PROBLEMI U BRAKU: Ako se ovako ponašate, razvod vam ne gine! - Pronađite djevojku
utorak , 15.01.2019.Ariana Stamatovic Monolog o Ljubavi
Click here: PROBLEMI U BRAKU: Ako se ovako ponašate, razvod vam ne gine!
Ukoliko se ove osobine ne obasjaju nekim toplim unutrašnjim suncem ne koriguju , ostaje samo put koji vodi u ogorčenost i izolovanost, a to može samo da pogorša situaciju. Donosi nekonvencionalnost, novotarije, revolucije, duh, nauku, originalnost, talenat za astrologiju, elektriku, promjene, u modernoj astrologiji vlada Vodolijom. Jedni će igrati šah a drugi će pripovijedati šale, neki će opet drijemati na divanima - ali radit će se. Morate dostojno stati i prestati, ukopati u mjestu i bez žaljenja za bilo čim otići svako svojim putem, ma koliko on trajao još, a ovaj, koji ste dostojno ispratili se završio za vašeg vijeka.
Ali sad ne dolazi jer su se ovi vratili. A ovjek doista nije mogao objasniti historijske razloge ovom neprijatelju i ubojici. U kakvom radnom okruženju stvarate? Ali je sve moralo da bude veoma pažljivo razvijeno.
Aleksandar Solženjicin - U prvom krugu - Iskreno priznajte sebi slabe tačke i napravite prvi korak ka boljem partnerskom odnosu.
I JOŠ PONEČEMU — 65 BOGDAN RUŠKUC KARMEN I TRAGEDIJA KARMEN — 72 MR ALEKSANDRA ĐURIČIĆ UTICAJ EKSPRESIONIZMA NA RAZVOJ OPERSKOG LIBRETA— 85 Te at ra l i j e D isku r s i TOMAŽ TOPORIŠIČ ŠTA SE DOGODILO SA IZVOĐAČKOM REVOLUCIJOM? Zato naš repertoar u najvećoj meri čine poznate bajke, zatim poznata dela dramske literature kao što je Priča o konju Lava Nikolajeviča Tolstoja i dela zasnovana na našoj epskoj i kulturnoj baštini. Iz svih ovih razloga za neke od naših veoma značajnih predstava kao što su Čarobno Kendzovo oruđe u režiji Viktora Klimčuka, Max Metalik u režiji Bojana Barića i sl. O nedeljnicima da i ne govorim. Gotovo svakodnevno smo u prilici da raznim dopisima, sastancima i sl. Treba da budemo svesni da svi zajedno školujemo buduće građane ove zemlje i kakvo nam je pozorište za decu i mlade, takva će nam biti i država u kojoj živimo. Prvo, postoji velika rupa u naslovima na repertoarima beogradskih pozorišta kada govorimo o teenage uzrastu. Deci nižeg osnovnoškolskog uzrasta namenjeno je pozorište za decu i sledeći stepenik su već predstave pozorišta za odrasle. Ovaj problem potiče od organizacionih i praktičnih teškoća u školstvu, a ne toliko od manjka inspiracije ili volje autora da se posvete pisanju i kreiranju za mlade. Neprekidna društvena sfera potiskivanja stvaralaštva za decu u drugi plan deplasirajuća je i demotivišuća, protiv čega se borimo prilično stihijski i neorganizovano. Pozorišta za mlade moraju da odgovore na ovaj izazov programskom koncepcijom koja se sada zaista tiče mladih određenog uzrasta. Ove pozorišne sezone uspostavili smo posebnu scenu, tzv. TEATAR U PELENAMA, u okviru koga ćemo svake godine izvesti po dve premijere za decu uzrasta do tri godine, kojima se do sada teatri za najmlađe nisu obraćali. Projekat se ispostavio kao izuzetno zanimljiv publici. Postavili smo sebi cilj da izađemo van granica naše države, što više i kad god je moguće, ne samo učešćem na festivalima. Dakle, operativni smo i na tom polju, bar što se tiče prostora Pokrajine. Jedna poznata holivudska izreka kaže: ,,I za najmunjevitiji uspeh potrebno je petnaest godina. Sve vreme imao sam podršku Sekretarijata za kulturu skupštine grada, ali sredstava ni tada nije bilo ni iz daleka dovoljno. Uspeli smo da nabavimo nešto reflektora, jedan polovni kombi, pa glumci više nisu morali na predstave po školama da idu gradskim prevozom. No, tek u drugom mandatu ovi ne samo moji napori počeli su da daju prave rezultate. Kušan, Lažeš Melita, r. Da bi se ovaj repertoar održao, u Pozorištu se stalno radi ubrzanim tempom. Probaju se nove i obnavljaju stare predstave, nekada se radi i dvadeset sati dnevno. Ujedno, pozorište za decu i mlade vidim i kao mesto susreta dece i mladih sa spoljnim svetom, ali i sa svojim unutarnjim svetom, tj. PROSEČNOST i STATUS QUO POSTAVLJANJE I OCENJIVANJE RADA UPRAVNIKA M. Po sopstvenom mišljenju, jedini i relevantan sud dobrog i odgovornog vođenja pozorišta je, pre svega, umetnički kvalitetne predstave. Odgovornost je ogromna, jer raspolažemo budžetskim sredstvima koja vrlo obavezuju. Ali, to je tako u ljudskoj prirodi. Osim kuloarskih ocena i procena koje, složićete se, bilo da su pozitivne ili negativne, ni za koga nisu dobre, neke ozbiljnije sistemske procene i evaluacije našeg rada gotovo da nema. A kada ste upravnik pozorišta za decu, onda ti tzv. U takvim okvirima ni upravnik ne može mnogo. Istina je da nijedna ovakva ocena nije i ne može da bude egzaktna, kao što ništa u umetnosti i ne može da bude. S druge strane malo je savremenih autora koji aktivno rade za mladu publiku. NARUČIVANJE ORIGINALNIH DRAMSKIH TEKSTOVA? Stoga smo poručivali tekstove kad god smo to mogli. Znalci su nešto drugo. A njima je zanimljivo i privlačno sve što ih se tiče, bio to Šekspir, Čehov, Vedekind, Breht ili neki savremeni autor. Istovremeno, to je specifična publika pre svega zbog posebno osetljivog perioda u procesu odrastanja i sazrevanja. TINEJDŽERSKA PUBLIKA — TEME I ESTETIKE M. Bojim se da, za sada, svi samo deklarativno podržavamo potrebu da igramo i za ovaj uzrast, ne znajući šta i na koji način prići toj deci koja su i sama izgubljena. RAZGOVORI SA DECOM POSLE PREDSTAVA NASTAVNICI, PSIHOLOZI... Takvi razgovori uvek su uzbudljivi i iz njih i jedni i drugi puno učimo i o pozorištu i o životu. U to smo, posle četiri velike turneje po gradovima te zemlje, mogli i sami da se uverimo. Što se nas tiče, ovakve razgovore organizovali smo kad god je za to bilo prilike. Organizovali smo, zajedno s ostalim pozorištima za decu i mlade, i seminare na kojima smo na tu temu vodili iscrpne razgovore i sa nastavnicima. Ipak, da bi ovo i kod nas postalo ustaljena praksa, potrebna je šira sistemska akcija i države i društva. Važan je način na koji o njima progovarate, i pronalaženje prave perspektive iz koje posmatrate temu kojom se bavite. Podsetimo samo da je, između ostalog, ugasila i olimpijski plamen na Univerzijadi u Beogradu 2009. Eksperiment sa formom u okviru toga je uvek dobrodošao. PRIMAMLJIVI NOVI MEDIJI KAO KONKURENCIJA POZORIŠTU I. Pozorište kao živ organizam verovatno će još dugo biti s druge strane ulice raznih dugmića i čipova. Određeni tip igara oranizovan je veoma zahtevnom režijom. Dikens, Oliver Tvist, r. ZAŠTO MLADI U SRBIJI NE VOLE DA IDU U POZORIŠTE? A nisam sigurna da ne vole. Ako ne vole pozorište, verovatno ih je neko vodio na pogrešne predstave… Milan Marković, Pazi vamo, r. Pozorište za mlade je ređa kategorija u Srbiji. Pozorište za decu u Srbiji je razvijenije od pozorišta za mlade. Zašto je to tako? Jednostavno, takav je zakon tržišta. Deca su veliki potrošači, tako da čak i malo privatno pozorište za decu može lako da opstane na tržištu. Mlade, u pubertetu i srednjoškolce, teže je privući u pozorište, a kod profesionalnih pozorišnih autora verovatno postoji nezainteresovanost za teme koje se tiču mladih ili strah, kao i neusmerenost finansija državne i lokalne uprave u pozorište za mlade. Forma i teme pozorišta za decu su mali problem u Srbiji. Predstave su uglavnom zasnovane na dramskom tekstu, POZORIŠTE ZA DECU I MLADE U SRBIJI? Malo je eksperimenta i hrabrih pokušaja. Često je osnovni cilj da se deca zabave, a ne da im se ponudi specifična autorska poetika. U Beogradu je ipak mnogo veća ponuda i postoje raznoliki pozorišni pristupi. Ova tema zahteva podrobniju analizu. Sve zavisi od repertoarske politke svakog pojedinačnog pozorišta, pa je, u tom smislu, situacija šarolika, ali makar kada je Beograd u pitanju, sa sigurnošću mogu da kažem da je ponuda veoma raznovrsna i da onaj ko traži dobro pozorište za decu i mlade, može da ga pronađe na nekoliko mesta i u raznim formama, što je predivno. A posebno podržavam projekte i institucije koje se bave radom sa lokalnim zajednicama kroz pozorište za decu i mlade, što je vrlo lepo ali, nažalost, i vrlo retko. Atila Antal — Mislim da će se odgovor naći u daljem tekstu... Imam utisak da dečje pozorište ima ulogu nužnog zla... Međutim, kad se radi u pozorištu, neminovno je misliti i na publiku, bez koje ono i ne postoji. Predstava nema klasičan pozitivan kraj. Jednog dečaka