razno al´ ne prazno
16.10.2009., petak
Da smo se onda znali
 Kad pogledam ovu staru fotku moram se nasmješiti. Te bademaste okice, kuštrava kosica, jeans svuda, bez jedne jedinice... Moj mužić. Ah. Kaj je bil balav...Štemer.... I da sam ga onda znala svidio bi mi se odma. Zaljubila bih se prek uha. Zgubila glavu skroz na skroz. Ali ne bi mu rekla da ima oči kak pesek. Ne bi mu rekla ništ tako blesavog. To su mu drugi komadi govorili i fest je tak nekaj zlizano. Ne bi mu rekla da je sladak, bonbonček. I to je preblesavo. Da smo se znali tada ne bi mu se svidjela. Ni najmanje. Mislil bi da sam preopičena za njega kad bi došla u gojzericama na klizanje. Ne bi bila komad u štiklama i minici na kaj se u to doba fural. Nikad nisam bila šminkerica... Tko zna što bi bilo da smo se tada sreli... Znam, nije bilo tak nekaj moguće, al onak hipotetski. Cugala bi pivu kak i on. Tam pred voćarnom. Slušala Beatlese i Rolliće, Diona i Animalse. Imala dugu kosu i šiške kaj bi mi svako malo upadale u oči. Mislila bih da sam frajerica, a on bi mislil da sam mu frendica. Samo frendica, a ja bih za njim patila. Tak bi to nekak bilo da smo se onda znali. |
