Prvi roditeljski sastanak - PowerPoint PPT Presentation

---

Click here: Prvi roditeljski sastanak

---

Na taj način roditelji kroz zajedničku komunikaciju mogu pronaći rješenja za neke probleme svoje djece ili dati sugestije za rad s njima; što će čitati, kako ih potaknuti na čitanje, kako se nositi s pubertetom. Šta je ljudski a šta ne? Tako je ona šarala i džempere i prsluke kada je štrikala. Suzane Kos o zaključcima 1.

For a small fee you can get the industry's best online privacy or publicly promote your presentations and slide shows with top rankings. Svi se zdrave, rumeni, veseli, smeju se. Možda moja simpatična pričica uveseli još nekog.

Prvi roditeljski sastanak - Pad Vizantijskog carstva, otkriće Amerike i Gutenbergov pronalazak štamparske mašine. If you continue browsing the site, you agree to the use of cookies on this website.

Sve je počelo gradivom iz istorije i događajima koji su obeležili početak novog doba. Pad Vizantijskog carstva, otkriće Amerike i Gutenbergov pronalazak štamparske mašine. E, taj Gutemberg i njegova mašina dali su odličan uvod za raspravu o razmeni informacija u budućnosti. Zahvaljujući Gutembergu - koji je, sem što je ljudima olakšao komunikaciju, svojim pronalaskom dokazao da se ona može obavljati veoma brzo - ljudska vrsta srlja ka propasti. Ljudi su se jednostavno pomamili za informacijama i potreba je nekontorlisano rasla, pa su, da bi je zadovoljili, izmišljali raznorazna sredstva za prenos istih. I tako dođosmo do vremena sadašnjeg. Internet - super stvar. Igram igrice, chat-ujem sa drugarima, virim devojčicama u profil, znam uvek pitanja za kontrolni.... Brzo, lako i efikasno. U stvari, hoću više. Mrzi me, brate, da kucam i snimam. Pa, dobro, šta ti predlažeš? Ne predlažem, nego mislim neće još dugo ovako. Smaraju se i drugi. Brzo sve to dosadi. Na koji način ti misliš da se još može komunicirati? Posle ovoga, jedino mislima. Misliš, a neko ti čita misli. Ne moraš da kucaš, da govoriš, da snimaš, brže igraš igricu... Posle dva minuta pauze... Ustvari, kad malo bolje razmislim - fuj. Ljudi će totalno oglupeti. Prestaće da čitaju, da uče. Prestaće, bre, da misle. Kako drugačije da sakriju tajne od drugih? A zamisli kad se dvoje zaljube, a ostali im čitaju misli. Kad ljudi nisu mirovali i lepo nastavili da prepisuju, ko im je kriv. Posle ovoga, ostala sam zblanuta. A možda mu razmišljanja i nisu daleko od istine. Čip u glavu i - teraj. Pošto sam majka baš ove ucveljene srednjoškolke, a roditeljska mi je obaveza da joj u životu pomognem, rešila sam da za ovu priliku iskoristim svoj blog. Možda pomogne i nekom drugom roditelju isto tako ucveljene srednjoškolke. Draga moja, sem na facebook-u, informacije se mogu se pronaći i na drugim lokacijama na netu. Besplatu i uvek dostupnu lektiru i literaturu bar kada su srpski pisci u pitanju možeš pronaći na sajtovima:. Sasvim dovoljno informacija za dobru ocenu iz srpskog jezika, zar ne? Poljubac, mama Update 31. Mama koja je pre dve godine pisala ovaj post je upravo proverila linkove i gle čuda, aktivan je jedino projekat Rastko. Izgleda da nisam dobro savetovala dete : Nadam se da će znanja biti dostupnija u skoroj budućnosti ; Do tada još jedan poljubac Sve je počelo sa novim radnim mestom. Neočekivano i lako, u vreme velike nezaposlenosti, dobila sam novu ponudu za posao, prihvatila je i počela. Znam sve što treba da znam, uslovi su dobri, kolege-ok. Nije da ne volim, ali me baš i ne ispunjava... Kako raditi nešto što beskrajno želiš? Još uvek ne iščekujem kraj radnog dana ili nedelje, ali vazduh počinje da miriše na napetost. I tako , po ko zna koji put u životu osećam se zbunjeno. Novčanik govori jedno, ja drugo. Verujem da mnogi osmaci vredno rade i da su pripreme pri kraju. Međutim, listajući Zbirku zadataka iz srpskog jezika za završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, uočila sam zadatke u kojima se od učenika zahteva da