iz CENZURA I AUTOCENZURA? Ljudi koji su gledali generalne probe počeli su da komentarišu kraj predstave i da zameraju zašto nije pozitivan, zašto nema naravoučenije i da li je kao takav adekvatan za decu. Rezultat tih razgovora bio je iznenađujuće koristan. U svakom od ovih pozorišta imao sam različito iskustvo. Nikada nisam osetio bilo kakav pritisak ili daleko bilo! Mikača da nisam suzdržavao, nego sam upravo puštao mašti na volju koliko god sam želeo. U pitanju je prva predstava novog cirkusa u Srbiji. Tako da smo se dosta vodili i tim iskustvom. S obzirom da je u pitanju futuristička avantura, inspirisali smo se savremenim igricama i crtanim filmovima. Tako da smo kod prvog izvođenja jedva čekali da vidimo reakcije dece i kako ona reaguju na ovakvu predstavu. S projektom Mapa Balkona Uzemljenje u Valjevu, sasvim je drugačije iskustvo. U pitanju je poseban projekat podržan od grada Valjeva, a takvi projekti su veoma retki u Srbiji. Imala sam dilemu da li da menjam zadatke, da li su oni suviše mladi za takvu vrstu performansa itd? U realizaciji ovih projekata nije bilo cenzure. Što se tiče autocenzure, ona uvek postoji. Propitujem sebe šta jeste, šta nije za decu? Mada, postoje i konkretne teme koje bih izbegavala kad su deca u pitanju. I to me, na neki način, frustrira. Toga u pozorištu za decu i mlade nema. Ili ste uspeli ili niste, i to vam se odmah, eksplicitno, stavlja do znanja. Osetila cenzuru — ne. Sprovela autocenzuru — da. Ponekad se desi da meni neke stvari, u mojim predstavama, deluju radikalnije nego publici za koju pravim predstavu. Ali to sve vrlo pažljivo proveravam više puta tokom rada. Da bih ih bolje razumela kao publiku, često gledam dečje predstave, slušam kako reaguju, šta pričaju? Što se tiče mlade publike, mladih u pubertetu i tinejdžera, njih se malo plašim. Pogotovo o tome koje su teme koje se njih tiču, i koji je način da im se priđe. Da, određena sredstva, teme, način tretiranja tema nisu za decu ili mlade. Da li im povlađujem? Sigurno da im povlađujem. Ali ne na nekom banalnom ili jeftinom nivou. Više se vodim time šta je ono što ja želim da im prikažem. Radim uvek isto, za sebe i ekipu pre svega. I to se najčešće ispostavi kao prava formula. Ja samo radim svoj posao. Imam utisak da je tako lakše i bolje. Da se lakše komunicira s decom. Jer, ona su isto što i ja. Samo imaju manje iskustva. To je cela razlika. Zato ono što meni nije jasno, ne pokušavam da razjasnim ni njima. Puštam da sve teče. I tako ide dalje. Po mom mišljenju taj stav je potpuno pogrešan. Ali gde je ta prelomna granica? Da li sa 12 godina još nisi dovoljno zreo da gledaš nago ljudsko telo, a sa 13 već jesi? Teme su tu da bi se obradile, a način kako će se one obraditi, koja će se sredstva koristiti daju mogućnost za mnogo veću kreativnost. Prikaz treba da bude samo toliko razumljiv, koliko je potrebno da služi kao podsticaj za dalje razmišljanje. Tu se, naravno, otvara šire pitanje o funkciji pozorišta uopšte, što ovde nemamo prostora da razmotrimo. Možda je najveća razlika u tome da je pozorište za odrasle i Aleksandar Kanjevac, Kneževi snovi, r. Ne bi trebalo da zaboravimo da je najvažnije da se igramo i kroz igru dođemo do nekih uvida i saznanja, kao deca... Preozbiljno shvatanje stvari je bar toliko nekreativno kao i potpuna neozbiljnost... Andraš Vereš, Baba Hola, r. Kada god sam neki napravio, pokajao sam se mnogo zbog toga. Treba ići svojim putem, makar bio i pogrešan. Sve može da se kaže svima, pa tako i deci, bez razlike. K — Predstavom SOS Planeta Zemlja zove! Kada radim bilo gde drugde, razmišljam iz sebe i polazim od sebe i kruga ljudi okupljenog oko predstave, a publike postajem svesna tek na premijeri. Ovde je stvar obrnuta, polazim od publike, a predstave postajem svesna tek na premijeri. To merilo, nažalost, često ne važi u pozorištu za odrasle, kao da smo naučeni da ćutimo i trpimo bilo šta što nam se servira, samo zato što je servirano u pozorištu. Ni oni to neće hteti da gledaju... A što se kompromisa tiče, mislim da je ta kategorija u umetnosti neprihvatljiva. Kada ja radim, gde god to bilo, trudim se da sam sebe iznenadim što je češće moguće. I dešava se da u tome uspem. Nikada se ne zna. Jednostavno, treba biti otvoren za nove forme, nove mogućnosti i njih koristiti sa smislom i po potrebi, ne po svaku cenu. Svaki element koji stvara pozorišnu stvarnost, predstavu, treba da se uzme u obzir i tako da se koristi. U tom smislu, pre bih govorio o istraživanju formi, nego eksperimentu. Postoje neka pravila rada u institucionalnim pozorištima koja dosta otežavaju bilo kakav pokušaj eksperimenta. Savić TEME I PRISTUPI? Za mlade je već drugačiji izbor tema. Mislim da pozorište kod najmlađih treba da neguje i razvija radoznalost, emotivnu i čulnu percepciju kao i kritičnost i osvešćivanje savremenih problema. To su, pre svega, stvari o kojima deca i ne treba ništa da znaju. Prvo što mi pada na pamet jeste dnevna politika. Meni je uvek zanimljiva tema smrti. Mislim da je ovo svakako tema o kojoj treba češće praviti predstave za decu i mlade. Pristup problemima iz ugla određenih ideologija i koncepata takođe je pogrešan. Bez suštinskog razumevanja problema i savremene teme su potpuno banalne i nebitne i nemaju pravo da budu predstavljene na pozornici... To važi i za predstave za decu i za odrasle. Kao što sam već više puta rekla, važno je samo na koji način to radimo. Važan je samo način obrade. DECA U POZORIŠTU ZA DECU? S obzirom na tako važnu temu današnjeg odrastanja, bilo mi je značajno da saslušam njihova iskustva vezana za nasilje u svom okruženju. To mi je uvek bilo artificijelno i nikada nisam mogao s tom igrom da se saživim kao publika. U poslednjoj predstavi koju sam radio, želeo sam da imam jednog dečaka koji bi imao svoju ulogu, ali sam odustao od te ideje pre nego što smo krenuli da radimo. Na taj način se razvija potpuno drugačija situacija, koja koristi događajni karakter pozorišta... Možda bi u drugim situacijama bilo opravdanije raditi sa decom kao glumcima, ali to uvek zavisi od date predstave. Takva vrsta rada svakako je plodno polje za istraživanje... DIDAKTIČNOST PO SVAKU CENU? Ne znam da li to potpada pod didaktiku. Jedino se bojim dosade. Ne bežim od didaktičnosti ukoliko je dobro obrađena. Svaka zanimljiva i dinamična priča pije vodu, sve ostalo ne. Kako su živeli srećno? O tome niko ne govori. Gledamo razne strahote sat vremena i onda, na kraju, na neki čudnovat način sve se razreši i svi koji treba da budu srećni su srećni, a svi koji su to zaslužili, biće kažnjeni. Kao da se na neki način onda poništi sve ono o čemu se prethodno govorilo. Ignjatović sa gostovanja na Tajvanu ukazuje na osnovnu lažnost osnovnog problema... Međutim, kroz umetnički prikaz onog što je stvarno, ali jako često crno u ovom svetu, možemo da pripremimo i mladu publiku na izazove s kojima će se sresti. Umesto didaktičke polarizacije, treba im pružati informacije i osećanja koje mogu da ponesu i obrade na nekom višem nivou. Zato je njegov programski fokus na istraživačkoj scenskoj praksi1 u to vreme bio posebno važan — britansko pozorište je tada, u ogromnoj meri, bilo zatvoreno za inostrane uticaje, inzularno, vrlo čvrsto utemeljeno na tradiciji dramskog teatra. Festival U istoriji ovog festivala predstavljeni su radovi autora kao što su Marsel Marso, Žak Lekok, Lindzi Kemp, Theatre de Complicite itd. U ovom tekstu analiziraćemo tri predstave koje su prikazane na 33. Bolze, Drvo i perje, MPTA, Fr. Predstave se najčešće izvode na klasičnim teatarskim scenama, ređe u šatorima, mada ima i takvih slučajeva. Kao radoznali amateri, obojica su učestvovali u cirkuskim radionicama; prvi je bio zainteresovan za vožnju bicikla s jednim točkom, a drugi za žongliranje. Pokret i gest u novom cirkusu se ohrabruju da stoje sami za sebe, što novi cirkus otvara prema koreografskim umetnostima. Ovaj mobilni objekat je kao mala Zemlja. Uz svu kritičarsku dobronamernost, zaista je teško da se u predstavi razazna narativ koji bi je doveo u bližu, značajniju vezu sa Štajnbekovim delom. Ideje koje predstava postavlja su i dosta opšte — ona prikazuje aspekte značenja međuljudskih odnosa, pri čemu retko daje neko novo tumačenje ili se igra konvencionalnim modelima. U poređenju s obe predstave kojima smo se u ovom tekstu