Shvatila sam da ne znam što želim od života (mislim, tko to zna). Al mrzim što jako često mijenjam mišljenje, ponašanje...i sve to skupa zajedno:) Zašto npr. ja ne mogu biti sretna sa onim kaj imam, nego uvijek želim nešto više, pa možda čak i nedostižno. Zašto ne mogu biti zadovoljna sa jednim dečkom duže od mjesec dana, na svakome nađem manu, nekaj mu fali, jednom fali zub, drugom noga, trećem oko...dobro malo se šalim. Sve su to normalni ljudi, al da li postoji onaj netko zbog koga ću se ja ujutro probuditi nasmijana, sretna i nestrpljiva da ću jedva čekati da ga vidim, da ga poljubim...
da li postoji taj netko tko će mene uspijeti "zadržati" i uz kojeg ću ja dugo ostati? Svi kažu ima vremena pa još si mlada, al ja bi to htjela baš sada. I čak znam kaj tražim, al uvijek nađem totalnu suprotnost od onoga kaj tražim(čudno, kaj ne?) meni treba netko ozbiljan al ustvari neozbiljan, netko opušten, dinamičan, da su nam izlasci neisplanirani da se nađemo i onak bezveze kažemo "pa mogli bi danas otići vlakom do blablabla i nazad ili ajmo u kino gledat prvi film koji je na redu ili ajmo cugat negdje ili..." da me iznenadi tu i tamo nekom ludosti, da je duhovit, spretan...Hoću li ja ikad naći tog nekoga? Jesam li prekomplicirana? ILI jednostavno nemamo srodnu dušu...

Danas je bio naporan dan. Ujutro ćim sam se probudila na stolu me dočekala mala ceduljica sa listom kaj se u kući treba napraviti, afcors napisala ju je moja draga mamica, a na kraju je onak još fino ironično napisala "voli vas mama" (kao mene i buraza). Dan je bio lud i naporan, skakanje sa jednog kraja kuće na drugi (fakin great!?!!!) tako da se ja nisam javila svom sadašnjem ex(uskoro) dečku jednostavno sam ga izbjegavala i skupljam hrabrosti da "prekid" obavim na ljudsko-civiliziran način:).
No, kaj sad, jednostavno to moram napraviti,jel tak?
Danas sam frendu slučajno otkrila svoj blog, zamolila sam ga da nikom ne kaže, pa se nadam da će održat svoje obećanje...or else... Znaš tko si i nadam se da si shvatio:)
Danas je bio bolestan dan, toplotni udar Jedva čekam more, idem za par dana, hvala BOgu. idem se pržiti na suncu i naravno kupati i možda upoznati nekoga i naravno pokušati se ne vezati jer sam shvatila da mi to nekako i ne ide...no, u svakom slučaju bit će prejebeno...

Imam problem, i to jako veliki. Ja inače uletavam u veze onak bezveze, i nakon mjesec dana mi je dosta. Ne znam zašto, brzo me prođe ona "zanesenost" i ja tek kasnije shvatim da on nije za mene, da meni treba neko lud, netko opušten i otkačen, tj. suprotno od svega što je moj sadašnji dečko. Najgore od svega mi je ostavit dečka, meni je njega jako žao i ne znam kaj bi mu rekla...

Ful mi je teško reći da želim prekinuti s njim, jer me strah da će postaviti ono kobno "ZAŠTO?". A pošto ja nisam maštovita osoba ne znam kako bi moj odgovor zvučao. Danas sam se trebala naći s njim al ja se naravno nisam njemu javila, i ne znam KAJ DA RADIM??!! Kako da mu kažem da je gotovo.

HELPAJTE!!?!!?!?!?!?!

Mislim si ja, pa možda je vrijeme da ja kažem nešto o svome životu.
Pa, da počnem. Završila sam gimnaziju, nisam se uspjela upisati na fakultet (bar ne ovu godinu, no slijedeće upadam handred prsent:) Imam dečkića, nismo baš duuugo zajedno ali nekako se vučemo.
Živim sa mamom i tatom i bracom i bakom i didom. We are one big happy family! YEAH RIGHT!!?!

Konstantne svađe, konstanta prebacivanja krivnje jednih na druge, al u svakom slučaju vrlo je zanimljivo. Zanimljivo je slušati svađe moje bake, djeda i mene, danas se fakat nafurila na mene zato što sam rekla da sam više puta pala na glavu od nje! Poslije tzv. "svađe" sam se trgala od smijeha ko budala. Naime, bila sam na putu prema bolnici zbog toga što sam nedavno pala u nesvijest i malo su se moji prestrašili, zato jer je ovaj put bio puno drugačiji od svih ostalih "putova" :)
(Ja inače padam u nesvijest i u nesvijesti sam otprilike par sekundi, no ovaj put sam u nesvijesti bila par minuta pa su se starci prestrašili, a ne mogu reći ni da sam ja baš bila ravnodušna). Tako sam ja danas bila na EEG-u (za one koji možda ne znaju kaj je to: to vam je snimanje glavice). Bila sam prikopčana na tisuću i jednu žicu i žicicu, imaš osjećaj kao da si na električnoj stolici, i još ispred mene oni iritantni bljeskovi lampe, koja je btw. jako čudno "pucketala" kao da će se svaki čas raspuknut meni u facu, no hvala Bogu all turned out just fine. Sve je v redu. AJ BOK!

Sjedim za kompom i slušam si Elvisa Jacksona,to je slovenski bend al pjevaju na engleskom i fakat su zakon... punk-reggee bend i stvarno su me iznenadili (slovenci a tak dobri). Poslušajte si to, a nemojte nikako preći i preko jedne naše grupe, ANTENAT (www.antenat.hr) na net-stranici imate čak i njihove biografije i par pjesama.

Dečki su svirali po Močvari, Purgeraju po raznim klubovima na moru, a brijem da su čak išli i izvan granica lijepe naše.No, dosta o tome... malo tužnije teme su na redu (bar za mene)


Nisam upala na željeni fakultet, i danas ujutro sam morala OPET ići na to kobno mjesto jer je moj stari htio vidjeti moj test. Ja ne znam što je on očekivao, valjda da je sve to dio jedne velike zavjere, al sam shvatila da danas ništa ne možeš bez veze, možda se sad neki neće složiti sa mnom, ali ja sam shvatila da živimo u takvom svijetu. Materijalno-korupcijski svijet i svaki dan je sve gore... ja sam starcima odmah na početku rekla da ne želim nikakve veze, jer da sam tako upala na fakultet ja se ne bih mogla pogledati u ogledalo i smatram da je to vrlo nisko i jadno, ali dobro TKO VOLI NEK IZVOLI:)
Imam osjećaj da se cijeli svijet srušio na mene, da jedino ja neću upisat faks al mene to toliko ne pogađa koliko to pogađa moje starce. No, sa vremenom rane zacjeljuju pa će tako i te.