "U svetu postoji jedno carstvo". "Drugare" je zvao pokličem "Tatatatira". Glumac koji će ostati najpoznatiji kao voditelj dječije emisije "Kocka, kocka, kockica" koja je prikazivana srijedom. Djecu iz vrtića je u obrazovnom programu vodio u okolicu. Svaki put prava avantura (...) Branko Kockica je osoba koja je definitivno obeležila moje detinjstvo. Bio mi je treći roditelj još od momenta kada sam stekla svest potrebnu za gledanje televizije. Njegove su avanture bile sastavni deo mog života i neretko sam po cele dane plakala zato što su moji roditelji suviše nesposobni da me ubace u televizor kako bih mu postavila neko pitanje. Bila sam ubeđena da je njegova poseta mom vrtiću više nego izvesna pa sam se, u to ime, nekoliko puta čak i očešljala. Sumnjam da u gradskoj skupštini još uvek čuvaju moje pismo u kojem zahtevam da se svi drugi vrtići ukinu kako bih izbrisala svaku sumnju da će Branko doći u baš moj. Ova me je opsesija napustila tek kada su me, ničim izazvano, iz vrtića izbacili. Psiho-objašnjenje: Subjekat ima višak energije i manjak razumevanja za grandioznost vaspitačkog autoriteta Narodski: 1. Odbijala sam da spavam u 10 prepodne i na taj sam svojevrsan nesanički puč huškala i drugu, nešto disciplinovaniju decu 2. Kao svaka dobra poreklom-Vojvođanka sam običavala da svaki zalogaj jabuke zalivam čašom vode što je, iz nepoznatih nutricionističkih razloga, u mom vrtiću bilo strogo zabranjeno I tako, obzirom da je vaspitački kadar bio nesposoban da se nosi sa mojim poletom, roditeljima je sugerisano da moju energiju usmere u nešto što ima smisla te da me upišu u muzičku školu ili na foklor. Kako sam u to vreme već prevazišla fazu vršnjačkog simpatisanja Lepe Brene, folklor nije dolazio u obzir pa sam odvučena u muzičku školu u kojoj sam od tada pa nadalje prela violinsku paučinu. Ovaj period neću pamtiti po mnoštvu prijatelja (jer ko je još, in its right mind, imao prijatelje iz muzičke škole?) pa je moja opsesija Kockicom bila sotim veća. Naše se druženje odvijalo tako što bi on vodio emisiju dok bih ja ispred televizora skakala, vikala, dizala ruku, davala odgovore pre vremena i slično. Da ne pomislite da se ova patološka povezanost odvijala samo u domenu virtuelnog, Kockica je imao tu nesreću da živi u ulici do moje, što je rezultiralo višestrukim susretima na najvišem, supermarketskom nivou. Nepotrebno je napominjati da je sva moja ljubopitivost nestajala kao rukom odnešena na samu naznaku njegovog prisustva. Šta ću kad sam nerdovski chickenshit. U mojoj je sedmoj godini života društvo bilo i zakonski primorano da me vrati među ostalu decu što je za posledicu imalo smanjeno interesovanje za Kockicu i povećano interesovanje za trospratne pernice, roze olovke i raznobojne uvijače za sveske. Ipak, da ne bude da sam Kockici ostala dužna, ovaj sam izostanak nadoknadila nekoliko godina kasnije i to u repriznom terminu. Od tada, Kockici nema ni TV traga ni TV glasa. Njegovo se odsustvo sa televizije itekako osetilo dolaskom novih, monstruozno-pokemonizovanih generacija. U nameri da spasim barem jednu dušu, svog sam teletabiranog sestrića slala u pozorištance PUŽ kako bi njegovom odrastanju dala barem neki ukus za pamćenje. Često sam govorila da neću imati decu dok se na male ekrane ne vrati nešto slično Kockici. Sada, kada se to actually dešava, spavam mirnije znajući da nadolazeće generacije, uključujući tu i moj potencijalni naraštaj, imaju šansu da dočekaju budućnost barem delimično nerobotizovane. Što se mene lično tiče, često nakon gledanja vesti prebiram razloge zbog kojih još uvek živim tu gde živim. Ponekad dođem do razloga #5, ponekad čak i #6 ali retko pređem preko toga. Povratak Kockice na male ekrane ne samo da mi je dao broj 7 nego i broj 8, 9, 10 .... U to ime napisaću nešto, da se ne zaboravi U svetu postoji jedno carstvo, U njemu caruje drugarstvo, U njemu je sve lepo, u njemu je sve nežno U njemu se sve raduje Tamo su kuće od čokolade, Prozori su od marmelade, Tamo svako radi, ono šta hoće Tamo raste svako voće U svetu postoji jedno carstvo, U njemu caruje drugarstvo, U njemu caruje drugarstvo. |