srijeda, 13.01.2016.
leksauriniraj me nježno
Nekad davno, ima tome desetak godina, bio je debeli neugodnjak kad neko sazna da gutaš tablete za živce. Smirenje. Antidepresive. Bez obzira, toeto, sve moš strpat u isti koš. Ljudi su se poskrivećki rokali sa svojim dizalicama, spuštalicama itd., a sve u strahu da ih ostatak priprostog puka ne proglasi luđacima. To bi bio neki flešbek.
Danas, kad se prešetavam po firmi u potrazi za nemom/smislom/blatom sa kapitalističke čizme, osjećam se ko u nekom futurističkom filmu ili knjizi. Bolje knjizi, jer bolje mi je zamislit scene iz knjige, nego gledat film i kako je neko drugi zamislio tu knjigu. Znate ono, kad ujutro doručkuju plavu tabletu, marenduju zelenu, a za večeru su čak i na dijeti, pa samo gledaju tablete. To je čak i okej, jer gledat možeš bilo koju tabletu, bez obzira na boju. Danas svi jedu tablete.
Tablete za gledanje tv-a, tablete za skok u dalj, karirane tablete itd. leksaurini, heleksi, aspartami, azbesti...ako neko zaboravi svoje, posudi do sutra, pa odma ujutro vraća dug sa suzom u oku. Odeš kod doktora opće prakse, on(a) te ošacuje, izvadi onu debelu knjigu s doktorskim pojmovima i boleščurama i odma skuži koji ti leksaurin treba. Steže te u prsima? Eo zeleni leksaurin. Ne moš spavat? Eo žuti leksaurin. Srijeda te rastužuje? Čvakni ovu ljubičastu za sretniji tjedan i - voila! Moš i boju birat ako se jako pališ na feng šui, pa da sve bude u skladu sa skladom...
Brine me to. Dođem kod doktorice, a ona me prvo gleda ispod oka da vidi jel foliram ili je stvarno boleščura u pitanju. I onda me na sve moguće načine oće obrlatit da kažem da me bubreg boli jer mi je život neispunjen, pa da mi uvali leksaurin. Narančasti.
"Slušaj, daj mi neki turbofolk amoksil da popijem i zdravo"
"Al ovo su ti najslabije", veli ona.."ne, ne i ne, neću hodat ko zombi okolo, neću i bog!"
"Ali"...trudi se žena vrač..."ovo su NAJSLABIJE" i pokušava me hipnotizirat da pristanem.
"Eo", kažem ja, "ako ti popiješ malo ovoga, ja ću gutat te tablete."
Ona znatiželjno zirka prema mojoj torbi dok vadim pljosku sa slavonskom šljivom i uvlači se dublje u svoju fotelju.
"Šta je to?" pita me, a od sumnjičavosti joj se lijevo oko odmetnulo u lejzi aj kategoriju, al tešku.
"Evo, probaj."
Nije htjela. A ja onda ljepo neću te tablete. I mrš. Ti ćeš mene drogirat za moje pare koje mi odbijaju od plaće za jebeno nepostojeće osnovno zdravstveno osiguranje.. ja ću se drogirat s čim ja oću, nećeš mi ti uvaljivat ta ofarbana govna.
Ruku na srce, kod doktora idem samo po doznake, inače mi u firmi ne vjeruju da bolujem. Inače, hren, med, čaj koji sam u stanju popit bez grimase, limun (jestiva berba) i toeto. Ozdravim nekako,a bez da dobijem proljev od antibiotika ili neki sumnjivi osip od zagasito ružičastih heleksa.
- 13:33 -
Komentari (12) - Isprintaj - #
