Oxford City

Bill POV

„Bill??“ –Iz razmišljanja me trgnula Rebecca.
„Reci..“
“Misliš da će još dugo ovako?“
„Ne sumljam. Iako sam malo kod njih znam kakva mi je sestra.“
„Vjeruj mi, i ja.“
–Rebecca se činila simpatičnom curom. Oči su joj bile vesele i poprilično lijepe. Htio sam s njom razgovarati o svemu ali sam se sramio. Ne znam zašto je to bilo tako jer znam da nikada nisam imao problema s uletanjem curama, pa makar dobio nogu ali ona je bila na neki način posebna.
„Billy..“ –Viknula mi je sestra.
„Napokon se netko sjetio da postojim.“
–Šapnuo sam Rebecci a ona se samo osmjehnula.
Grlio sam ih sve. Sa nekima se i upoznao ali jedina osoba koju nisam zagrlio bila je Rebecca.
Želio sam to napraviti jer mi se već na prvi pogled doimala slatkom. Nikada nisam bio takav.
Poslije Roberte nisam se htio prepustiti ljubavi. Robertina prevara me deprimirala. Na svašta sam pomišljao. Molio sam je da mi se vrati ali nije htjela. Ostala je sa ljubavnikom. Bolje rečeno, mojim prijateljem s kojim me dvije godine varala a ja sam bio toliko slijep i nisam to vidio.

Rebecca POV

Večer je prošla dosta u obiteljskoj atmosferi. Nikada nisam to voljela, pa nisam baš ni slušala njihove teme. To me jednostavno nikada nije zanimalo. Zanimljiviji mi je bio Bill koji je kao neko dijete jeo Skittlese poslije večere. Kada je dokrajčio Skittlese našao je mliječnu čokoladu polu-istopljenu pa se sav zaprljao. Bio je presladak. Pogledala sam na sat i shvatila da je 00:55. Pozdravila sam sve i krenula prema kupaonici. Bila sam umorna i jedva sam čekala da se dobro naspavam. Današnji dan me baš iscrpio. Kad sam napokon legla u krevet ispod jastuka sam našla svoj iPod koji sam punila da bih mogla uživati prije spavanja. Tako je i bilo ali sam nesvjesno zaspala pa je iPod svirao cjelu noć.

***
Zvonjava mobitela me probudila. Mrzila sam to pa bih ga po noći uglavnom gasila ali sam jučer bila preumorna pa sam valjda zaboravila.
„Halo??“
„Dobro jutro mlada damo.“
„Aha, kako kome.“
„Hoćemo se naći?“
„Danijel, rekla sam ti da idem u Oxford na mjesec dana.“
„Joj da. Zaboravio sam.“
„Drugi put me više slušaj a manje čitaj onaj svoj Street Race“
„Obećajem. Časna pionirska.“
„I dalje nisi normalan, vidim.“
„Aha. Ostavljam te. Čujemo se. Pusa.“
„Ajde čujemo se.“


Ušla sam u dnevni boravak. Nije bilo nikoga.
„Čudno. Očito svi spavaju.“ –Pomislila sam.
Nije bilo ni čudo. Pogledala sam na zidni sat i prikazivalo je tek 7:30.
„A ništa, vrijeme je za kavu.“
Bilo mi je glupo samoj piti kavu, ali kad me već Daniel probudio morat ću. Nije mi se dalo vraćati u krevet. Vrata dnevnog boravka su se otvorila. Nedaleko od sebe ugledala sam Billa u piđami i svog raščupanog. Veliki mi se osmjeh pojavio na licu..
„Dobro jutro.“
„I tebi.“
„Čini se da si sretna što me vidiš.“ –Nacerio se.
„A svi spavaju pa..“
„Ne spavaju. Nema nikog. Ostavili su poruku da se neće vratiti do večere.“
„A kada je večera?“
Slegnuo je ramenima. Izgleda da ću dan provesti sama sa Billom što mi se nije svidjelo.
Oboje smo bili prestidljivi da bi počeli pričati o nečemu. Htjela sam ga toliko toga pitati ali nisam znala što. Prekinuo je podulju šutnju..
„Jesi gladna??
„Valjda, malo.“
„Voliš palačinke??“ –Stidljivo me pitao.
„Aha.“ –Ustala sam i uzela tavu u ruke.
„Hej, hej mala! Vrati se. Ja pripremam doručak a ti..sjediš.“
„Vidim da nema šanse da ću te nagovoriti pa ću..sjediti.“ –Zakolutala sam očima.
„E vidiš, tako poslušnu te volim.“
Govorio mi je okrenut leđima. Pogledala sam ga i zacrvenila se. Srećom, nije vidio moju facu.

Mislila sam da ću puknuti od srama pa sam otrčala u wc. Gledala sam svoje crveno lice u ogledalu i smješkala se. Usput sam se umila i oprala zube.
Vratila sam se u dnevni boravak. Čim sam ušla osjetila sam miris palačinki i nutelle.
Pogledala sam si na tanjur i shvatila da je Bill par palačinki premazao nutellom.

„Nisi morao toliko..“
„Jesam ja tebi dokazao da ne volim kad mi šefuju?“ –Prekinuo me je.
„Ni ja kad me prekidaju.“ –Povisila sam ton.
„Dobro!!“
„Dobro!!!“
Nastavili smo jesti u tišini. Pogledala sam ga baš kad je on podigao pogled prema meni i prasnuli smo u smijeh..
„Oprosti..“ –Rekao je.
„Ne, oprosti ti. Samo brineš za mene.“
Lagano mi se nasmiješio. Nisam mogla to ne primijetiti pogotovo kada je imao presavršen osmjeh.
Opet je nastala ona neugodna tišina. To me ubijalo pa sam je odlučila prekinuti..
„Imaš curu?“ Nesigurno sam upitala.
Pogledao je u mene pa kroz prozor. Znala sam da pitanje i nije bio najbolja stvar.
„Imao.“
Pogledala sam ga. Njemu to kao da je dalo snagu da mi ispriča cijelu priču.
Poslije doručka sam ga nagovorila da odemo u shopping.

***

Nakon višesatnog biranja odjeće i za mene i za njega, vratili smo se kući. Nagovorio me da si kupimo odjela za skijanje jer je snijeg ipak odlučio padati. Popustila sam mu.
Došli smo kući i obukli odjela. Dogovorili smo se da ćemo se grudati i raditi ludorije.
Bacali smo se neko vrijeme u snijeg, penjali po drveću..
Bili smo kao djeca kad sam se ja odlučila praviti važna i pretrčati cestu a Bill bi me lovio.
U trenu kada sam pretrčavala zaslijepjela su me svjetla i čulo se škripanje gumama.
Više ništa nisam čula ni osjetila. Crnina mi se stvorila pred očima.