Jučer smo imali snimanje našeg prvog filma (u sklopu radionice). Mislila sam da će biti dosta naporno i dosadno ponavljati iste scene opet i opet, ali nije, bilo je zapravo jako zabavno. Kada bih se barem mogla baviti s milijun stvari u životu... čini mi se da je život prekratak da isprobam sve što me zanima, a opet, većinu vremena trošim na sanjarenje.

Na faksu sam otkrila jedan sasvim zabavan i koristan hobi - kopanje po smeću. Sada se sigurno nameće pitanje zašto bi to itko smatrao zabavnim ili još bolje korisnim. Možda seprije svega čini odvratno.
No shvatila sam da se u kantama za smeće (zapravo za stari papir, nema u njima kora od banane i sličnih stvari) kriju papiri neprocjenjive vrijednosti. Do sada sam našla hrpu starih ispitnih rokova, zadataka i sl., a profesori ionako vole ponavljati zadatke na ispitima. Doduše, to što sam našla će mi koristiti tek na trecoj ili možda četvrtoj godini, ali nema veze. Glavno da sad to imam.
Nezgodno je jedino to što bi me mogao uhvatiti netko od profesora u kompromitirajućem položaju. Kako bih samo objasnila svoju strast za smećem?

Nakon samo dva tjedna faksa sam strašno iscrpljena. Počela sam ići redovito na sva predavanja i sve vježbe... skroz sam zaboravila koliko to zna biti naporno.
I sada valjda odlazim spavati jer sam uspjela uhvatiti bioritam umirovljenika.