ponuđeni tekst prepišu pisanim slovima ćirilice ili latinice. Pošto sigurno postoje i oni koji su još uvek u nedoumici kako to da učine, rešila sam da im pružim malu pomoć. Ovako izgledaju štampana i pisana slova ćirilice i latinice: Štampana: Verovatno od kada znam za sebe, okupirana sam razmišljanjima o međuljudskim odnosima. Ko je kakav i zbog čega? Šta je ljudski a šta ne? Kako i zbog čega izgubimo sebe? Zašto neko mrzi, zbog čega podlost nadvlada dobrotu? Nikako da se oslobodim navike da uočavam, analiziram, komentarišem i pokušam da utičem na ponašanje ljudi. Kada ne mogu direktno da se umešam i kažem šta mislim, zapišem pa obrišem. Sačuvala sam jednu, ne tako davno napisanu priču i rešila da je podelim sa vama. Mislim da je uskršnji praznik odlično vreme za to. Najezda mutanata Evolucija je od čoveka brusila savršeno društveno biće. Svrha je bila da i svet postane savršen. Iako taj proces traje i još uvek mu se ne nazire kraj, konture koje su vidljive obavezuju nas na durgačije društveno delovanje od trenutnog jer, izgleda su mutanti preovladali. Srce mu je zakržljalo i postoji tek toliko da pumpa krv, ponekad se smeje, na vrlo je niskom inteletkualnom nivou pa mu ovakav status olakšava obavljanje posla jer emotivnost ne poseduje. Smeje se da bi rastezao i vežbao usne mišiće. Uvek nastupa u grupama. Bitna osobina - lako se transformiše. Lako ubija vatrenim oružjem. Ostale metode eliminacije protivnika, pozajmljuje od polumutanta. Tako dolazi do raslojavanja većih društvenih zajednica npr. Manje grupe opijene postupkom transformacije jedinku koja je do tada bila korisna prvenstveno zahvaljujući osobinama koje poseduje, počinju da odbacuju i sada više ona nema funciju i ostaje nezaštićena. Zbog čega je tako? Materijalni INTERESI U ERI HIPERPRODUKCIJE dominiraju nad duhovnim, a kobljiva ljuska čud to joj je nedostatak zarad svog užitka već je počela da se transformiše odbiće pomoć nezaštićenoj jedinki koja jedna shvata šta ovakvo delovanje donosi - sigurnu propast svima. Iz prašnjave fioke svoga mozga, jedne od onih koje krase komodu detinjstva, izvukla sam sećenje na Kekeca. Sećam se da je, kada se Kekec prikazivao, široka ulica, usred belog prolećnog dana, ostajala prazna. Oblaci prašine koje su podizale dečje noge, zaklanjali bi tada višnjin cvet. Nigde žive duše, jer Kekec je to... Obožavam internet zbog toga što ćete, i ako pomislite kako lepe uspomene mogu da blede i nestaju, jednom običnom pretragom uspeti da ih spasite od zaborava. Otišla sam na youtube i tamo pronašla ovu veselu Kekečevu pesmu: Želim vam Kekečev dan! Najčešće greške u upotrebi reči obzir prave se u obliku instrumentala jednine, u okviru sintagme sa značenjem načina na koji se radnja vrši. Pravilno je: s obzirom na to... Otuda s obrzirom odsustvo - bez obzira , a ne obzirom. Dakle, s obzirom znači isto što i s prisustvom imanjem obzira. Uloga pomenute sintagme je da kazuje pojasni način na koji se vrši radnja u rečenici. Zato što je radnja izvršena KAKO? Primer: S obzirom na uslove, dobro smo se plasirali. Navedena rečenica znači da je, imajući u vidu određene uslove u kojima se radnja dešava, ishod radnje zadovoljavajući. Međutim,da smo želeli da naglasimo da uslovi nisu dozvoljavali izvršenje radnje, a ona se uprkos okolnostima ipak realizovala, onda bi rečenica glasila: Bez obzira na uslove, dobro smo se plasirali. Moja baba Jovanka je bila vesela i vredna žena. Mnogo je volela da radi. Celoga života je bila u pokretu. Mislili smo ako se zaustavi, prestaće da diše. Tako je i bilo. Kada nije imala šta drugo, heklala je. U tom njenom hekleraju se ogledala i njena vesela duša. Specijalnost su joj bile stoličarke. Lepe stoličarke isheklane vunom. I danas imam šest komada za uspomenu. Ni na jednoj iste kombinacije boja. Ponekad, kada duže gledam čini mi se da su na svakoj čak i boje drugačije. Ali, uglavnom su vedre i jarke. Tako je ona šarala i džempere i prsluke