bavili, Urbani zečevi znatno su složenije, lucidnije osmišljeno i ostvareno delo nove cirkuske umetnosti. Zbog svesti o znatno većim potencijalima novog cirkusa, visokim umetničkim dometima koje je postavila Šilingova predstava, između ostalog, ni Bašta ni Drvo i perje nisu nas previše impresionirale. Kafki nikada nije dosadilo da od životinja osluškivanjem saznaje zaboravljeno. To takođe znači i povratak pozorišta ritualu, o čemu ćemo govoriti malo kasnije. Blede dalje piše o Nađovoj minijaturi Jezik ptica, gde je odnos čoveka i ptica bio značajna tema interesovanja. Ovaj motiv ispoljava se na prilično kontradiktoran, ili bar ambivalentan način. Oto Tolnai, Nađov blizak prijatelj, pesnik i autor čija su dela bila tekstualna polazišta ili inspiracija Nađovih predstava npr. Kao i u ranijim Nađovim predstavama, ideje se ne izražavaju rečima, već se artikulišu kroz crteže, apstraktne Mirjam Blede, Nađove grobnice, Clio, Beograd 2007, 130. Walter Benjamin, Eseji, Nolit, Beograd 1974, 255. Živa, improvizovana Selevenjijeva muzika pokreće Nađove misli i osećanja koje on prvo izražava kroz apstraktne crteže. Oni nastaju tokom same predstave kroz posebnu tehniku koja uključuje uzbudljive svetlosne efekte i projekciju senki njegovog tela na belo platno iza koga se Nađ nalazi. Nakon uvodnih scena u kojima Nađ likovno izražava ideje i osećanja, sredstvo ekspresije postaje njegovo telo. Takođe, lakoća ptica, njihova sposobnost da poleću, lete i sleću s neizmernom lakoćom, njihove bezbrojne mogućnosti igranja sa silom teže, mogu biti ideal igrača, otelotvorenje težnje da se prevaziđu fizičke granice. Životinja je uvek istinita, ona ne zna šta je predstavljanje. Njena snaga ističe istinitost ili neistinitost Predstava je prikazana na 40. Njeno prisustvo osvetljava, jača ili baca senku, ali deluje na ljudsko prisustvo. Zatim tako nastavlja da pleše i pravi simboličke pokrete, u krajnjoj fazi svog preobraženog tela. U predstavi se suptilno sugeriše 17 18 da su naši životi u ovim telima prolazni, iščezavajući, da su samo jedna od brojnih stanica na dugom kosmičkom putu. Slobodan protok, neprekidno prelaženje iz jednog jezika u drugi, iz jedne teritorije u drugu, spekulisanje o sistemu istih vrednosti. Festival, slično Sterijinom pozorju ili Marulićevim danima, okuplja najbolje produkcije nastale po domaćem dramskom tekstu ili adaptaciji slovenskog književnog djela. Ove godine najboljom novom dramom ocijenjena je Shocking Shopping Matjaža Zupančića. Kako ljubljanska Akademija za gledališče, radio, film in televizijo AGRFT nema studij dramskog pisanja, odnosno na odsjeku dramaturgije ne postoji praktični dio na kojem bi se učilo dramsko pisanje, Teden slovenske drame od 2004. Brojka od 37 predstava prijavljenih na Festival, temeljenih na slovenskom tekstu, impresivna je za malu kazališnu sredinu. Streleca romantična je povijesna slikovnica Trsta i sudbine Slovenaca u njemu. Zanimljivo, sve tri nastale su na klasičnim slovenskim dramama. Žabe Gregora Strniše spadaju u sam vrh slovenske dramske književnosti druge polovice dvadesetog stoljeća. Lorenci, Mestno gledališče, Ptuj ralnog kapitalizma i tajkuna koji vladaju svijetom tranzicije. Projekt koji koristi multimedijalnost, projekcije i video komentare izrazito je konceptualno osmišljen i dosljedno proveden. U zaključku vrijedi naglasiti da je 41. Prva od njih svakako je raznolikost i bogatstvo estetika i redateljskih poetika. Očito je da ne postoje trendovi i redatelji koji ih slijede, suvremeno slovensko kazalište obilježavaju jaki redatelji s vlastitim kazališnim vizijama i spremnošću da ih kompetentno postave na scenu. Prve četiri generacije dramaturga primane su svake druge godine, a od 1967. Studij dramaturgije obeležila je ličnost Josipa Kulundžića, utemeljivača ove katedre. Od 1963, filmski i televizijski scenario predavaće Ratko Đurović. U prvoj dekadi pojaviće se još četiri nastavnika, čije delovanje će obeležiti studij dramaturgije: Ljubiša Đokić 1962 , Slobodan Selenić 1965 , Jovan Hristić 1967 i Vladimir Stamenković 1968. JOSIP KULUNDŽIĆ KAKO IZUČAVATI PISANJE DRAME KADA SAM SE, 1960. Njegov udžbenik Tehnika drame rezultat je dugogodišnjeg praktičnog izučavanja dramaturgije sa studentima i jedan od najznačajnijih sistema tehnike drame koji je do danas stvoren. Opet po ugledu na Bejkera vezivao sam teorijska izlaganja za materijal studentskih vežbi. Navešću jedan od mnogih primera. Kada je, krajem druge godine, u obliku skripata bila izdata Bejkerova knjiga Tehnika drame, a sledeće, 1964. Sa stanovišta tehnike dramskog stvaralaštva, dramaturgija predstavlja skup uputstava o posebnostima načina pisanja dramskog teksta za različite nedijume saopštavanja, tj. Imajući u vidu ova tri značenja dramaturgije, zaključili smo da ova disciplina može da bude deo: 1 literature, 2 režije, 3 stvaralačkog postupka i 4 pozorišne prakse. BELEŠKA O AUTORU: JOSIP KULUNDŽIĆ Rođen 1899. Studirao medicinu i filozofiju, a od 1922. Bio je prvi urednik časopisa Scena. Pedagoškim radom na Akademiji bavio se od 1950. DRAGOVAN JOVANOVIĆ Kad bi svi leptiri — drama Neobuzdani mladić — filmski scenario OGNJEN LAKIĆEVIĆ Mera za meru — eseji Zamisli beli krug — filmski scenario JOVAN MIHAJLOVIĆ Kiše profesora Noja — drama Daljine — filmski scenario SLOBODAN NOVAKOVIĆ Hajduci — dramatizacija Nož u leđa aktivisti — šaljiva igra Snežana — filmski scenario Četiri portreta — 5s5X 1966. Šinda — esej NOVICA SAVIĆ Na sporednom koloseku — drama Prepuštena sebi — filmski cenario MIRJANA SRETENOVIĆ Lavirint — drama Žerom i Alisa — filmski scenario Film — umetnost ili droga — esej MILADIN ŠEVARLIĆ Gde je istina? PREDRAG PERIŠIĆ Mamin sin — drama Povratak kući — fimski scenario 1968. PREDRAG GOLUBOVIĆ Volite li Pariz? MIODRAG NOVAKOVIĆ Auto stoper — TV igra Susret — filmski scenario Šta je estetika — esej Apsurd kao tradicija — esej 1970. Čitano u ključu rodne nelagodnosti, dramsko delo Tenesija nom krovu i Tramvaj zvani želja. Ukleti umetnik Sebastijan Venabl rekonstruiše identitet svoje rođake Ketrin tako što će je pretvoriti u kvaziumetnički objekat čija je misija da postane predmet želje onih muškaraca koji su predmet Sebastijanove želje. A opet, fluidnost rodnih identiteta može da odvede u opasno zastranjenje. Vilijams je umro februara 1983. I JOŠ PONEČEMU 1940. Zajedno s Helom Wulijuoki piše komad Gospodin Puntila i njegov sluga Mati. Drugog februara, Frenk Sinatra ima u Indijanopolisu debitantski nastup s orkestrom Tomija Dorsija; u istoj nedelji, premijera Diznijevog dugometražnog crtaća Pinokio. Nastavlja se, takođe, ispod maske velikih zbivanja, ideološki rat do faktičkog istrebljenja. Britanske trupe prave seriju protivnapada u Libiji! Između kapitulacije Jugoslavije, sedamnaestog, i predaje Grčke, dvadeset prvog, u ciriškom Schauspielhausu, 19. Nemačke snage nastavljaju lak prodor kroz zapadnu Rusiju i Ukrajinu, a sedmog jula komunisti počinju oružani otpor u okupiranoj Srbiji. U Kragujevcu, 19, 20. Za razliku od prethodno pomenutih, Verner Hajzenberg, koji je ostao lojalno u domovini, 26. Sledećeg meseca, Nemci bombarduju Bat i Ekseter. Jan Kubis i Jožef Gabik, članovi češkog pokreta otpora, 27. Staljingradska bitka Posle zauzimanja Rostova, 23. Nemački korpusi, naime, 2. Premda uz velike borbe dostižu 11. U atmosferi takvih nada i očekivanja, u Njujorku se 26. U Dobrom čoveku iz Sečuana, siroti B. Nismo ga našli, mada smo tražili svuda. Trebamo li drukčiji svet? Kao urednik Redakcije muzičkog programa TV Novi Sad. DVA PARADOKSA I DVE DRAMATURGIJE Činjenica je, možda nedovoljno poznata, da operska režija spada među najmlađe umetnosti. Paradoksalno, ali je tako. Gotovo sve operske krize bile su zasnovane na borbi jednog od operskih tekstova za prevlast nad drugima: Gluk je insistirao da muzika bude podređena dramskoj radnji, Mocart se zalagao da poezija bude poslušna kći muzike, a Vagner za prvenstvo drame. Naše je vrijeme pomakom umjetničkih shvaćanja od svih oblika doslovnosti... Budući da se ispunjenje tih mogućnosti i imperativa mora vršiti nezavisno ili čak suprotno od svih eventualnih scenskih indikacija autora... Prvi problem s kojim se reditelj sretne je operski libreto. Ali ne biva tako. O čemu je ovde reč? Najpre o tome da odnos dramaturgije operskog libreta i odgovarajuće dramaturgije