četvrtak, 09.07.2009.
Rokaj Fest 2009 - UPDEJT
3.-5.7. Jarun Zagreb
DAN PRVI
Koliko god line-up festivala bio atraktivan, nema šanse da se ja tri dana pojavim od ranog popodneva, nemam pojma zašto. Uvijek si obećavam da su se naslikati rano i ispreslušati sve one "nove", "neafrimirane" i "nepoznate" bendove no eto - to sam ja. Da imam godišnji odmor možda i bi, ovak - aha.
Karamelo Santo
I tako ja krenula u prvi dan Rokaja s argentinskim bendom Karamelo Santo, miksanih stilova jako slično Manu Chao, i iako naravno to Manu Chau bolje radi, Karameli ne samo da nisu bili blijeda kopija nego su imali jako angažiran, iskren i zabavan nastup, tako da su bili živahna točka prvog dana. Ima mjesta i za njih na sceni. Ima.
Hladno Pivo
Grozno je kada za nastup Hladnog Piva morate reći da je bio "ma da da jak nastup, drže publiku, ali brate dosta više". To je ono što sam napisala na kraju s ukupnim dojmom festivala, previše je bilo domaćih bendova koje možeš pogledati (i gledamo ih) u svakom malo boljem grmu i onda mi dojade do boli. Drugo je ako si neki tamo fan ko ja Majki, recimo. Ali to nije realno.
Ne znam što bih rekla za HP? Maniristički nastup, vrlo profi i sve to ali već viđeno sto puta. Još da nije Mile iskopirao Bona s prvog koncerta U2 iz Barcelone (alo Mile si i ti bio tamo?), pa usred pjesme, kada je bend krenuo svak svojim putem sviruckati, prekinuo stvar i rekao bendu: "ajmo ponovit nije dobro". E dečki iz HP-a, zaboravljate da je ovo doba Interneta i da smo tu foru već prokljuvili prije negoli ste se odlučili na nju jer smo je valjda već svi znali minut nakon što je koncert U2 u Barceloni završio. Ajmo malo biti orginalni, nemojmo sad spavat na lovorikama.
Psihomodo Pop
Šta ja znam, meni se novi Psihići čine super i CD i nastup mi je bio odličan, dok drugi gunđaju na njih i da su nevažni, da je njihovo vrijeme prošlo i bla bla bla... Mislim prošlo je vrijeme Gopčevih fora i keljenja, ali to je on morao znati da neće dovijeka svima bit zanimljiv. Navikao je publiku na kreveljenje i kad se ga publika zasitila, sad što god da drugo radili (recimo sad pije vodu) i koliko god dobar album imali to ljudima više nije jako interesanto. Tako mi se barem čini. Nemam recept za Psihomodo Pop kako da vrate staru slavu, možda da se udruže s Zlatkom Sucem pa isfuraju novi đir? Meni su bili odlični jer ja ionako nisam pušila Gopčeve fore prije, pa su mi sad taman.
Al da ne bi bilo sve crno i atmosfera na festivalu je uz ovaj nastup i kasniji nastup Majki bila preodlična.
Majke
Kako gore rekoh ja sam ljubitelj Majki, jedino nisam ljubitelj Bareta kad se ubije od cuge i droge pa počne mumljati na stejdžu i padati s nogu (osim što ga kužim kad se preserava i glumi). Kad je fit (a bolje mu je da tako nastavi) onda je do jaja i on i nastup i sve skupa. Na Rokaju su bili takvi i nastup im je bio jako dugačak. To što sam se ja glupson dala nagovoriti od kolega Capana s www.muzika.hr da ga vozim da lovi bus i otišla ranije, to je moj problem. Nit sam ja odslušala Majke do kraja nit je on ulovio bus! Na moju drugu glupost i žalost ostala sam bez mjesta na memory kartici za fotkanje pa ovime nemam slike s nastupa nego Capanu za kaznu jednu preuzimam čisto radi vaše ilustracije.
DAN DRUGI
Let 3
Ovog sam puta natrčala da moram ja odslušati i odgledati Let 3, nikome nisam ovo mogla uvaliti. Ja ne znam koja je "kemija i karizma" oko tog benda i zašto su oni tako popularni, meni je to misterija čovječanstva. Možda jer su drugačiji i jer valjaju pizdarije i šokiraju s nepriličnostima (jel to deja vu Gopca od tamo nekih ranih godina?), ali ako je "kurci, pičke, jebanje, govno i slično" legitimno kulturološko izražavanje u domaćoj muzici onda sam je prefino odgojena pička i takve stvari ne kapiram. I onda kad čujem nekog kritičara da se oni tako "umjetnički izražavaju" (komentar na ono prdenje čepova kod Stankovića) - ne, to je jebeno sranje od komentara a ne umjetničko izražavanje. Dakle ja se sutra poserem nasred Trga bana Jelačića i onda zovem medije i kažem im da se ja tako umjetnički izražavam da pokažem recimo revolt na novu vladu i eto mene umjetnika! U biti ja to i ne moram činiti - u ovom sam tekstu toliko kulturnih riječi izgovorila da sam već samim time poslala umjetnik. I to nije sve! Da bar muzika koju Let 3 ima vrijedi tak epohalno. Osim sretno posloženih nekoliko stvari, koje jesu odlične priznajem, generalno je to kvazi etno-folk-rock-punk-pop-narodnjak-estrada-metal-zajebancija muzika. Jebote muzičkog pravca!