kada je štrikala. Gledam ovaj svoj blog, i nešto me podseti na baba-Jovankine stoličarke. Pa na koga ću biti ako ne na babu. Ako ste u ovom postu očekivali neki kurs iz heklanja, evo jednog foruma na kom imate dosta linkova ka sadržajima o heklanju: Deca znaju mnogo toga - na primer da kuvaju. Koliko su sposobni saznaćete samo ako im dozvolite da pokažu svoja umeća. Dokaz: video snimak u prilogu teksta. I za kraj, mini roditeljski podsetnik. Kuvanjem deca razvijaju: kreativnost - iako je kuvanje umetnost koja najkraće traje, ipak je umetnost apetit - ako vaš sedmogodišnjak ne želi da jede, neka pokuša sam sebi da pripremi hranu npr. Kada spreme hranu za nekoga i on bude zadovoljan i pohvali ih, radost je mnogo veća nego kada udovoljavaju samo sebi dobijanjem komplimenata deci raste ego i samim tim simpatije prema osobama koje komplimente dele. Vremenom će ovo početi da rade i bez interesa. Pa, mame i tate ne budite lenji ribanje kuhinje je nemerljivo sa koristi i dozvolite mališanima da pokažu svoju kreativnost. Procenite sami kada je pravo vreme da se upustite u ovu avanturu mislim da pubertet baš i nije zgodan zavelike promene. Izvinjavam se posetiocima koji ne znaju engleski, ali nisam pronašla ni jedan sličan video na srpskom niti sa prevodom. Ipak, mislim da slika govori više od reči. Pozdravčić, Doradora Koliko je proizvesti čoveka odgovoran, stresan i složen posao, najbolje znaju oni koji se time bave - roditelji, vaspitači i nastavnici. Međutim, ukoliko su rezultati vašeg napornog rada dobri i vidljivi, sreća je neizmerna. Želela sam da budem neko ko svojom posvećenošću poslu može da promeni svet. Za ovakvo poimanje života zaslužni su odrasli sa kojima sam rasla, a njih je bilo dosta. U velikoj zajednici dete može da razvije veliki broj interesovanja jer svaki uticaj odraslog ostavlja trag. Naravno da takvo okruženje ima i mane. Roditeljski autoritet slabi a ponekad i nestaje kada deca mogu da biraju koga će da oponašaju. U mom slučaju, rezultat pomenutog vaspitanja je bila opsednutost poslom jer sam celog života učena da budem vredna i odgovorna. Uspeh će doći sam po sebi. Kada sam osnovala porodicu, shodno naučenom, mislila sam da je dovoljno da budem vredna i radna i da zarađujem novac, pa sam poslu posvećivala 12-15 sati dnevno, a kada bih došla kući trudila sam se da ispunim sve obaveze - skuvam, počistim, opeglam. Legala sam kasno i ustajala rano. Divila sam se sebi što uspevam ono što većina mojih prijateljica ne može - da budem hobotnica. Dečica su za to vreme rasla. Ćerka je često uz mene uzimala krpu u ruke i brisala prašinu. Ponekad sam je čula, ponekad ne. To je trajalo nekoliko godina. Onda se jednoga dana, neočekivano, desio preokret koji će mi u potpunosti promeniti život. Bez ikakvog objašnjivog razloga, ustala sam umorna. Nisam više mogla ništa da radim. Osećaj se ponovio i narednih nekoliko dana. Zatim sam dala otkaz. Počela sam intenzivno da razmišljam kako je do toga došlo i gde sam napravila grešku. Nijedan čovek nije Bog. Najvažnije je odrediti prioritete. Jedan moj profesor je govorio da je najvažnija uloga žene stvaranje novog mikrokosmosa u sebi. Verujem da je svaka žena na planeti toga svesna. Dakle, moj najvažniji posao je posao majke. Svi ostali su samo u službi prvog. Ako mogu da se uklope i zauzmu neko naredno mesto, dobro je. Ako ne, više mesta će ostati za prvi. Centar moga sveta su moja deca. Godinama ih svakodnevno pažljivo oblikujem i već na njima uočavam konture osoba kakve sam želela da postanu. Posebnu pažnju privlače mi njihove oči. Kada te male zbunjene oči počnu da se šire u beskraj dajući vam do znanja da shvataju vaše životne poruke i da saznaju, život nema cenu. Postajete sveni da stvarate ono što je jednom čoveku najvažnije - drugog čoveka. Tako i dalje negujem naviku iz detinjstva - posvećenost. Ovoga puta onu pravu. Deca se rađaju bez iskustva i znanja. Kao i u svakom poslu, rezultati