partiture nije konstantan. Te dve dramaturgije mogu da budu istoznačne, mogu da kontrapunktiraju ili da budu i suprotstavljene jedna drugoj. Zato dramaturška intervencija u jednoj, podrazumeva krajnju obazrivost u odnosu na moguće reperkusije u drugoj. Prema tome, operske kuće se nalaze pred jednim problemom. U pitanju je preživljavanje. Kako bi se mogao privući taj ljubitelj, zasićen na muzičkom i zvučnom planu, sem ako mu se ne ponudi jedina stvar koju snimak ne može da mu pruži: predstava! Tu partitura komanduje svačim. Tu je partitura, u stvari, činilac koji određuje formu, ritam, pa sve do slike... O svemu tome se stara partitura, odnosno muzika, a ne libreto. A to telo je predstava... To je to — misliti počinjući od partiture. Bruk, Niti vremena Ibidem Hélčne Delavault Carmen. Što su oba odabrana saradnika Francuzi sasvim je prirodno, ali nije odlučujuće. Foto Alan Kleinberg rodno, skoro kao generacijska obaveza. Polazeći od Merimeove novele... Mejak i Alevi, dvojica slavnih libretista, i Bize, mladi i sjajni kompozitor, stvorili su operu izbacivši iz nje sve što je podsećalo na Goju. Taj problem je, istina, implicite, naznačen već u prvobitnoj operskoj verziji, ali tamo kod Mejaka, Alevija i Bizea Karmen ga razrešava plaćajući životom ono što je odabrala srcem i telom. Film Tajne Karmen Les secrets de Carmen , dokumentarac o nastajanju predstave Tragedija Karmen, imao sam takođe priliku da vidim. Naziv filma potiče otuda što Bruk nerado dopušta bilo kome da prisustvuje njegovim probama, a ovaj dokumentarac upravo je redak izuzetak. Oni se, pogotovo ne u tolikom broju, ne pominju u Merimeovoj noveli. I još nešto, suštinskije. Ovom spisku treba dodati još i autora ukupnog dizajna — Žorža Vakeviča Georges Wakhevitch. Minimalizaciju broja izvođača, koju su započeli Bruk i Karijer eliminacijom horova i nekih vokalnih solista, sledio je i Konstan izostavljanjem baletskih numera18 i kameralizacijom orkestra. U tom pogledu, Konstanov saradnički udeo, u zajedničkom projektu Tragedija Karmen, nemerljiv je. Rekao bih da je, u kreativnom smislu, nadgradio zahteve koji su bili postavljeni pred njega. Nešto manji broj numera koje su, takođe, preuzete u celosti 4 , dobile su nova 19 mesta u priči, delimično izmenjene aktere i konotacije. To je ta arija i tako to biva kod Mejaka—Alevija—Bizea. U Bruk—Karijer—Konstanovoj verziji ova scena dobija znatno dramatičnije, pa i tragičnije obrise. Tri meseca nakon katastrofalnog neuspeha, 3. Pred premijeru u Beču, 23. Između njih dvojice dolazi do fizičkog obračuna u kome Hoze usmrti Zunigu. Kod Bizea ovaj sukob odigrava se u istom činu, posle arije s cvetom, bez smrtnog ishoda je i njime se okončava drugi čin. Kod Bizea Eskamiljo dolazi u istom činu, ali pre zavodničke pesme i igre Karmen. Hélčne Delavault Carmen , Tapa Sudana Garsia , Agnčs Host Michaela. Foto Alan Kleinberg Ova scena, šturo opisana, na filmu predstavi pleni emotivnim nabojima, situacionim iznudicama, ubedljivom glumom, pa i surovošću postupaka. Drugi put slušamo ritmičko pulsiranje harmonske osnove ove muzičke teme u transkripciji za klavir u toku dvoboja u kome muž Karmen, Garsija, nalazi smrt. HOZE: Treba da krenemo. KARMEN: Da, vreme je. Oni, kao u transu, traže mesto na kome je sve počelo, gde je Karmen prvi put gledala u karte. U trenutku kada Hoze, tupim udarcem šake u zatiljak, usmrti Karmen, solo violončelo smenjuje solo timpan. To i jeste i nije tačno. Karakteri su isuviše kompleksni i depresivni. U njegovoj adaptaciji iste scene deluju sasvim drugačije, a za popularnu operu, kao što je Karmen, to nije mali rezultat. Bruk nam vraća jezu i uzbuđenje koje je imala publika kada je prvi put gledala Karmen. Kod njega ne dominira španska, nego romska tema... Kako se može biti slobodan ako je sve zapisano? Svojom smrću ona upravo to čini. U vezi sa Tragedijom Karmen možemo se zamisliti nad posledicama kameralizacije Bizeove opere... Ovo je, svakako, samo letimičan uvid u dalje scensko egzistiranje Brukove adaptacije. U pravcu prilagođavanja operskog dela dramskom pozorištu dalje se, verovatno, ne može krenuti. Ruka se pomalja iz hrpe krpa nudeći vojniku kartu za igranje. Cigankine karte su poruka sudbine. Sudbina vojnika i sudbina devojke su iste: ljubav i smrt... Bruk zove svoju predstavu Tragedija Karmen. Iako sadrži Bizeovu muziku, nikad nije operska... Duša se rasprskava u pesmu kao telo u ples. Međutim, pravih sledbenika još nema ili su retki i nedovoljno odlučni. Što više — to bolje, pre svega za operu. Piter Bruk: Niti vremena, Zepter Book World, Beograd 2004. Đorđo Streler: Režija opere, kakav problem! Estetika operske režije I—II, Madlenianum, Beograd 2003. Giorgio Bizet: Carmen, opera completa per pianoforte, G. Novak, Opera u doba medija 30 Odavde, prirodno, izuzimam eksperimente iz postistorije opere, počev od čuvenog F. Najizrazitiji i umetnički najvredniji primeri su opere Albana Berga Vocek i Lulu. Čistota forme koja će biti ispunjena novim sadržajem bio je osnovni cilj kome su težili. R, Rajsova Računska mašina... Iako je imao ovakav stav prema operskoj umetnosti, Bruk se ipak povremeno i s uspehom prihvatao režiranja opera — Figarova ženidba i Boris Godunov u Kovent Gardenu, Faust i Evgenije Onjegin u Metropolitenu i mnoge druge. U tom smislu, libreto Voceka pripadao bi najviše subjektivističkoj struji ekspresionizma koja akcenat stavlja na čovekovu dušu kao odjek univerzuma. Bihnerova priča poslužila je za operu u čijoj je strukturi razbijenog ogledala kako je naziva Žan Divinjo narativnost ustupila mesto fragmentarnosti. Sva dublja značenja dala je muzika. Scena vašara ismeva Vojceka aluzijom na dresiranog majmuna koji je takođe žrtva medicinskih eksperimenata. Visoki zahtevi koje postavlja pred izvođače stvorili su izvestan otpor prema ovoj operi, ali Vocek se održao na repertoaru svih uglednih operskih kuća. Vocek je završio jedno razdoblje u operskom stvaralaštvu. Prva: zasićenje u kompozitorskom izrazu. Fragmentarna struktura Bihnerove drame izražena kroz slike, u libretu je organizovana u tri čina sa po pet slika. Povezane su interludijima, jer se scenografija neprekidno menja. Tako je prevaziđen problem berlinske premijere drame Vojcek koja se odigrala samo mesec dana posle praizvođenja u Minhenu. Potpuni krah predstave bio je neminovan, jer je publika isto vreme morala da provede zureći u zavesu iza koje se menjao dekor koliko i gledajući prizore na pozornici. Oštri zagovornik čistote forme, u skladu s principima nove bečke škole, posebno je insistirao na preciznosti kada je u pitanju pisanje za glas. Uvođenje tehničkih inovacija bilo koje vrste nije smatrao modernizacijom opera. U tekstu pod naslovom Postoji li dalja evolucija opera? Ono će biti toliko orijentisano ka budućnosti da će tada moći da se govori o čistoti njegove egzistencije — o evoluciji opere... Ostala je samo pesma, kao katarza, pročišćenje, sublimacija patnje i zamena za sve što je čoveku uskraćeno. Pesmu koja je imala tako važno mesto u Bihnerovoj dramaturgiji, razumeo je i preuzeo Berg. Njen zvuk i smisao u pozorištu imaće na umu i Bertold Breht. Setimo se samo oporog Songa o topovima ili Od čega čovek živi iz Opere za tri groša4. Mister Meki ima nož svoj, pištolj, bombu i strah moj... Društveno angažovani ekspresionizam E. Tako je metod hronike postao radije korišćen od klasične konstrukcije fabule. U trenutku kada je izbio Prvi svetski rat, izgledalo je da su za umetnost iscrpljene sve antiutopijske vizije budućnosti. Veliki uspeh komada rađenog prema Prosjačkoj operi Geja i Pepuša na premijeri u Berlinu 1928. Libreto opere napisan je prema noveli N. Ljeskova 1831— 1895 , ruskog pripovedača bliskog Turgenjevu. Dodir Zolinog naturalizma stvorio je novelu širih značenja. Šostakovič je krenuo od tačke na kojoj je naturalizam u operi stao sa Jenufom Leoša Janačeka 1854—1928 iz 1902. Erozija morala i Sibir kao rešenje za krive i nevine, prevarene i lažno optužene, očajne i beskrupulozne zločince, sve to sklapa se u veliki mozaik staljinističkog vremena. Izrazito naturalistički elementi prisutni u Ledi Magbet... Pobuna Katarine i Sergeja pobuna je i protiv malograđanskog života, feudalnih zakona o posedovanju žene, staljinističkih kvazi sloboda radnog čoveka, konačno i pobuna protiv kazne, jer Katarina bira smrt