Hard Time
Hm, ovdje moram oprezno, Pishta je jedan od organizatora festivala i općenito koncerata :-) - jedna je kolegica tu činjenicu mrtvo hladno zanemarila i popljuvala na mrtvo ime Hard Time. Očito joj Pishta ide na živce, ali ne samo njoj koliko čujem, ali to je Pishta malo sam kriv jer se cijeli bend markira kao Pishta a ne kao kvartet, što on ipak jeste. Činjenica je da je tu konflikt interesa i da tog imamo pregršt u politici i da nam se od toga bljuje, pa stoga mislim da je Pishta učinio loš potez guravši svoj bend na festival gdje je on organizator. Ako ga i nije gurao, nitko to neće vjerovati. Jer bend vrijedi i šteta ga je publika počela pomalo nedoživljavati. Možda bi bilo bolje da Pishta malo pusti dečke s lanca da i oni malo imaju PR mjesta u medijima i javnosti kako bi bend dobio pravi legitimitet. Mislim, publika je dobro reagirala, ali je bila malobrojnija. Mene bi brinuo upravo taj podatak.
Primal Scream
Ovo je bilo jako lijepo za vidjeti i čuti nakon što ih slušamo sto godina. To je strašno dobar bend, na stranu to što su i sami sebi problematični. Malo su mi digli tlak kada su napravili namjerno lošu rasvjetu na prvim stvarima (dok ih se fotkalo) - ma molim te, baš je jako bitno što oni s 50-tak godina ne izgledaju onak kak su izgledali dok su imali 20? Kome je to bitno ako imaju dobre nastupe? Jako profi nastuo, jako uigrano, jedino je bilo vidljivo su malo bili zbunjeni kako da stare stvari izvedu, one radi kojih su ih i prozvali cool bendom, dal da to bude rock raspašoj ili kuliranje ili što. Iskreno manje sam ja to primjetila, više sam čula takve komentare uokolo. Meni su bili preodlični jer sam ih slušala prvi puta.
DAN TREĆI
Treći je dan Rokaj festa ispao kataklizmičan, em' je poduži pljusak namočio travu toliko da smo se sklizali, a bilo je i veseljaka/ica koji su brčkali i valjali se po barama vode, publika je bila na parove razbroj, a i ono sitno što se okupilo je bilo pokislo u raspoloženju i navijanju....
Dosta je nedostajalo pratećeg sadržaja, što ide na račun recesije naravno, no ono što ja zamjeram Rokaju ove godine je da je preveliki udio imala domaća scena koju ionako previše slušamo tijekom godine. Nemam nikakve volje ići na Rokaj slušati Hladno Pivo ili Majke, kad ih mogu čuti iza svakog grma. Već i iz paštete iskaču ko Jadranka Kosor.
Već spomenuta kiša je poprilično poremetila satnicu tako da Tranzistor i Kinoklub nisu ni nastupili, a ako jesu onda su ih slušali samo tehničari i redari. Neki Fon Biškić & Narodno Blago nikako neće postati naše narodno blago, a Popaye su bili....iskreno priznajem meni nedovoljno interesantno da odem to poslušati, što ne znači nužno da su loš bend, samo se jako deru i repaju.
I onda eto The Charlatans su meni bili sjajno iskustvo. Slabo sam se u detaljima susretala s njima u prošlosti, naravno znala hrpu njihovih stvari, ali uglavnom na način „Tko to pjeva? Aha, The Charlatans“, stoga me toliko više veselio njihov nastup. S druge strane, nevjerojatnih je što većina a naročito Tim Burgges, pjevač, izgledaju podosta mlado. Iako im je peak karijere bio sredinom 90-tih i iako posljednjih godina nisu više pod svjetlima reflektora, zvučali su koncertno žešće i rockerskije nego što im stvari zaista i jesu, drugim riječima pokazali su da su veoma fit i posve svježi za nove, naročito koncertne, pobjede.
Zadnju sam trećinu njihovog nastupa provela na klupi s boka glavnom terenu i da su i od tamo zvučali super, ne dozvoljavajući mi da mi nešto drugo privuče pažnju.
„This is the End“ ima doseg massive songa i tako je publika i odreagirala – full cool vrlo dinamičan nastup.
No pravi dinamit nam je stigao u obliku The BellRaysa. Ovi Kalifonijci s tamnoputom tempiranom bombom-pjevačicom na kormilu su fenomenalna baražna paljba soula i garage rocka, ako si tu kombinaciju možete zamisliti. Nastup The BellRaysa je doslovce kao da vozite Ferrari, ide super brzo, fenomenalno da okineš, a motor ti urla, a ti si u ekstazi što ga čuješ. Zapamtite ovaj bend, ovo je glazbeni križanac: „Tina Turner srela The Stooges (recimo) pa se rodio The BellRays“. Ako mene pitate ovo je bio jedan od top 3 nastupa Rokaj Festa.
I tako dođosmo do glavnog headlinera Rokaja – Razorlighta. Njih iz prikrajka pratim od Live 8 koncerta 2005. u organizaciji Boba Geldofa.
Interesantno je da su skoro istovremeno krenuli i The Killers i Snow Patrol, a da su ovi drugi dosegli daleko više. Više nego ikad mi se Razorlight čini kao bend koji ima blago seljački rečeno, propovjedajuću mjuzu, koja mmi daleko više „leži“ na radiju, CD playeru ili malom klubu. Razorlight se jako potrudio i oko pozornice i oko samog nastupa, iako su falšali na nekoliko pjesama, najuočljivije na „In the morning“, što publiku, odreda mlađu i odreda curice, nije nimalo smetalo. Publika je bila mlakonjava a to zato jer su curice posvećeno i pod dojmom gledale u njih ko u bogove i valjda zaboravile jako navijati i pljeskati čak i vrištati.
Iako trenutno „hot“ u svijetu Razorlight mi se čini da nije baš opravdao ime headlinera koji je trebao zatvoriti festival, ali sad sam stvarno picajzla.