zavise od angažovanosti i posvećenosti radu. Nevolja je što su ishodi nisu odmah vidljivi, pa ako pažljivo ne analizirate svaki svoj postupak tokom ovog dugotrajnog procesa, može da se desi da dobijete rezultat suprotan očekivanom. Naravoučenije: Koliko god jurili za novcem, slavom, dobrom karijerom i pokušali da uhvatimo zrno moći, ništa od navedenog ne daje smisao životu koliko uspešno stvaranje , snalažljivog, društvenog, svestranog čoveka. Uspeh deteta kom se posvetimo je mnogo veći od ličnog, jer godine iskustva koje smo sticali spotičući se, ugrađene su kao gotov proizvod u drugo biće. Tako mu, pružajući zdrave temelje, pomažemo da nastavi da se upotpunjuje. Za kraj jedna dirljiva pesmica koja se vrtela i ovih meseci na Youtube i facebook-u: Doradora Lepo je smejati se. Podsmevati se i ismevati često nije lepo, ali može da bude korisno. Postoje ljudi koji nisu svesni štetnosti svog ponašanja i nije zgoreg opomenuti ih. Ukoliko to želimo da učinimo indirektno, često se, ne svesno, služimo jezičkim alatkama čiji je cilj upravo ismevanje i podsmevanje. Tako mana postaje uočljivija. Razmišljajući o ovim pojavama, pade mi na pamet da uobličim mini-rečnik pojmova koji su u vezi sa njima. Možda nekom bude od koristi. Dakle: Komedija od grč. Pošto prikazuje ono što je prosečno u životu, mane i nedostatke, smeh izaziva nesklad između mogućnosti i želja komičnog junaka. Komedija karaktera- ismevaju se krupne mane pojedinca u J. Popovića ismeva se nadobudnost i uobraženost Feme Komedija intrige - u njoj se zaplet zasniva na zabuni ili nesporazumu, a komične su situacije u kojima se likovi nalaze K. Nušić Humor od lat. Cilj humora nije da ismeva mane i slabosti pojedinaca, već umetničko prikazivanje smešnog. Podsmeh i ismevanje potižu se zadržavanjem forme dela i promenom sadržaja; ruganje podražavanjem - šaljivo prikazivanje ozbiljnih stvari; muzički komad šaljivog karaktera Toliko od mene za danas. Doradora Blog je ustvari jedan od najlakših, najefikasnijih i najjeftinijih načina da iskažete svoje mišljenje, da se zabavite ali i da poučite, podučite i pomognete. Shvatih da je blog ustvari jedan od najlakših, njefikasnijih i najjeftinijih načina da iskažete svoje mišljenje, da se zabavite ali i da poučite, podučite i pomognete. Evidentno je da ću se ćaskanjem i zabavljanjem na blogu rasteretiti od svakodnevnih problema koji me tište. Možda moja simpatična pričica uveseli još nekog. Međutim, tu se misija zabavljača završava. Statistike su pokazale nešto sasvim drugo. Najčitaniji članak mog iako ne baš posećenog bloga je. Tekst je nastao u vreme kada sam pisanje postova vršila prema instrukcijama i nisam imala pojma šta je blog ustvari. Zadatak je bio da pišem postove na temu o kojoj najviše znam. Pošto sam po struci profesor srpske književnosti, odlučila sam da teme o kojima ću pisati budu vezane za književnost,vaspitanje i obrazovanje dece. U praksi sam se, tokom periodičnih obavljanja poslova nastavnika srpskog jezika, često susretala sa nizom problema vezanih za nastavu, porodicu i društvano okruženje kao što su nerazumevanje književnih rodova i vrsta, odbojnost prema čitanju, autistična ponašanja roditelja, neprihvatanje levoruke dece... Iako je oblast kojoj sam htela da se posvetim ogromna, nekolicinom napisanih tekstova pokušala sam da učenicima i roditeljima pomognem u rešavanju pomenutih problema. Tek nedavno, kada sam na GOOGLE ANALYTICS-u, posmatrajući rezultate posećenosti mog bloga, uvidela da su članci o književnosti najčitaniji, shvatila sam da sam se rasplinula. Takođe sam shvatila da mladi naraštaji možda i više od zabave na internetu traže znanje. Veoma često, tražeći odgovore na pitanja koja im se u postavljaju u školi, učenici posežu za internetom - zato što je brže, lakše, zanimljivije, a mogućnosti povezivanja i poređenja različitih podataka su beskonačne. Verujem i da bi ukoliko se to desi, mnogi razlozi za štrajk