umesto progonstva. Poslednja redakcija opere je iz 1963, pod nazivom koji je danas poznatiji — Katarina Izmailova. Sergej je progonstvom izgubio slobodu koju zapravo nikada nije ni imao. Opera je nastala 1950. Tema je učinila da opera ubrzo posle prvog izvođenja u Filadelfiji 1950, postane poznata i često izvođena na svetskim operskim scenama. Glavna junakinja kroz sva tri čina kao refren ponavlja svoje ime. Taj monotoni pripev Magda Sorel, Magda Sorel... Mađioničar Nik Magadof jedini je prisutni optimista koji svojim trikovima pokušava da popravi raspoloženje prisutnih, ali bez uspeha. Ni iz ove čekaonice nema izlaska. U Konzulu srećemo jedan od elemenata vrlo bliskih ekspresionistima: upotrebu vesti s radija i novinskih naslova. Slično kao u Tolerovoj drami Slučaj Hinkeman, do njih stižu samo kratke, isprekidane rečenice koje više liče na slogane i, u suštini, ne znače ništa. Ekspresionizam se slomio na idealističkim utopijama. Otvoren novi noćni klub. Jevreji masakrirani u Galiciji. Hiljde izgorele u plamenu. Selenić, Dramski pravci dvadesetog veka, Beograd, Univerzitet umetnosti, 1979. Zanimljivo je još jedanput podsetiti se s koliko određenosti je Berg birao libreta svojih opera i koliko je iščuđavanja izazivao u očima okoline njegov rad na operama Vocek i Lulu. U jednom tekstu iz 1945. Konzul je možda poslednji pokušaj da se u okviru starih formi traga za novim izrazom u operskoj umetnosti. Žan Kokto napisao je neku vrstu scenarija za ovaj spektakl, a impresario je trebalo da bude Sergej Đagiljev. Zatim žrtveni ritual vršenja nasilja nad tuđim telom Hermana Niča u Orgy Mystery Theatre. Ako se Švarckogler usredsredio na vlastito sakaćenje, Nič je koristio tela drugih. Žak Ransijer protumačio bi ovaj primer izvođačkog preokreta kao rezultat jednog od dva paradigmatska odnosa oličena u Brehtovom epskom pozorištu i Artoovom teatru surovosti. Međutim, da li je izvođački preokret stvarno emancipovao gledaoca? Prema tome, ontološka analiza ne obezbeđuje osnovu za privilegovanje predstava uživo kao opozicionog diskursa. Alisa u Zemlji zatvora Prvi primer je predstava iz 2009. U visoko izvedbenom obliku stalno se obraća publici i rekonstruiše stvarne istorijske događaje: političke demonstracije 2006. Taj spoj stvara nelagodnost u publici. Istovremeno, publika se preoblikuje i dolazi u stanje koje je otuđeno od svakodnevnih društvenih normi. Ideja nastaje u predstavi i kroz predstavu, kroz čin pozorišnog predstavljanja. To je prva tačka koju reformatori pozorišta dele sa obezvređujućim pedagozima: ideja jaza između dva položaja. Emancipovana zajednica je u stvari zajednica pripovedača i prevodilaca. The Theater and its Double. New York: Grove Press, 1958. Liveness: Performance in a Mediatized Culture, 2nd edition, London: Routledge, 2008. Stanford: Stanford University Press, 2005. Performance, A Critical Introduction, London, New York: Routledge, 1996. Ästhetik des Performativen, Frankfurt am Main: Suhrkamp, 2004. Stanford: Stanford University Press, 2000. Taj dramski korpus odiše velikim posttraumatskim sindromima ali iznenađuje i svojom energijom; uostalom Enco Korman Enzo Kormann je uvodni tekst programa festivala 2006. Neosporno, ovi poslednji su prisutni onda kada pogled treba da se usmeri na patnju11. Metafora porodice vuče Svakako jedan značajan izuzetak: Pad Biljane Srbljanović 2000 , ibijevska parabola na bračni par Milošević. Quelles conséquences pour l'enfant? Actualités cliniques et humanitaire, op. Des mots et des hommes, Pariz, Fayard, 2004, str. Više komada je tako koncipirano i služi se metaforom paklenih krugova: Mamu mu jebem ko je prvi počeo? Bog nas pogledao — Šine 2000 Srpkinje Milene Marković ili Porodične priče 1998 Srbljanovićeve još su bliže tome, jer na sceni prikazuju niz vrsta nasilja čije su žrtve žene i deca. Srbljanović, deca koju tumače odrasli igraju se odraslih i počinioci su niza ubistava; kod M. Marković, uostalom, sam čin nasilja gotovo nikada se ne prikazuje. Tako simbol kruga istovremeno govori o ponavljanju, zatvorenosti u traumatizam, i njegovoj suprotnosti: o energiji širenja centripetalne sile i pokušaja obnavljanja. U Barbelu, o psima i deci, koji je B. I tu opet izgleda da se rukopis razvija poput komentara oko traume, nastojeći koliko da je iskaže toliko i da se odupre njenom smrtonosnom dejstvu. Energija u vidu prigovora Ali jedan od najčešćih hibrida u ovome pozorištu insistira na postojanju humornog i prazničnog; i baš u tome, kako Boško Milin naglašava, i jeste bitna razlika ovog dramskog korpusa i engleskog pozorišta46. Dramaturška hibridnost i sklonost ka grotesci oslobađaju ovo pozorište simptoma astenije karakteristične za ratnu traumu51. Tako pozorište ne postaje mesto procesa, već zahteva za procesom. O komičnom i o bolu u savremenom dramskom rukopisu u kome analizira opsežan korpus savremenih evropskih tekstova. Dejan Dukovski, Mamu mu jebem ko je prvi počeo? Actualités cliniques et humanitaire, priredio Francis Maqueda, ed. Quelles conséquences pour l'enfant? Scena će obeležiti pola veka izlaženja. Naredni brojevi časopisa donosiće tekstove kao izbor iz više od 6500 objavljenih napisa. HELMAR HARALD FIŠER KAKVE SU USPOMENE GLUMACA NA NJIHOV RAD U TREĆEM RAJHU? Danas ovu ulogu igra Marijana Hope. To je bila prava rečenica. Da li pozorišni stvaralac gubi na snazi i koncentraciji ako se okrene realnosti izvan pozorišta? Njegov izdavač mu je dve nedelje ranije, 5. Šta bi na sve to rekle žrtve i šta bi morali da misle njihovi potomci? Neomiljena stvarnost se umesto toga procenjuje na osnovu sjajne prošlosti, a iz toga treba učiti. Šta mi je više trebalo? Najviše mi se sviđala mala značka koju su svi nosili. Ovde čvrsto tvrdim: ja sam apolitična. Imala sam 26 godina. On bi želeo da se odlože planovi koji se tiču Šekspira i Šoa. Pljuštale su nagrade i ordeni. Teško je bilo odoleti enormnom društvenom ugledu. Trg ispred bioskopa bio je dupke pun. U otporu sa rečima otpora? Nacisti: to su bili oni drugi! Nacisti: to su bili oni drugi. Ona me je napravila ovakvim kakav sam. To je najjednostavnije rešenje. Danas bi smislenija od ove stvari bila jedna manje protivrečna forma razmišljanja. Da li je to zato što se čovek i inače plaši svesnosti? Zato što strepi od otkrivanja, raskrinkavanja? Postaje imun na svoju sposobnost snimanja stanja stvari. Kako su svesni ljudi u Nemačkoj mogli da prihvate tako kompromitujuću podršku? Zašto srce ima visok umetnički ugled? Činilo mu se da se talenat prodaje ispod cene, iznajmljuje po volji svakome ko je platežno sposoban i stavlja na raspolaganje svemu, pa čak i najprljavijim stvarima. On svojim putem nije išao površno. Nije nepromišljeno prihvatao angažmane. Na kraju je u leto 1933. Georgeu, koji je 1946. Borio sam se za sopstvenu ravnopravnost u nesreći i prepaćenom jadu. Osećao sam se kao rušilac mira koji se vratio kući. I prožet je svojom pravednošću. Osim toga, bili smo suviše velike kukavice da bismo se suprotstavili smeđim hordama. Za to postoji samo jedno opravdanje: tada još nismo znali da ćemo posle sloma iz anketa saznati da su to sve bili samo bezazleni saučesnici! Ankete je trebalo ispunjavati tada, na početku doba nacizma. Tada, a ne tek pošto je ono prošlo. Brigite Mira u svojim sećanjima Mala ženo — šta sada? Nemci su ovu partiju izabrali. Nalazim da je zanimljivo što se danas pri pomenu ovog doba govori samo o nacistima. Stid ili bar žaljenje većina njih nije osetila ni kasnije. A tada se mora lagati, lagati, i opet lagati! Ona je, naprosto, fascinantna. Imala je tada oko 80. I bila je — prelepa. Početkom ove godine, tačnije: 13. Među bivšim jugoslovenskim republikama u kojima je nastupalo njeno pozorište, nalazi se i Makedonija. Elen Stjuart je 1961. Pozvala ga je u svoje pozorište. Tamo je njegova — transponovana — Trilogija postala jedna od ključnih predstava trupe La MaMa. Pozorište La MaMA osnovano je 1961. Njena prvobitna namera bila je da omogući prostor za brata inače dramskog pisca i njegove prijatelje, u kojem bi mogli da izvode svoje komade. Elen Stjuart je, lično, u prvim godinama, često stajala ispred ulaza u Teatar, pozivajući publiku na predstave. Postavljala je, komponovala, režirala i pisala libreta i držala predavanja širom sveta. Tada je i dobila nadimak Mama. Bila je rani gost Bitefa, prvi put je gostovala u Beogradu na našem drugom pozorišnom skupu. Ostala je naš veran prijatelj do poslednjeg dana. Velika saznanja sticali smo od nje, posebno pre desetak godina kada je na Kalemegdanu postavila Cara Edipa. Tada je još jednom pokazala koliko je veliki reditelj. Otkrivala je reditelje, glumce, pisce i pružala im šansu da na najbolji način predstave svoj scenski izraz. Dobila je i prestižno francusko priznanje reda viteza umetnosti i književnosti, kao i najviše ukrajinsko umetničko priznanje i japansko carsko odlikovanje. Predsednik Odbora teatra La MaMa Frenk Karuči, evocirao je uspomene na prvi susret sa Elen Stjuart, još dok je bio student. Ispraćaj Elen Stjuart u katedrali Sv. Rođen je u Beogradu, 10. Ivica Vidović je 2005. Ivica Vidović, Jagoda Kaloper i Milena Dravić u filmu WR Misterije organizma D. Razume se, ovaj status se ponajpre odnosi na hrvatski obrazovni sistem. Aleksandar MILOSAVLJEVIĆ NUŠIĆ JE POBEDIO KRITIKU Jelica Stevanović, Nušić i kritika, Centar za kulturu, Smederevo 2010. Da nije tako, moguće je da bi ovaj majstor pera, bar kad je reč o njegovom dramskom stvaralaštvu, odavno pao u zaborav. Taj lični stil je odlika i ove knjige, koja je na delove i po pojmovima podeljenja po ličnom kriterijumu. Od opšteg ka pojedinačnom, od profesionalnog ka ličnom. Oni su ključni za razumevanje glumačke profesije, preduslov za prihvatanje sistema i načina rada glumca. Za svaki pojam koristi lične primere, najviše one koji se tiču samih studenata, situacija kroz koje je prolazio s njima na časovima glume. Koncentracija je prvi uslov za kontakt. Istovremeno, nedostatak koncentracije vodi publiku u dosadu. Profesor stupa u kontakt sa studentom već na prijemnom ispitu i od tog kontakta zavisi da li će kandidat biti primljen. Kontakt glumca s publikom je najvažniji, jer glumac bez publike ne postoji. Kontakt s kolegama na klasi je važan, jer gluma je stvar kolektivnog procesa. Za glumca je najvažnija radnja. Glumac može da bude aktivan kad govori ili kad ćuti, kada pokretom ili stavom gledaocima sugeriše određeno značenje. On je taj koji radi na sceni. Insistiranje na različitim karakterima na klasi, koji će morati da se upotpunjuju. Uverljivost se postiže analizom različitih karaktera s kojima se dolazi u kontakt. Principi su osnova praktičnog rada s glumcima na časovima. Oni su proizašli iz iskustva koje je sticano godinama u radu sa studentima. Istovremeno su iznete i poteškoće koje su uvek prisutne i koje treba posmatrati kao izazove. Čas podrazumeva poštovanje vremena, dolazaka i rasporeda. Takođe je važna spremnost za čas, koja se postiže radom kod kuće. Zadatak pedagoga je da stvori povoljnu atmosferu za rad, ali i da uspostavi pravila koja će se poštovati. Improvizacija je i sredstvo za razvijanje mašte, refleksa, kreativnosti. Uvek je reč o davanju i uzimanju, o razmeni. Pismo je, kao i knjiga, realno, samosvesno, emotivno ali ne patetično promišljanje glumačke profesije, veličine i lepote koju ona nosi, ali i teškoća i problema. Vanja NIKOLIĆ VRAĆANJE OSNOVNIM IZVORIMA MASKA, časopis za scensku umetnost, br. Za nastanak osnovnih uslova koji bi vodili u promene na polju umetničkog stvaralaštva, pokazuje se da uvođenje novih koncepata više nije dovoljno. Istovremeno otvara prostor gledaočevoj refleksiji vlastitog čina gledanja. O reprezentaciji mase kroz sport, performans i pozorište u svom članku govori i Lev Kreft. Zahvaljujući tim tehnikama, sačuvao se i deo makar mali njegove umetnosti, sačuvala se makar iskra njegove magične harizme — koji nas opčinjavaju i na ovoj izložbi. Jožef Nađ je rođen 1957. Nađ je direktor Nacionalnog koreografskog centra u Orleanu, Francuska, a u rodnoj Kanjiži je 2009. Šekspir je napisao Otela između 1603. Elizabetanski genije dubinski prikazuje onaj deo nesvesnog Evropljana na izlasku iz srednjeg veka, u čijoj mašti obitavaju stereotipi o plavokosim anđelima i crnim đavolima kovrdžave kose. Reditelj je briljantno rešio uvek delikatno pitanje povodom Otela: izabrati ili ne crnog glumca kao nosioca glavne uloge. Njegov glumac Sebastijan Nakajev je belac. Crn u očima drugih, on koji sebe doživljava belim iznutra. Šekspir je Bog, a Ostermajer njegov prorok. Fabijen DARŽ Fabienne Darge Le monde, 21. Reditelji su Marilyn Leray i Marc Tsypkine. Paradoks čovekovog postojanja jeste da se ne može postati svoj bez uticaja drugih. Boris Cyrulnik Iz beleški reditelja: Taj tekst nam govori o putu posvećenja jedne žene. I ona će na tom lajtmotivu konstruisati svoj život. Njen odnos sa svim muškarcima koji prolaze kroz njen život, s ocem na prvom mestu, jeste presudan i kontradiktoran, istovremeno podržavajući i destruktivan. Njena junakinja, izgleda, kreira svoj život onako kako kreira i svoje delo. Važno je bilo sastaviti te slike, polazeći od situacije u tekstu. Video nije tretiran u funkciji naracije, već više kao umetnička podrška, sugestivna ilustracija lutanja i važnih životnih etapa junakinje. Konačno, govorimo o scenografiji. Narandžasta zavesa u dnu scene. Teleskopski sto koji se rasteže. To su reči kojima donekle može da se opiše stanje u Japanu nakon 11. Predstava je mišljena u vidu radionice. Cilj ovih projekata je približavanje Brehta japanskoj publici na jednostavan, razumljiv i duhovit način. BTT organizuje Azijski festival umetnosti u Tokiju. U narednim godinama radi se nekoliko predstava u tom pozorištu. Ali ne samo glumica. Čime se sve bavi vaš teatar? Naše glavne aktivnosti su predstave. Koliko predstava proizvedete godišnje? Koliko vaše pozorište ima stalno zaposlenih i kojih su profila? Naš teatar ima 36 zaposlenih. Uglavnom su sve glumci, osim jednog reditelja i jednog dramaturga. Koliko traje rad na jednoj predstavi i koliko dugo ona ostaje na repertoaru ako ga imate? Rad na jednoj predstavi obično traje dva meseca. Nemamo Keiko Yokota klasičan repertoarski sistem. Ima predstava koje se igraju i po nekoliko godina, ali većinu igramo samo jednu sezonu. U kakvom radnom okruženju stvarate? Da li ste već gostovali u Evropi? U Evropi smo bili nekoliko puta. Na primer, 1995, 1996. Može se reći da poznajemo. Još od nastanka BTT naši članovi bili su veoma zainteresovani za evropske tekstove kao i za kreativni način stvaranja predstava na tom kontinentu. Prva nagrada na konkursu podrazumeva i dodelu novčanog dela u iznosu od 6000 evra neto. Hartefakt fond i Multimedia se obavezuju da, u štampanoj formi, objave zbirke sa pet dramskih tekstova koji uđu u uži izbor konkursa na srpskom i albanskom jeziku. Konkurs je otvoren do 30. Pravila konkursa Osnovni kriterijumi prilikom odlučivanja žirija će biti umetnička vrednost i aktuelnost teme. Pravo učešća na konkursu imaju samo originalni, neobjavljivani i neizvođeni radovi. Teatri Dodona 10000 Prishtina, Kosova Prijave slati najkasnije do 30. SAŠA VEČANSKI Dramski pisac, scenarista, rođen 1969. Dramaturška beleška KAKO RECIKLIRATI ZLOČIN? Pozicija majki duboko je ljudska. Šta ću ja s tom istinom? I tebi i sebi. Tako i ja, ni živa ni mrtva. Epizodni likovi u drami i inače su efektno koncipirani. Suočavajući se s prividima žrtvi, Aleksa gubi san i mogućnost da nastavi život. Upravo ono pomera dobro skrojen komad ka dubljim značenjima. Kako će se i koliko će se ta univerzalnost, postignuta u tekstu, ostvariti na sceni — pokazaće buduća izvođenja. Promenom svetla naglašava se mesto na kome se određena scena dešava. Dimitrije nepomično sedi na stolici i gleda u televizor. DIMITRIJEV GLAS: I kada mi se vid malo razbistrio, ugledao sam lice veoma blizu mog. Dakle — umro sam. Ja sam umro, a to je anđeo koji me vodi. Bio sam uzbuđen i uplašen. A onda se široko nasmešila i pokazala zube preko kojih je bila žičana proteza. Nisam umro, nije anđeo, a toplota na licu je od velike lampe koju mi je prinela očima. Nju sam prvo ugledao posle kome. Divna je cura i stvarno je lepa. I to je nadalje sve što je bilo lepo. Dugo čak nisam ni bio svestan da li sam izašao iz kome ili sam u komi pa umišljam. Ali jesam, mada nije odmah izgledalo tako... Dimitrije ga pogleda, ugasi televizor i okrene se ka njemu. DOKTOR: Dobar dan, kolega. Ne znam kako sam... Mislim, realno sam zbunjen... Mesec dana se navikavam, ali ne ide. DOKTOR: Neka ste vi nama preživeli i probudili se, konačno. Sve drugo je manje važno. A lepo sam mogao da odem ka