nestali. I, kao što bi Lane Gutović rekao: Ne znam zašto sam vam ovo ispričala, ali ko zna - možda nekom i zatreba. I vrlo je važno da ovo što sam ispričala ne škodi, a čim nešto ne škodi, znači da pomaže... Do sledećeg kuckanja, pozdrav Doradora Otvorim jutros prozor da svež vazduh uđe u kuću i imam šta da vidim - počinje da se beli, pada. Zamirisa soba u trenu i neka me milina obuze. Čista sreća prostruja kroz telo. Valjda sećanje na detinjstvo, slobodu. Poslednjih nekoliko dana sam samo na trenutke izlazila iz kuće. Jak vetar i hladnoća mi nisu dali da se krećem. Danas, napokon, odlučih da prošetam mojim malim selom. Već na izlasku iz dvorišta, iznenadi me bajkolik prizor. Komšije na ulici, lopate u rukama, priča se, šali se, radi se. Ove godine, posebno, selo je bilo nekako previše tiho. Ulice često puste, ljudi šćućureni u svojim sobama, sa svojim brigama. Kako je odmicala jesen, sve tužnija je postajala slika. Teški i tromi dani, melanholija, namrštena lica, neka opšta nezainteresovanost za druge, činili su život u mom mestu gotovo nepodnošljivim. Međutim, živeti u kući, u prigradskom naselju, ove godine je zaista luksuz. Verovatno otuda ovakav prizor. A onda, danas, Bog posla sneg. I moje malo selo ponovo živnu. Svi se zdrave, rumeni, veseli, smeju se. Flaša rakije naslonjena na kapiju, da podgreje vredne čistače. I u drugoj ulici sličan prizor. Šetam selom i srećem ljude koje dugo nisam videla. Lete grudve, majke vuku majušnu dečicu na sankama. Kako je sve nešto lepo i toplo, idilično. Celo selo čisti belo i srećni su. Može zima da bude i lekovita. Šta da vam kažem. Ako živite u gradu, usamljeni ste i život vam deluje besmisleno, kupite lopatu i izađite napolje. Ispred ulaza u zgradu uvek ima snega za čišćenje. Pozdrav, Doradora Ustvari, malo drugačije. Onda je raspisan je konkurs za poslovnog sekretara u jednom m alom privatnom preduzeću. Nedelju dana kasnije sam pozvana na testiranje. Test se sastojao od: -5 zadataka u kojima je trebalo izračunati procente.... Zatim sam popunila upitnik koji se sastojao od pitanja vezanih za ostale veštine ali i za lični život. U međuvremenu je test pregledan i na osnovu rezultata sam pozvana na razgovor kod direktora preduzeća. Saznala sam da je preko 500 kandidatkinja konkurisalo na to radno mesto. Preko 50 kandidata je radilo isti test. Nas 10 je ušlo u uži izbor i pozvane smo na jednodnevni probni rad da bi poslodavac mogao da se uveri u istinitost podataka u radnoj biografiji. Ispunila sam i ovaj uslov. Zatim je usledila provera kod prethodnog poslodavca telefonski razgovor u kom je traženo mišljenje o meni. U postu već sam na osnovu ličnih zapažanja pisala o problemima u komunikaciji između nezaposlenog i potencijalnog poslodavca. Takođe sam na osnovu ličnog iskustva shvatila da u većini preduzeća u Sbiji ne postoje za potencijalne kandidate jasna pravila prilikom selekcije. Pravila u traženju posla ne postoje. Najbitnije je da budete prirodni i da znate šta želite. Danas mi je saopšteno da sam dobila posao. Trka, međutim, još uvek nije završena...

POLAZAK U ŠKOLU - Roditeljski sastanak, 24/09/2017
Pošto sigurno postoje i oni koji su još uvek u nedoumici kako to da učine, rešila sam da im pružim malu pomoć. Draga moja, sem na facebook-u, informacije se mogu se pronaći i na drugim lokacijama na netu. Brzo, lako i efikasno. Sve ostalo smatra se povredom prava i krađom intelektualnog vlasništva. Naravno da takvo okruženje ima i mane. Podsmeh i ismevanje potižu se zadržavanjem forme dela i promenom sadržaja; ruganje podražavanjem - šaljivo prikazivanje ozbiljnih stvari; muzički komad šaljivog karaktera Toliko od mene za danas. Ispunila sam i ovaj uslov.

[Koliko košta lažni brak za papire u zemljama EU?|Seks sa zivotinjama|Omegle Bosna i Hercegovina. Goomegle. Free Chat Bosna i Hercegovina. Chat slučajni Bosna i Hercegovina.]

Oznake: prvi, roditeljski, sastanak, &, PowerPoint, ppt, Presentation