toj divnoj svetlosti koja me je zvala. DOKTOR Smeje se, upali lampicu i pregleda mu zenice. DIMITRIJE: Zar je dotle došlo? Doktor ga potapše po ramenu. DOKTOR: Dosta je bilo. Skoro ste dve godine ovde. Koliko su me obavestili, policajci će da vas odvedu. Morate na službeni i ceo taj protokol. Sad će tek da me udave. DOKTOR: Biće nam neobično bez vas... Doktor izađe i vrati se za nekoliko trenutaka. Moja domaća, limited edition. DOKTOR: Pa, pričali smo... Sad je život kao da ponovo učite da hodate. A i ubacivali smo vam za praznike po koju čašicu u infuziju. Jednu čašicu da Dimitriju koji je uzme bez ikakve reakcije. DIMITRIJE: Da li ste me već otpisali? Kolege smo, znate da ste već putovali. Ni kud sam pošao, ni ko je bio sa mnom, ni šta se desilo. Poslednje čega se sećam jeste da idem s bratom na pecanje, a on mi kaže da je to bilo tri meseca pre nesreće. DOKTOR: Znači, fale vam neki periodi? Ali zanemarljivo u odnosu na to koliko sam bio u komi. DIMITRIJE: Znate šta je još čudnije? Što sam zaboravio koje sam vere. DOKTOR: Dobili smo je od pacijenta koji ikonopiše, divna je. Znam da je to Bogorodica, znam da drži Isusa, znam da je to Bog, ali ne znam da li ja verujem u njega. DOKTOR: Ne sećate se da li ste religiozni? To i jeste interesantno. Ali ne znam da li ja verujem u Boga. DOKTOR: Mislite, nemate odnos prema tome? DIMITRIJE: Imam odnos, nego nemam osećanja. DOKTOR: Znači, nemate veru? DIMITRIJE: Nije tako racionalno jednostavno. Recimo, znate da volite kolač od jabuke, da ste ga oduvek voleli i da vam je to omiljena poslastica. Stavite ga usta i jedete i znate da će vam prijati, ali ne osećate ukus. Zaboravite ukus nečega što ste voleli da jedete. DOKTOR: Znate da ste verovali, ali ne sećate se kako? A kako je sada? DOKTOR: Vratiće se to. Gomila informacija, sećanja i osećanja polako se vraća. Nekad su godine u pitanju. Obično se ljudi ničega ne sećaju. Imali ste sreće, dragi kolega. DIMITRIJE: Ako je i to sreća, onda jesam. Hvala što ste brinuli o meni. DOKTOR: Nema na čemu, ali Bogu hvala. Ne verujem da smo mi nešto pomogli da izađete iz kome. Znate i sami kako to ide…Ili to zovemo srećom ili božjom voljom. Ali, ja sam ovde samo par meseci. Doktor Rajić, koji vas je primio, podneo je najveći deo vašeg lečenja. I sestrama svaka čast. DIMITRIJE: Da, užasno smaranje. Ja vas nikada ne bih radio. DOKTOR: To nije za mene. A kako tu stojite? Mislim, da li tu imate neke probleme sa sećanjem? DIMITRIJE: A gde je doktor Rajić? Baš je brinuo o vama. Dugo ste ga poznavali? Dugo sam i mislio da mi je neki rod. Družio se s mojim pokojnim ocem. Još smo i komšije. Dobar doktor i dobar čovek. Bilo mu je jako teško što ste ovde. Ispričao mi je jednom kako je s vama stalno imao problema. Ispričao mi je kako ste bili nemogući kao beba. Niste nikako hteli da spavate. Satima, kaže, šetaju parkom dok vas ne uspavaju a onda, kad napokon sednu u kafanu da popiju rakiju, vi se odmah probudite. Celo detinjstvo muku su mučili da vas uspavaju, a sad mu ležite ovde i ne može da vas probudi. DOKTOR: Taj repertoar vulgarnosti trebalo je zapisivati. Više je to bilo očajanje. Jako ga je sve to potreslo. Prvo pogibija vašeg oca, onda vaša nesreća... Bio je mnogo ljut. Lupkao bi vas po glavi i vikao: Istoriju! Znam da me čuješ. Šta ćeš sad s njima, magarče moj!? DIMITRIJE: I mom ocu je ceo život gunđao što je patolog. Još kad je čuo da sam i ja to namerio... Joj, šta će tek da kaže sad kad me vidi. Umro je pre tri meseca. Gledaju se nekoliko trenutaka. U parku, na klupi. Svejedno ko bi vam rekao. I ja sam ga mnogo voleo. Bio mi je mentor i sve što znam, od njega sam naučio. DIMITRIJE: Ima li neko da je preživeo otkako sam ja u komi? A i mi smo, ruku na srce, jedva preživeli opsadu kada su vas doneli ovde. DIMITRIJE: Kažu mi da je bilo puno raznog sveta. DOKTOR: Novinari, policajci, inspektori, vojska, političari, Kos, Mup, Bije, Cije... Nismo mogli da živimo od njih. DIMITRIJE: Ako to ima nekakvog smisla, evo, izvinjavam se. Ne kažem ja to zbog vas. Ali nisu došli do izražaja. DIMITRIJE: Ti me najviše zanimaju. Evo i sada ih dole ima bar petoro s fotoaparatima. Dok sam hteo da pričam, svi su mi govorili da ćutim... DOKTOR: Da, tako nekako. A koliko ja vidim, mnogo, i mnoge, zanima šta imate da kažete. DIMITRIJE: A ja nemam ništa za njih, sem dobar dan. Doktor ustane sa stolice i rukuje se s Dimitrijem. DIMITRIJE: Hvala na svemu. Uđu Marko i Dara. MARKO: Znači, nije ti problem što si u tatinoj radnoj sobi? DIMITRIJE: Sve je u redu. DARA: Ma, opušten je on. Da nije, bio bi i dalje u svom stanu, a ne ovde meni za vratom. DIMITRIJE: U redu je, mama. Braća smo, naša je kuća. DIMITRIJE: Dobro, mama… DARA: Nije dobro! Svoj stan je prodao, pare spizdio, pa kad je video da se ti ne budiš iz kome, evo ga. Ko hijena se ušunjao sve sa čoporom. Čekao bi dok ja umrem, pa i ovo sve njemu da ostane. MARKO: Darinka, šta lupaš! DARA: Lupa ti žena, stoko! Kako smeš majci tako da se obraćaš? DIMITRIJE: Prestanite, molim vas. MARKO: Nisam, Dimitrije, svega mi. Još malo, dok ne stanem na noge. Brzo ćemo da se selimo. Budi siguran u to. DIMITRIJE: Mama… Meni ne smeta što su tu. Baš je dobro što su tu. Ti si stara i treba ti pomoć, a ja sam još uvek slab. Kažu da ću mesecima da se oporavljam. DARA: Nisam ja ni tako stara, a ni nemoćna. Ionako, jadan, ne može da spava. Šta će, jadan, kad ga ta muka strefila. DARA: Pa, tvoj Aleksa. Tvoj najbolji drug iz gimnazije. DIMITRIJE: Kako da se ne sećam? DARA: Rekao si da je moguće da se nečega ne sećaš. DIMITRIJE: Šta je Aleksi? MARKO: Pati od neke grozne nesanice. MARKO: A ko bi ga znao! Prvo je loše spavao, pa sve kraće i kraće, sad već skoro tri meseca uopšte ne spava. DIMITRIJE: Eto ti ga sad. Ja ne mogu da se probudim, Aleksa ne može da zaspi… Sjajno. DARA: Samo je ovom zgubidanu svejedno da li je budan ili u komi. MARKO: Mama… Ti si stvarno i mene rodila? Mislim, mi smo stvarno rođena braća? Nego šta nego sam te rodila. A i to nisi znao da uradiš kako treba, nego si me namučio ko zlotvora. MARKO: Ja nisam znao da uradim? Dimitrije je izašao ko s dečjeg tobogana, a ti… Nema mesta gde se nisi zaglavio. Nogama, kukovima, sav se izokrenuo, vadi ga, čupaj, umalo nisam umrla dok me nisu odneli na carski rez. MARKO: Čekaj… Znači, i za to sam ja kriv? DIMITRIJE: Sada stvarno prestanite... Nego, završi mi o Aleksi. MARKO: Kažu mu doktori da je to neki multiplikovani stres, neka sranja što vuče ko zna otkad… Šta ja znam? Dolazio ti je on stalno u bolnicu dok se nisi probudio. DARA: Kad već brat nije. DIMITRIJE: A, to je Aleksa dolazio... Rekle su mi sestre da mi je stalno jedan čovek dolazio. Potapše me po ruci i ode... Gde je on sada? Uglavnom sedi pored reke ili dole u parkiću. Ubi ga to nespavanje. Sad ima hipertenziju, upao je u neku tešku depresiju... DARA: I mene obiđe. Ali sad ne dolazi jer su se ovi vratili. Ulaze Ana i Jelena. Neću da jedem prljavštinu s tvojih ruku. I gde su salvete? Opusti se, bre, malo. DARA: Sram te bilo. Pričaš ko neka prostakuša. Taj rečnik ostavi za ulicu. Jelena stavlja činiju sa supom, ubaci kutlaču kojom promeša supu. DARA: I ti, snajka, nemoj tom kutlačom da mi dereš po činiji. To je još moja baka, pre celog veka, iz Moskve donela i nismo je ogulili. JELENA: Sve ima svoj početak. DARA: Pa, neće moći. Tvoji su tamo na planinčinama odrali i izlomili sav drveni escajg kojim ste ždrali, pa ste došli ovde meni da uništavate najfiniji porcelan. DIMITRIJE: Mama, evo ja te molim da prestaneš. Šta ti je danas? Marko svima sipa vino. Svi nazdrave i kucnu se čašama. MARKO: Evo, tvoj stari. JELENA: Mada ti preporučujem da ga ne uključuješ, ionako po ceo dan zovu novinari. Ničega se ne sećam. MARKO: Ne sećaš se obdukcije kod Malog mosta? MARKO: Ništa ti se nije vratilo? DIMITRIJE: A šta je to trebalo da mi se vrati? DIMITRIJE: Otići ću ovih dana do kancelarije. Ako je tako važno, sigurno će se potruditi da me podsete. DARA: Dosta o tome. Neću da pričam o leševima dok jedemo. ANA: Kad mi već moramo da jedemo s fosilima. Jelena lupi Anu po glavi. Svi ustanu od stola i odu sa scene. Prilazi mu Aca, priča mobilnim telefonom. Dimitrije se zaustavi i polako se okrene ka Aci. ACA: Pa, kako da nije. Lupka ga po ramenu. Kad si izašao iz bolnice? ACA: Kako misliš slučajno? Ja jesam doktor, ali radim deset godina za istu firmu kao i ti. Danas sam prvi put izašao da prošetam i, gle čuda, prvog sretnem inspektora BIE. Da li je moguće? DIMITRIJE: Reci, šta si hteo? ACA: Prvo, nisam više inspektor, napustio sam službu. Znaš kako to ide. ACA: Odradio sam posao — pa ćao. DIMITRIJE: Ili ga nisi dobro odradio — pa ćao. ACA: Ja mislim da jesam. Gledaju se nekoliko trenutaka. ACA: Znači, ipak se sećaš... Hoćemo odmah da otvorimo karte. ACA: Prvo; To što si preživeo ne znači da si živ. Drugo; Možeš i dalje da ostaneš živ ako zaboraviš šta si pre kome živeo. Tražio si da ti kažem. I time ti činim uslugu. DIMITRIJE: Hvala na trudu. Niti ja, niti Agencija. DIMITRIJE: Nisi me ubedio. ACA: Nije mi ni cilj da te ubeđujem. Kažem ti kako jeste. A ti vidi šta ćeš s tim. Imao si sreće da preživiš let u provaliju. Čudo je što si živ. Počni da veruješ u čuda i ućuti. Legalno i naučno dokazano. Imaš šansu za još jedan život. DIMITRIJE: Jesi ih ti ubio? DIMITRIJE: One svedoke kod Malog mosta. ACA: Poginuli su nesrećnim slučajem u saobraćajnoj nesreći. DIMITRIJE: Kao što sam i ja trebao. ACA Potapše ga po ramenu. Radili smo šta smo radili. DIMITRIJE: Radili ste šta ste radili. A život ide dalje samo onima koje niste pobili. ACA: Nikoga mi nismo pobili. Samo izvršavamo zadatke dobijene s viših instanci. DIMITRIJE: Daj, ne seri, Aco. Ako si već hteo da pričamo, onda pričaj. Mani se te policijske mudrosti. Ubili ste, bre, devojku koja je bila sa mnom u kolima. Šta pričaš o nesrećama. Vi ste, bre, najveća nesreća. ACA: Inspektorka Ivana poginula je na zadatku. DIMITRIJE: Jebi se, bre! I ti i Agencija. DIMITRIJE: Da, ipak sam s vama proveo deset godina. DIMITRIJE: Doktor radi za vas? ACA: Za državu, ne za nas. Svi radimo u korist države. DIMITRIJE Odmahne rukom : Samo me ostavite na miru. ACA: O tome se i radi. Ako te Agencija ostavi na miru, ja neću. DIMITRIJE: Ne viči na mene. ACA: Vičem jer hoću da me dobro čuješ. Sledeći put nećeš me videti, ali ni čuti. Ubiću i tebe i brata i snaju i dete i mamu i zlatnu ribicu i žute mrave iz vaše kuhinje — ništa neće ostati. Boli me kurac šta si video i šta znaš. Nisam te ja terao da kopaš gde si kopao i da vidiš šta si video. Oni te terali i oni ti potpisali. DIMITRIJE: Ne mogu da verujem da si tako bezobrazan i ohol. Jebote, pa hteo si da me ubiješ! Znaš ko je hteo. Šraf, okidač, šta god hoćeš. Nisam ja tu da nešto hoću ili neću. Ti si bio moj zadatak. Jebote, kolege smo deset godina. Pili smo kafu svako jutro. ACA: Naravno da je ništa. Ako ti progovoriš, mene nema. Pa ti znaš ko sam ja, šta ja sve znam i šta sam sve radio za Agenciju. DIMITRIJE: Ti si jedan uplašeni ubica. ACA: Da li misliš da treba da se paziš od mene? DIMITRIJE: Jebi se, bre. I ti i tvoje ubice. Dimitrije krene, Aca stane ispred njega. Nemoj da se šališ s ovim. Pusti majku da na miru proživi starost, pusti brata da mu ponovo krenu poslovi... DIMITRIJE: Vi ste ga skenjali? Ne sećaš se ničega i zdravo. Ali kome treba istina od koje će da završi kao što si ti trebao. DIMITRIJE: Ako te zanima? Nisam bio vezan pojasom pa sam ispao iz kola pre nego što sam pao u provaliju. Dimitrije krene pa se zaustavi. Gledaju se nekoliko trenutaka. DIMITRIJE: Zašto nisi sišao da me overiš? ACA: Zato što bi posle morao da ubijem još jednog patologa. Obojica odu sa scene. Ulazi Dara, nosi peglu i košulju. DARA: Šta radiš s tatinim pištoljem, nesrećo? MARKO: Razmišljam da se ubijem. Zar je dotle došlo? MARKO: Ne pomažeš mi da se ne ubijem. Mislim da bi, kao majka, trebalo bar da probaš. DARA: Nećeš ti da se ubiješ. Nisi ti za to. A i to se ne radi u kući. Hoćeš dete da te nađe? Ja stvarno mislim da se ubijem. DARA: Imaš neki valjan razlog? Kao, šta da radim, pa hajde malo da se ubijem. DARA: To bi trebalo da bude neka duhovitost? Marko je gleda nekoliko trenutaka. MARKO: Jebote, kakva si to žena? MARKO: Dete rođeno hoće da ti se ubije, a ti ništa. DARA: Ljudi kad hoće da se ubiju — ubiju se. A pošto ti nećeš da se ubiješ, nego me samo zamaraš, onda ja gledam svoj posao. Pa i da nisam stvarno hteo, evo, sad hoću! Ti si mi dovoljan razlog. Svaki put kad progovorimo, dođe mi da se roknem. MARKO: Jebe mi se, bre, za komšiluk, znaš! Za sve mi se više jebe! Propali su mi poslovi, izgubio sam stan, novac, ugled, niko me ne ceni, razjeban sam do temelja, a ti mi pominješ komšiluk. Kako, bre, možeš toliko da me ne voliš? Dara ostavi peglu, složi košulju, privuče stolicu i sedne pored Marka. DARA: Ti se ne sećaš mog oca, tvog deda Todora. Mali si bio kad je umro. Isto je bio doktor, hirurg. Bogat i uticajan, školovan u Beču... Sve su nam uzeli — sve. Kuću, imanje, ordinaciju, kuću na selu, maminu kuću — sve. Dali su nam šugavu udžericu u predgrađu i rekli da ćutimo, da nas ne pojede mrak. Jedna od hiljade ovakvih priča. Otac se posle nekoliko godina vratio s robije i znaš šta je prvo uradio? DARA: Pogledao je tu šupu u kojoj smo živeli, zamolio nas da se presvučemo i odveo nas u grad na kolače. Reč o tome nije progovorio. Igrao se sa mnom, smejao se i krenuo ispočetka. Zagrli ga i pomazi po glavi. DARA: Pa nije, milo moje, uzimao pištolj da se ubije. I da nije uspeo ostao bi takav, jer se trudio i borio. E, to je ono što mama traži od vas. Da znate — kad ne ide, da se nasmešite i krenete dalje. DARA Uhvati ga za ruku. Odrasli ste ljudi, a ponašate se kao deca. I šta ti vredi što te ja, ili bilo ko, voli i ceni, ako sam sebe ne voliš i ne ceniš. Neko će sigurno da ti uzvrati osmeh. MARKO: Krivo mi je zbog Dimitrija. Navalili smo mu se u stan. I kad smo kod Dimitrija... Da li ti je nešto pominjao o toj obdukciji koju je vršio pre nego što je doživeo nesreću? Kaže da se ničeg ne seća. DARA: Bolje bi mu bilo. I ako se seća, molim te, pomozi mu da zaboravi. DARA: Šta ne razumeš? Razumeš ti šta ja govorim. Upali malo taj mozak. Tolko ti je zakržljao da bi ga promašio tim pištoljem. Marko je gleda nekoliko trenutaka, nasmeši se. MARKO: Kakva si ti to žena? DARA: Šta te se tiče kakva sam ja žena? I, hajde, nosi taj pištolj gde mu je mesto. Nemoj da te Ana zatekne s njim. Kao cura neka cmizdriš i patetišeš. Marko se nasmeši i ode sa scene. Dara uzme peglu i košulju, krene sa scene na koju uđe Dimitrije. Iz mraka, Markov glas. DIMITRIJE: Šta se dešava? Marko hoće da se ubije. DARA: U sobi je. DIMITRIJE: Šta se desilo? MARKO: Ej, ćao, dušo. Pa trebalo je posle škole da ide s tobom u grad. JELENA: Čekala sam je pola sata, nema je. MARKO: Kako je nema? MARKO: Opet je zbrisala s nekog kontrolnog. Ma, opusti se, sad će ona. JELENA: Marko, torbu nije uzela, ni jaknu. MARKO: Šta je radila koju pičku... MARKO: Mama, ostavi me. Jelena sedne za sto. Marko joj priđe i zagrli je. JELENA: Dimitrije, molim te... Zovi nekog od tvojih, molim te. DIMITRIJE: Misliš da će oni da urade nešto? Idi traži dete, čoveče. MARKO: Polako, Jelena, šta ti je. Hiljadu puta je kasnila, ko zna šta radi. Možda je kod neke drugarice... MARKO: Ti znaš da nije. JELENA: Nije, Marko, nije... Nešto nije u redu. Mirna je, ali vidi se da je u šoku. JELENA: Gde si, bre, ti!? Ana ćuti i gleda u njih. MARKO: Gde si bila, bre, dete. Ana priđe Jeleni i zagrli je, počne da plače. JELENA: Šta se desilo, dušo? ANA: Uvukli su me u kola i vozili. MARKO: Ko te je uvukao? Nisu me dirali, nisu me ništa pitali, samo su ćutali i vozili me po gradu. MARKO: Pa šta su hteli? Dovezli su me dovde i pustili da izađem. MARKO: I to je sve? Mama, jako sam se uplašila, jako... Hajdemo u sobu, da se presvučeš. Ana se okrene ka Dimitriju i pogleda ga. ANA: Jedan je držao tvoju sliku u rukama. Mislim da je hteo da ja to vidim. Ana, Jelena i Marko izađu. Dara gleda u Dimitrija koji gleda u sto. Vrati se Jelena, priđe Dimitriju. I tebi i sebi.
Šokantna poruka mladima (Paul Washer)
Molio bih za savjet jer neznam što napraviti, kako postupiti, a ovo je izjeda iznutra. Dara se okrene i izađe iz sobe. Imate puno događanja i zanimljiv život, ali ste u stalnom sukobu sa okolinom. Odlazeći sa sastanka na kojem su primile instrukcije, nisu razgovarale o onome što su malo as slušale. Prvo si mi pokušao podvaliti apeka, pa onda Falladu. U zrelijim godinama vam vitalnost raste. Ako pak imamo dve planete u istom znaku a obe su u izgonu to je onda losa konjukcija.
[Larin chat dopisivanje|Tinh chat crom|Zene za udaju bosna]
komentiraj (0) * ispiši * #
